1
Kad Te zovem čuj me, Bože, pravdo moja! U teskobi daj mi prostor; smiluj se na me i usliši molitvu moju.
2
Sinovi čovečiji! Dokle će slava moja biti u sramoti? Dokle ćete ljubiti ništavilo i tražiti laži?
3
Znajte da Gospod divno čuva svetog svog; Gospod čuje kad Ga zovem.
4
Gneveći se ne grešite; razmislite u srcima svojim na posteljama svojim, i utolite.
5
Prinesite žrtvu za pravdu, i uzdajte se u Gospoda.
6
Mnogi govore: Ko će nam pokazati šta je dobro? Obrati k nama, Gospode, svetlo lice svoje.
7
A meni si dao u srce radost veću nego što je oni imaju, kad im rodi pšenica i vino.
8
Ja mirno ležem i spavam; jer Ti, Gospode, sam daješ mi, te sam bez straha.
