5943. Ješćete najbolje obilje (pretilinu) ove zemlje. Da ovo označava usvajanje dobra, vidi se iz značenja jesti, što je biti povezan i usvojen (vidi br. 2187, 4745); i iz značenja pretiline ili obilja zemlje, naime Egipta, što je dobro u Prirodnom. Da obilje (debljina, salo) označava nebesko, ili dobro, jasno je iz mnogih odlomaka u Reči; ne samo debljina (salo) koje je kod životinja, nego i druge vrste, kao što je maslo i ulje. Sve u čemu ima masnoće, u nekoj meri označava ono što je dobro, kao što je mleko, kad i miro; da je pretilina (debljina) pretstavljala nebesko dobro, a i ljubav od Gospoda, vidi se po žrtvama paljenicama i prinosima, kada se salo sagorevalo na oltaru, a miris od toga je bio miris ugodni Jehovi. I zbog toga je sinovima Izrailjevim bilo zabranjeno da jedu salo; iz čega se vidi, kao i iz drugih stvari, da su stvari ustanovljene među Izrailjcima, bile pretstave nebeskih i duhovnih stvari, i da su stoga bile povezane sa svetim stvarima. Inače ne bi bilo razloga da se sve salo prinosi na žrtvu i da bude miris ugodni Jehovi; kao i zabrana da se jede krv. Zasigurno, bilo bi grubo misliti tako o Božanskom, ako bi se verovalo da je salo bilo prijatno Jehovi, i da bi Jehova dao zapovest koja ne bi sadržala nešto unutarnje! Osim toga, čovek bi bio odviše zemaljski i telesan, kada ne bi želeo da zna šta je označeno ovakvim stvarima; to bi bio znak da nema želje da zna stvari koje se odnose na Reč i na večni život; o čemu čitamo kod Mojsija: Uzmi sve salo po crijevima, i mrežicu na jetri, i oba bubrega, i salo oko njih, i zapali na oltaru. Po tom uzmi salo od ovna i rep i salo što je po crijevima, mrežicu na jetri i oba bubrega i salo oko njih, i desno pleće; jer je ovan posvetni (Izlazak 29:13, 22; i Levitska 3:4, 5, 935; 7:3, 4). Salo na plećima se takođe spaljivalo (Levitska 7:30, 31).

Da je to bio miris ugodni Jehovi, stoga: I neka zapali svećenik na oltaru: to je jelo od žrtve ognjene za ugodni miris. Sve je salo Jehovino Levitska 3:16. I svećenik neka pokropi krvlju po oltaru Jehovinom na vratima šatora od sastanka, i salo neka zapali za ugodni miris Jehovi Levitska 17:6. I na drugome mestu: A prvenca od krave ili prvenca od ovce ili prvenca od koze ne daj da se otkupi; svete su stvari; krvlju njihovm pokropi oltar, i salo njihovo zapali, da bude žrtva ognjena za miris ugodni Jehovi (Brojevi 18:17). Miris ugodni označava ono što je prijatno od dobra ljubavi. Da salo sinovi Izrailjevi nisu smeli jesti: Neka sve salo bude Jehovi. Stoga da je to uredba vječna od koljena na koljeno u svijem stanovima vašim da ne jedete sala ni krvi (Levitska 3:16, 17). I na drugome mestu: Kaži sinovima Izrailjevim, i reci: ne jedite sala od vola, ovce i koze. Ko bi jeo salo od stoke koju prinosi čovjek na žrtvu ognjenu Jehovi, neka se istrijebi iz naroda svojega onaj koji jede. Ni krvi ne jedite u stanovima svojim ni ptice niti od kojega živinčeta (Levitska 7:23, 25, 26). Žrtve paljenice i prinosi bili su glavni deo Božanske službe kod toga naroda (br. 923, 2180), pa stoga žrtve paljenice i prinosi označavaju bogoštovanje uopšte, a onim što je žrtvovano kao i celim postupkom žrtvovanja označen je kvalitet bogoštovanja, a salom i paljenjem sala označena je sama Božanska služba, koja je dobro ljubavi od Gospoda, kao što se vidi iz sledećih odlomaka.

Kod Isaije: Nijesi mi kupio za srebro (za novce) kada, niti si me pretilinom žrtava svojim počastio, nego si me mučio grijesima, i dosadio si mi bezakonjem svojim (Isaija 43:24. Nisi mi kupio za srebro (za novce) kada označava nisi sebi pribavio istine vere; niti si me pretilinom žrtava svojih počastio, označava da dobro ljubavi nije bilo pribavljeno.

Kod Davida: Žrtve paljenice pretile ću ti prinijeti s dimom od pretiline ovnujske, prinijeću ti teoce s jarićima (Psalam 66:15). Prinijeti pretilinu označava bogoštovanje od ljubavi.

Kod Mojsija: I reći će: gdje su bogovi njihovi? stijena u koju se uzdaše? Koji salo od žrtava njihovijeh jedoše i piše vino od naljeva njihovijeh? (Zak. Ponovljeni 32:37, 38). Ovo bi se moglo kazati za Neznabošce koji su mislili da bogove treba hraniti, posebno ovakvim stvarima; pošto nisu bili svesni da je pretilina žrtava bila nebesko, ili dobro ljubavi, u bogoštovanju; a da je vino u naljevima bilo istina vere iz toga; ove su stvari uticale na anđele dok su se prinosile žrtve, pa su stoga one bile zapoveđene kako bi nebo bilo blizu čoveka preko pretstava i korespondencija (saobraznosti).

Kod Davida:

4745. Stih 25. Poslije sjedoše da jedu. Da ovo označava usvajanje zla od obmana, vidi se iz značenja jedu, što je usvajanje (br. 3168, 3513, 3596, 3832); i iz značenja hleba (hrane), što je dobro ljubavi (br. 276, 680, 2165, 2177, 3464, 3478, 3735, 3813, 4211, 4217, 4735), i sva hrana u opšte (br. 216). Međutim, ovde hleb označava obrnuto, naime, zlo; jer je poznato da oni koji primaju Svetu Večeru nedostojno, ne usvajaju dobro, nego zlo; otkuda je jasno da, u obrnutom smislu, jesti hleb označava usvajati zlo. Bio je običaj kod drevnih da jedu zajedno kad je trebalo da se donese neka važna odluka koju bi drugi potvrdili, kojom se označavalo njeno usvajanje, to jest, da su to učinili svojim vlastitim; kao kod Jezikilja: Gle, knezovi Izrailjevi dadoše se da proljevaju krv svaki silom svojom. U tebi su opadači da proljevaju krv i na gorama jedu u tebi, grdila, čine usred tebe. (12:6, 9). Treba da se zna dalje, da postoje uglavnom dva porekla zla, jedan od života, a drugi od doktrine. Zlo koje je od lažne doktrine naziva se zlom od obmane, i to je zlo na koje se ovde misli.