10406. Sali u kalup. Da ovo označava [da je to bilo] iz njihove vlastite inteligencije, vidi se iz značenja Sali u kalup, kada se kaže o liku, što označava pripraviti lažnu doktrinu iz svoje vlastite intelgencije, što se čini primenjivanjem smisla slova u Reči u prilog ljubavi prema sebi i svetu. Jer kada ove ljubavi vladaju, čovek nije u prosvetljenju iz neba, nego dobija sve iz svoje vlastite inteligencije, i to potvrđuje smislom slova u Reči, koji on falsifikuje krivim primenama i izopačenm tumačenjem, a posle odobrava (povlađuje) stvari koje su iz samoga njega. U Reči se svuda pominju rezani likovi i livene stvari (likovi, slike, idoli). Oni koji razumeju Reč samo u smislu slova, pretpostavljaju da se ovde misli samo na likove; međutim, ovde se ne misli na idole, nego na lažne doktrine Crkve, koje sam čovek oblikuje vođen ljubavlju prema sebi. Rezanim likom se označava oblikovanje obmana tako da se slažu, i da izgledaju kao istine; livena stvar (idol, lik) označava njihovu povezanost da bi pogodovali spoljašnjim ljubavima kako bi izledale kao dobra; i jedno i drugo označeno je zlatnim teletom, pa se stoga ovde kaže, da ih je Aron salio u kalup, čime se označava oblikovanje obmana tako da bi izgledale kao istine; a pravljenjem od zlata izlivenig teleta tako što je zlato bacio u vatru odakle je izašlo tele (stih 24), čime se označava povezivanje u korist spoljašnjih ljubavi kako bi zla izgledala kao dobra. Takav je slučaj sa svakom doktrinom koju stvara čovek a ne Gospod; a stvara je čovek onda kada mu je cilj vlastita slava, ili vlastita dobit; a stvara je Gospod onda kada joj je cilj dobro bližnjega kao i dobro Gospodovog carstva. Ovakve su stvari označene rezanim likovima i izlivenim stvarima (likovima), kao u sledećim odlomcima, I odbacićete posrebrene likove svoje rezane i zlatno odelo likova livenih (Isaija 30:22. Odelo rezanih likova srebrnih, označava obmane koje izgledaju kao da su istine; odelo od izlivenoga zlata označava izgled zala kao da su dobra; jer odelo i pokrivalo su spoljašnji izgledi, u koje se oblače ili kojima se pokrivaju; srebro označava istinu, stoga se kaže da su rezani likovi od srebra; a zlato označava dobro, vidi br. 1551, 1552, 5658, 6914, 9874, 9881. Ponovo, Umetnik lije lik , i zlatar ga pozlaćuje, i verižice srebrne lije, i traži vešta umetnika da načini rezani lik, koji se ne pomera (Isaija 40:19, 20). U ovome se odlomku opisuje stvaranje obmana tako da se slažu, i da izgledaju kao da su istine; rezani lik je ta obmana; umetnik je onaj koji ga stvara iz svoje vlastite inteligencije; a vešt umetnik koji ga pokriva zlatom označava da on to čini kako bi to izgledalo kao dobro; izlivati verižice (lančiće) od srebra označava slaganje; koji se ne pomera, označava da se zbog toga obmane ne bi mogle oslabiti i razrušiti,

Ponovo, Koji grade rezane likove, svi su ništa (taština), i mile stvari njihove ne pomažu, i one su im svedoci da ne vide i ne razumeju, da bi se posramili. Ko gradi boga i lije lik, nije ni na kakvu korist. Gle, svi će se bogovi njegovi posramiti, metnici više od drugih ljudi. Kovač kleštima radi na živom ugljevlju, i kuje čekićem, i radi snagom svoje ruke, gladuje, te iznemogne, i ne pije vode, te sustane. I drvodelja rasteže traku, beleži crvenilom, teše i zaokružuje, i načini kao lik čovečiji, kao lepa čovjeka, da stoji u kući (Isaija 44:9-13. U ovome odlomku se opisje kako se oblikuju lažne doktrine, kako bi se slagale, i kako bi izgledale da su istine i dobra. Svaka pojedinost pokazuje kako se ovo radi kada je iz čovekove vlastite inteligencije, kad čoveka vodi njegovo uživanje, požuda, i ljubav.

