1
A Vildad Sušanin odgovori i reče:
2
Kad ćete svršiti razgovor? Orazumite se, pa ćemo onda govoriti.
3
Zašto se misli da smo kao stoka? Zašto smo gadni u vašim očima?
4
Koji rastržeš dušu svoju u jarosti svojoj, hoće li se tebe radi ostaviti zemlja i stena se premestiti sa svog mesta?
5
Da, videlo bezbožnih ugasiće se, i iskra ognja njihovog neće sijati.
6
Videlo će pomrknuti u šatoru njegovom, i žižak će se njegov ugasiti u njemu.
7
Silni koraci njegovi stegnuće se, i oboriće ga njegova namera.
8
Jer će se uvaliti u zamku nogama svojim i naići će na mrežu;
9
Uhvatiće ga zamka za petu i svladaće ga lupež.
10
Sakriveno mu je pruglo na zemlji, i klopka na stazi.
11
Od svuda će ga strahote strašiti i teraće ga ustopce.
12
Izgladneće sila njegova, i nevolja će biti gotova uza nj.
13
Poješće žile kože njegove, poješće žile njegove prvenac smrti.
14
Iščupaće se iz stana njegovog uzdanica njegova, i to će ga odvesti k caru strašnom.
15
Nastavaće se u šatoru njegovom, koji neće biti njegov, posuće se sumporom stan njegov.
16
Žile će se njegove posušiti ozdo, i ozgo će se saseći grane njegove.
17
Spomen će njegov poginuti na zemlji, niti će mu ime biti po ulicama.
18
Odagnaće se iz svetlosti u mrak, i izbaciće se iz sveta.
19
Ni sina ni unuka neće mu biti u narodu njegovom, niti kakvog ostatka u stanovima njegovim.
20
Čudiće se danu njegovom koji budu posle njega, a koji su bili pre obuzeće ih strah.
21
Takvi su stanovi bezakonikovi, i takvo je mesto onog koji ne zna za Boga.
