4926. A ona reče: kako prodrije? Da ovo označava njegovo prividno odvajanje od dobra, vidi se iz značenja prodrijeti, što je oštećenje i izokretanje istine kroz odvajanje od dobra (o čemu ubrzo). Da prodrijeti, ovde, znači odvojiti konac od ruke, i tako se odvojiti od dobra, jasno je, jer se crvenim koncem označava dobro (br. 4922); da je ovo bilo sakm po izgledu, sledi iz toga što je tako izgledalo babici (primalji); jer ovo nije bio onaj koji je imao crveni konac, nego njegov brat, kojim je predstavljena istina. O ovome predmetu vidi šta je ranije rečeno (br. 4925), naime, da je u stvarnosti dobro prvorođeni, a je istina to samo na izgled. (prim. prev. Tako je izgledalo babici). Ovo se dalje može ilustrovati onim kako se koriste udovi i organi u ljudskom telu. Izgleda da su udovi i organi prvi (priorni a da je njihov rad drugi po redu); jer se oni prvi vide pre, i pošto su poznati i pre nego se koriste. Međutim, koristi od ovih su priorne (prve po važnosti) u upoređenju s udovima i organima, jer ovi poslednji su potekli od koristi (službi, funkcija); u stvari, njih oblikuje njihova služba (funkcija), i sebi ih prilagođava. Da nije tako, sve stvari u čoveku ne bi tako jednodušno stvarale jedinstvo. Slično je i s dobrom i istinom: izgleda kao da je istina prva, ali prvo je dobro, jer dobro oblikuje istine i prilagođava ih sebi; stoga, strogo gledajući, istine su samo oblikovana dobra, ili oblici dobra. Istine u odnosu prema dobru su kao utroba i tkiva u telu u odnosi na njihove službe (funkcije); a dobro, uzevši stogo, samo je služba (korist, funkcija).

2. Da prodiranje označava kršenje istine i njeno izvrtanje preko odvajanja od dobra, jasno je i iz drugih odlomaka u Reči, kao kod Davida: Žitnice naše pune, obilne svakim žitom; ovce naše nek se množe na tisuće i na sto tisuća po stanovima našim. Volovi naši neka budu tovni; neka ne bude napadanja, ni bježanja (probijanja), ni tužnjave po ulicama (Psalam XXLIV. (13, 14). Ovde se govori o Drevnoj Crkvi, kakva je bila u njenoj mladosti; žitnice naše pune označavaju duhovnu hranu, to jest, istinu i dobro; stoka i volovi označavaju unutrašnja i spoljašnja dobra; nema provaljvanja (bježanja) označava da istine nisu kvarene i polomljene kroz odvajanje od dobra.

3. .

Kod Amosa: U to ću vrijeme podignuti opali šator Davidov, i zatvoriću mu pukotine, i opraviću mu što je razvaljeno (prodrto), i opet ću ga sagraditi kao što je bio prije (u danima od večnosti) Amos 9:11. Ovime se opisuje crkva koja je u dobru, a šator Davidov koji je bio opao, je ljubav i milost od Gospoda. (Da je šator ovo dobro, može se videti gore, br. 414, 1102, 2145, 3312, 4128, 4391, 4599, i da je David Gospod, (br. 1888); zatvoriti pukotin nači ispraviti zablude koje su se bile uvukle zbog odvajanja istine od dobra; a sagraditi kao što je negda bilo (od večnosti), označava stanje i ona vremena koja se u Reči nazivaju dani od večnosti, kao i od koljena do koljena – kao kod Isaije: 4. I tvoji će sazidati stare pustoline. I podignućeš temelje koji će stajati od koljena do koljena, i prozvaćeš se: koji sazida razvaline i opravi putove za naselje. (Izaija 58:12. Ovime se opisuje crkva u kojoj je ljujbav ka bližnjemu i život suštinsko. Ovde se sa sazidati pustoline označava popraviti obmane koje su se uvukle kroz odvajanje dobra od istine, jer je svaka obmana iz ovoga izvora; popraviti putove za naselje, ili putovi, su istine (br. 627, 2333), a putovi se kaže za istinu (br. 3368, 2451, 3613) , a naselje se kaže za dobro (br. 2268, 2451, 2712, 3613).

5.