Da je ovakav slučaj, to mogu da vide oni koji znaju da sve stvari u Reči imaju unutrašnji smisao, preko kojega se Reč shvata na duhovan način. Inače, čemu bi služilo opisivanje kako se pravi rezani lik. Da bi izgledao kao istina i dobro, označava se sa praviti ga u formi čovek a u skladu s lepotom čoveka; jer čovek označava u unutrašnjem smislu istinu, dok čovek (homo, ljudsko biće) označava dobro te istine. I kod Jeremije,

Svaki čovek (homo) posta bezuman od znanja, svaki se zlatar osramoti likom rezanijem, jer su laž likovi njegovi, i nema duha u njima Jeremija 10:14; 51:17).

Da rezani lik u ovome odlomku označava ono što je od čovekove vlastite inteligencije; i da izliveni lik označava ono što je u saglasnosti s njegovom ljubavi, sasvim je jasno; jer se kaže, da je svaki čovek postao bezuman od znanja, a svaki zlatar da se osramoti likom razanim, i da je liveni lik laž. Znanje na ovome mestu označava čovekovu vlastitu intelegenciju, dok laž označava obmanu od zla. Pošto u njima nema ničega Božanskog, to se kaže da u njima nema duha. Ponovo, Mač na konje njegove, i na kola njegova, i na svu mešavinu što je ispred njega, i postaće kao žene. Mač i blago njegovo razgrabiće se. Suša na vode njegove, i usahnuće, jer je zemlja idolska Jeremija 50:37, 38).

Da zemlja idolska (zemlja rezanih likova) označava Crkvu gde prevladavaju obmane, i to je sasvim jasno iz svih izraza u odlomku, shvaćenih u duhovnom smislu; bez ovoga smisla, šta bi bio mač protivu konja, protivu kola, protivu blaga, i suša na vodama, nego zvučne reči bez ikakvog značenja? Dok se iz svake pojedinosti, shvaćene u unutrašnjem smislu, vidi da se opisuje razaranje istina Crkve, pa stoga da obmane prevladavaju, koje su zemlja idolska; jer mač označava obmanu u sukobu sa istinama koje ona razara. Konji označavaju Intelektualno, koje je prosvetljeno; kola označavaju doktrinarne stvari; blaga (zaklade), poznavanja istine i dobra; vode usahle označavaju istine koje više nisu istine; a zemlja Crkvu.

Da mač označava istinu koja se bori protivu obmane, a u obrnutom smislu obmanu koja se sukobljava s istinama i razara ih, vidi br. 2799, 6353, 7102, 8294; da konji označavaju Intelektualno koje je prosvetljeno, br. 2760-2762, 3217, 6534; da kola oznčavaju doktrinarne stvari, br. 5321, 8146, 8148, 8215; da blaga označavaju poznavanja istine i dobra, br. 10227.

Da vode označavaju istine, br. 2702, 3058, 3424, 4876, 5668, 8137, 9323, 10238; i da zemlja označava Crkvu, vidi navedene odlomke, br. 9325. Značenje suše na vodama koje su se isušile, i zemlje idolske stoga je očito. A kod Avakuma, Šta pomaže rezan lik što ga izreza umetnik njegov? šta liven lik i učitelj laži, te se umetnik uzda u delo svoje gradeći neme idole? Avakuma 2:18. Iz ovih se reči vidi da se rezanim likovima i livenim likovima ne označavaju rezani i liveni likovi, nego obmana koja je izmišljena, i zlo koje obmana odobrava: jer kaže se umetnik koji reže i učitelj laži.

Slične su stvari označene razanim likovima i livenim likovima u sledećim odlomcima, Pade Vavilon; i sve rezane likovi su bačeni na zemlju (Isaija 21:9). Ponovo, Tada će se vratiti natrag i posramiti koji su uzdaju u lik rezani, koji govore livenim likovima: vi ste naši bogovi (Isaija 42:17. Ponovo, I za to ti odavna objavih, pre nego se zbi kazah ti, da ne bi rekao: idol moj učini to, i lik moj rezani i lik moj liveni zapovedi tako (Isaija 48:5. I kod Osije,

Koliko ih zvaše, koliko oni odlaziše od njih; prinosiše žrtve Valima, kadiše likovima Osija 11:2).

