У џудоу сте обучени да искористите замах својих противника да их избаците из равнотеже и спустите на земљу. Не морате бити већи или јачи да бисте победили у борби.

За сваког од нас постоји духовна џудо арена. Кад почнемо покушавати избјегавати зла, учити истине и чинити добро, улазимо у арену. Учествоваћемо у такмичењима, борбама.

Можемо очекивати да ће наши противници покушати да искористе наш замах како би нас избацили из равнотеже и спустили. Ако успешно избегнемо зло, једном или два пута, увући ће нас у зло само-честитања. Ако сазнамо неке узбудљиве нове истине, оне ће нас додатно развући у понос властитом интелигенцијом. Ако неколико пута не успемо, бациће нас у очај или ће нас напустити цео пројекат.

Ако знамо да очекујемо ове џудо тактике, можемо ли боље да одржимо равнотежу? Да, сигурно. Можемо препознати да смо на духовној арени, у духовним борбама или искушењима. Можемо покушати да одржимо равнотежу, чувајући Реч као камен темељац за добијање савета и подршке од људи које волимо и којима верујемо. Можемо се кретати без претераног достизања, учења истина како би се слагали са новооткривеним љубавима за чињење добрих ствари. Можемо да вежбамо, изнова и изнова, и не губимо срце.

Јудо се не спомиње у Библији, али када погледате, можете видети технике које делују:

Три пута у Старом завету постоје приче о добрим првосвештеницима - Аарону, Елију и Самуилу - који имају зле синове које не обуздавају. У почетку јаки, добри напори излазе из равнотеже, било непажњом или поносом или занемарена пракса. (Види Levitska 10:1-2, 1. Samuelova 2:12-34, и 1. Samuelova 8:1-3)

Три најистакнутија израелска краља, Саул, Давид и Соломон, сви почињу добро, али их заведе њихова моћ, понос или богатство, које их изгледа квари.

У другом случају, током Изласка, Мојсије је извео Израелову децу из Египта, према земљи Ханану. Добро му иде, послуша Господње заповести. Али у Мериби постаје нестрпљив, губи поверење у Господа и покушава да преузме ствари у своје руке. Због тога му није дозвољено да уђе у обећану земљу. (Види Brojevi 20:6-13)

У раду Сведенборга, "Нови Јерусалим и његова небеска доктрина", постоји поглавље о искушењу које почиње у одељку 196. У одељку 197 налазимо ову изјаву:

„Искушење је борба између унутрашњег или духовног човека, и спољашњег или природног човека (види Nebeske tajne 2183, 4256) "

Кад кренете на духовни напредак, улазите у џудо арену. Ваше новоформирано духовно ја ће се борити против вашег уобичајеног "природног" ја. Борићете се да одржите равнотежу и-ако останете свесни да сте у духовној борби, чак ћете моћи да видите и начине да избаците зло и лаж из равнотеже, на земљу.

2183. Pa onda iznese masla i mlijeka i tele koje bješe zgotovio: da ovo označava sve one stvari sastavljene, vidi se iz značenja masla i mleka i teleta, o čemu ćemo uskoro govoriti. Predmet o kome se govorilo u prethodnim stihovima bio je Gospodovo Racionalno, da je ono bilo poučeno Nebeskim a otuda i Duhovnim, što je bilo označeno pogačom od finog brašna napravljenom kao kolač, br. 2176, 2177; tako isto (bio je predmet) Nebesko Prirodno, koje je bilo označeno teletom, br. 2180; iste se sada stvari izražavaju drugim rečima, naime, maslom, i teletom, čime su označene sve one stvari spojene. Ali nije laka stvar opisati sve ovo, kako bi bilo razumljivo na uobičajeni način, jer nije poznato većini ljudi da svaki čovek ima Unutarnje, Racionalno, i Prirodno, i da se ovi jako međusobno razlikuju, i to su tako različiti da se jedan može neslagati s drugim, to jest Racionalno, koje se zove racionalni čovek, može da se ne slaže s Prirodnim, koji je prirodni čovek; i da racionalni čovek može opažati zlo koje je u Prirodnom, i ako je ono pravo Racionalno, ono može popraviti to zlo, vidi br. 1904. Sve dok se ova dva ne spoje, čovek nije potpun čovek, niti može da bude miran i staložen, jer se jedan (čovek) bori s drugim; jer anđeli, koji su kod čoveka, vladaju njegovim Racionalnim, dok zli duhovi koji su kod njega, vladaju nad njegovim Prirodnim, te otuda dolazi do borbe. Ako u ovoj borbe pobedi Racionalno, Prirodno se potčinjava, i tada čovek dobija savest kao dar; ali ako pobedi Prirodno, tada on ne prima savest. Ako pobedi Racionalno, tada njegovo Prirodno postaje takvo kao da je i ono racionalno; ali ako pobedi Prirodno, tada racionalno postaje slično prirodnom. Dalje, ako pobedi Racionalno, tada se anđeli priližavaju čoveku, i unose u njega ljubav ka bližnjemu, koje je Nebesko koje dolazi preko anđela od Gospoda, pa se na taj način zli duhovi udaljavaju; ali ako pobedi Prirodno, tada se anđeli udaljavaju prema njegovim unutrašnjim delovima, dok se zli duhovi približavaju Racionalnom, i neprestano ga napadaju, ispunjavajući niže predele njegovog uma svim vrstama osveta, prevara, i sličnim. Ako li pobedi Racionalno, tada čovek ulazi u zatišje, a u u drugom životu u nebeski mir; ali ako pobedi Prirodno, tada, dok živi na svetu, on samo izgleda kao da je miran, ali u drugom životu ulazi u nemir i muke pakla. Otuda se može znati kakvo je čovekovo stanje u pogledu njegovog Racionalnog, i u pogled jegovog Prirodnog; a prema tome ništa drugo ne može učiniti čoveka blaženim i srećnim osim slaganje Prirodnog s Racionalnim, i njihovo sjedinjenje, koje ima kao posledicu ljubav ka bližnjem, a ljubav ka bližnjem dolazi samo od Gospoda.