Opet: I vidjeste da je mnogo proloma na gradu Davidov, i sabraste vodu u donjem jezeru (Isaija 22:9). Prolomi (pukotine na gradu Davidovu su obmane doktrine (nauka) a voda iz donjeg jezera, su predaje kojima se iskvarila istine Reči (Mateja 15:1-6): Marko 7:1-14) Kod Jezikilja: Ne izlazite na prolome (pukotine), i ne ograđujete doma Izrailjeva da bi se održao u boju u dan Jehovin Jezekilj 13:5. I tražih među njima koji bi opravio ogradu i stao na prolomu preda me za tu zemlju, da je ne zatrem; ali ne nađoh nikoga. (Jezekilj 22:30. Stati na prolomu označava braniti i i stražiti da ne bi obmane provalile, Kod Davida: I šćaše ih istrijebiti da Mojsije izabranik njegov ne stade kao u rasjelini red njim, i ne odvrati jarost njegovu da ih ne istrtijebi (Psalam 106:23). gde stati na rasjelini označava čuvati da se ne uvuku obmane: Mojsije je Reč (vidi predgovor Postanju XVIII, i br. 4859kraj) 6. Kod Amosa: On će vas tražiti kukama, i ostatak vaš udicama ribarskim. I kroz prolome ćete ižljesti, svaka na prama se, i pobacaćete, i što bude u dvorovma, govori Jehova Amos 4:2, 3). Izlaziti kroz prolome označava , kroz obamne zbog umovanja, dvor je Reč, stoga, istina doktrine koja je od dobra. A prolomi označavaju obmanu koja se javlja onda kada se dobro odvoji od istine, a isto je predstavljeno u reprezentativnom smislu i jačanjem i popravljanjem doma Jehovinog (2 o Carevima 12:6-8; 22:5). U drugoj knjizi Samuilovoj: I ožalosti se David što Bog ubi Uzu. Za to se prozva ono mjesto Fares-Uza do danas. (2. Samuelova 6:8. Ovo govori o Uzi, koji se poginuo jer je dodirnuo kovčeg: a kovčegom se predstavlja nebo, a u najvišem smislu, Gospod, stoga, Božansko dobro; Uzom je predstavljeno ono što služi, stoga istina, jer ona služi dobru. Gore opisano odvajanje opisuje se s prolom Uzin.

4922. I veza mu crven konac oko ruke. Da ovo označava da je stavila znak na to, to jest, na moć, i da crveno znači dobro, vidi se iz značenja vezati za ruku, što je staviti znak na moć; jer ruka je moć

[4920); iz značenja crvenga konca, što je dobro, i to duhovno dobro. Da crven konac označava duhovno dobro, to je zato što je bio skrletne boje; a kada se vidi skrletna boja u drugom životu, to znač uhovno dobro, to jest, dobro ljubavi prema bližnjemu. Jer boje koje se vide u drugom životu označavaju nešto dobro i istinito, jer one postoje od svetlsti neba koja je u sebi mudrost i inteligencija od Gospodovg Božanskog. Varijacije ili izmene te svetlsti su varijacije, i tako reći modifikacije mudrosti i inteligencije, stoga, dobra i istine. Da svetlost u nebu dolazi od Božanske mudrosti i inteligencije Gospodove, koje se tamo pokazuje kao Sunce, može se videti gore (br. 1053, 1521-1533, 1619-1632, 2776, 3138, 3167, 3190, 3195, 3222, 3223, 3225, 3337, 3330, 3340, 3495, 3636, 3653, 3843, 3862, 3993, 4180, 4413).

Da su boje iz ovoga izvora, i da su one vrijacije i modifikacije ove svetlsti, mož e videti gore (br. 1042, 1043, 1053, 1043, 1624, 3993, 4530, 4677, 4742).

2. Da crveno ili skrletno označava duhovno dobro, vidi se iz odlomaka u Reči u kojima se pominje, kao kod Jeremije: A ti, opustošena, šta ćeš činjeti? Ako se i oblačiš u skrlet, ako se i kitiš nakitom zlatnijem, i mažeš lice svoje, zaludu se krasiš, preziru te milosnici, traže dušu tvoju Jeremija 4:30. Ovde se govori o Judi, Oblačiš se u skrlet označava duhovno dobro, a kititi se zlatnijem nakitom, označava nebesko dobro. U drugoj knjizi Samuilovoj: Tada nazica David ovako za Saulom i Jonatanom sinom njegovijem: I izgovri, da bi se učili sinovi Judini luku i to je napisano u knjizi istinitoga. I ko će vas poslušati u tome? jer kakav je dio onome koji ide u boj tako je i onome koji ostaje kod prtljga; jednako treba da podijele. (2. Samuelova 1:17, 18, 24). Učiti se luku, ovde označava doktrinn ljubavi i milosrđa, jer luk označava ovu doktrinu; obući se u skrlet označava duhovno dobro, kao pre; a kititi se zlatom, označava nebesko dobro.

