1
A kad se rodi Isus u Vitlejemu judejskom, za vremena cara Iroda, a to dođu mudraci s istoka u Jerusalim, i kažu:
2
Gde je car judejski što se rodio? Jer smo videli Njegovu zvezdu na istoku i došli smo da Mu se poklonimo.
3
Kad to čuje car Irod, uplaši se, i sav Jerusalim s njim.
4
I sabravši sve glavare svešteničke i književnike narodne, pitaše ih: Gde će se roditi Hristos?
5
A oni mu rekoše: U Vitlejemu judejskom; jer je tako prorok napisao:
6
I ti Vitlejeme, zemljo Judina! Ni po čem nisi najmanji u državi Judinoj; jer će iz tebe izići čelovođa koji će pasti narod moj Izrailja.
7
Onda Irod tajno dozva mudrace, i ispitivaše ih kad se pojavila zvezda.
8
I poslavši ih u Vitlejem, reče: Idite i raspitajte dobro za dete, pa kad ga nađete, javite mi, da i ja idem da mu se poklonim.
9
I oni saslušavši cara, pođoše: a to i zvezda koju su videli na istoku, iđaše pred njima dok ne dođe i stade odozgo gde beše dete.
10
A kad videše zvezdu gde je stala, obradovaše se veoma velikom radosti.
11
I ušavši u kuću, videše dete s Marijom materom Njegovom, i padoše i pokloniše Mu se; pa otvoriše dare svoje i darivaše Ga: zlatom, i tamjanom, i smirnom.
12
I primivši u snu zapovest da se ne vraćaju k Irodu, drugim putem otidoše u svoju zemlju.