3. Zato što je ovo bilo načenjeno od skrleta, to je bilo zapoveđeno da se skrlet koristi u šatoru, na zavesu, kojim su se pkivala vrata na šatoru, na zavesu i u predvorju, na stolu lica kad su putovali, i na Aronovim svetim odeždama, kao i na oplećku (efodu), na ploči suda, i na resama na naprsnjaku –kao šo se vidi iz sledećih odlomaka: 4. A šator ćeš načiniti od dest zavjesa od tankoga platna uzvezenoga i od porfire i skrleta i od crvca; i na njima da budu veliki heruvimi. (Izlazak 26:1) I načini zavjsu od porfire i od skrleta i od crvca i od tankoga platna uzvezenoga, i po njemu da budu herubimi. (Izlazak 26:31). A na vratima trijema zavjes od dvadeset lakata od porfire i od skrleta i od crvca i od tankoga platna uzvezenoga, uzvezen, i četiri stuba na njoj, i pod njih četiri stopice (Izlazak 26:16). Kad polazi vojska, doći će Aron sa sinovima svojm, i skinuće zavjes sa vrata, i pokriće njime kovčeg od svjedočanstva. Pa će po njem rostrijeti pokrivač od koža jazavčijih, i ozgo će prostrtijeti pokrivač od same porfire, i provući će mu poluge. I po stolu za hljebove postavljene neka prostru pokrivač od porfire, i naka metnu na nj zdjele i čaše i vijedra i kutliće, i hljeba svakoga neka je na njemu. Po vrh toga prostirač od crvca (Brojevi 4:5, 7, 8). Načinićeš oplećak od zlata, od porfire, od skrleta i od crvca i od tankoga plana, djelo majstorovo. Tako i na pojasu (Izlazak 28:6, 8). I na drugoj strani zavjesi od petnaest lakat, i tri stupa za njih i tri stopice za njih (Izlazak 26:15). Neka na ivicama haljine s oplećkom budu crveni šipci, i od skleta (Izlazak 17:33?) 5. Kako je šator od sastanka predstavljao nebo, stoga su gore pomenute boje bile naređene da se koriste; a one označavaju nebesk i duhovna dobra i istine. Svako ko veruje da je Reč sveta, može da zna da u njoj sve ima značenje; a ko god veruje da je Reč sveta i da je bila poslana od Gospoda preko neba , može da zna da su njima označene duhovne i nebeske stvari Njegovoga carstva kao i duhovne stvari tamo, purpurna i skrletna označavaju nebeska dobra i istine, a skrletna , od crvca i od tankoga platna da označavaju nebeske stvari. Slično tome, bilo je zapoveđeno da se kedrvo drvo, skrlet i hisop koziste kada se čistilo od gube (Levitska 14:4, 6, 52); i da se kedar drvo i hisop i crvac koriste da se baci u oganj gde se sagoreva junica, i da se pripremi voda očišćenja (Brojevi 19:6, 9).

6. Profanacija dobra i istine opisuje se na sličan način u Otkrovenju: I uvede me duhom u pusto mjesto; i vidjeh ženu gdje sjedi na zvijeri crvenoj koja bješe puna imena hulnijeh i imaše sedam glava i deset rogova. I žena bješe obučena u skrlet i u porfiru i nakićena zlatom i kamenjem dragijem i biserm, i imaše čašu zlatnu u ruci svojoj, punu mrzosti i poganštine kurvarstva svojega Otkrivenju 17:3, 4). A posle: I govorahu: jaoh, jaoh! grade veliki, obučeni u svilu i u porfiru i u skrlet, i nakićeni zlatom i kamenjem dragijem i biserom (17:16). Ovde se govori o Vavilonu, kojim se označava profanacija dobra (br. 1182, 1283, 1295, 1304, 1306, 1308, 1321, 1322, 1326), ovde profanacija dobra i istine, što je Vavilonka osobina.

Kod proroka Staroga Zaveta Vavilon označava profanaciju dobra a Haldeja profanaciju istine.

7. Skrlet, o obratnom smislu, označava zlo koje je suprotno duhovnome dobru, kao kod Isaije: Ako vaši grijesi i budu kao skrlet, biće bijeli kao snijeg; iako budu kao crvac, biće kao vuna (Isaija 1:18. Da skrlet označava ovo zlo, je stoga što krv – kao i crvenilo označava, u pravome smislu, duhovno dobro, ili ljubav prema bližnjemu, a u obrnuom smislu, nasilje proivu ljubavi ka bližnjemu.