Kod Miheja, I svi rezani likovi Samarijini razbiće se, i svi će se darovi njezini sažeći ognjem, i sve ću idole njezine potrti Mihej 1:7. Pošto su obmane i zla doktrine označene rezanim likovima i livenim likovima, načinjene čovekovom vlastitom inteligencijom vođenom njegovom ljubavi, stoga se oni (idoli) u Reči nazivaju delom ruku čovečijih, delom ruku umetnikovih, i delom ruku livčevih, kao u sledećim odlomcima, I sada jednako greše i grade sebi lijući od srebra svojega po razumu svojemu likove (Osija 13:2). A kod Mojsija,

Proklet da je čovek koji načini lik rezan ili liven, stvar gadnu pred Jehovom, delo ruku umetnikovih (Zak. Ponovljeni 27:15) , I kod Davida,

Idoli su njihovi srebro i zlato, delo ruku čovečijih (Psalam 115:4; 135:15).

Kod Jeremije, I izreći ću im sud svoj za svu zloću njihovu što me ostaviše, i kadiše drugim bogovima, i klanjaše se delu ruku svojih Jeremija 1:16. Ponovo, Seku drvo u šumi, delo ruku umetničkih sekirom; srebrom i zlatom ukrašuju ga, klinovima i čekićima utvrđuju ga da se ne pomera Jeremija 10:3, 4). Delo ruku označava ono što je od čovekovog propriuma, stoga ono što je od vlastitog razuma, i njegove vlastite volje, a te su stvari od propriuma njegovog razuma i njegove volje, koji pripadaju ljubavi prema sebi; ovo je poreklo svih obmana u Crkvi. Pošto su sve obmane od čovekovog propriuma, a delom ruku se označava ono što je od toga, stoga je bilo zabranjeno tesati gvožđem, sekirom, ili livenim oruđem kamenje od kojega se pravio oltar, a stoga i kada se gradio hram; kao što se vidi iz Mojsija, Načini mi oltar od kamena,

sagradi ga od netesanoga kamena, jer ako ga dodirneš alatkom, oskvrnuo si ga Izlazak 20:25. I na drugome mestu, I načini onde oltar Bogu svojemu, oltar od kamenja, ali ga nemoj gvožđem tesati (Zak. Ponovljeni 27:5). I u Prvoj knjizi o Carevima, dom je bio sagrađen sav od kamena, onakvog kakvo je donešeno; a kad zidahu dom, zidahu od kamena, koji dovožahu sasvim prigotovljen, te se ni čekić ni sekira niti kako oruđe gvozdenome ču u domu kad se ziđaše 1. Kraljevima 6:7. Ove su stvari navedene kako bi se znalo šta je bilo označeno Aronovim pravljenjem od zlata zlatne alatke, i pravljenjem zlatnog teleta.

5321. I posadi ga na druga kola. Ovo je znak da od Njega dolazi sva doktrina (sav nauk) o dobru i istini, što se vidi iz značenja kola, naime, doktrine o dobru i istini (vidi niže); otuda posadi ga u kola je znak da doktrina dolazi otuda. Ove se reči odnose na ono što je Faraon prethodno rekao, Ti ćeš biti nad cijelim domom mojim, i sav narod moj će ti usta ljubiti; samo ću ovim prijestolom biti veći od tebe (stih 40). Ovime se označava doktrina o dobru i istini stoga što Josip predstavlja Gospoda kao Božansko Duhovno (br. 3971, 4669), a to znači kao Božansku istinu od Gospodovog Božanskog Ljudskog (br. 4723, 4727) od koje je Božanska istina Nebeska od Duhovne. Sve u doktrine o dobru i istini je iz ovoga izvora, je Gospod je doktrina sama, jer sva doktrina proizlazi od Njega, i cela doktrina govori o Njemu; jer sva doktrna govori o dobru ljubavi i o istini vere. Ove su od Gospoda, te stoga ne samo da je Gospod u njima, nego je On i jedno i drugo. Iz ovoga je jasno da doktrina koja govori o dobru i istini, da govori o Gospodu samom; i da ona proističe od Njegovog Božanskog Ljudskog.

2. Iz Božanskog Samog ne može da proistekne nikakva doktrina ako to nije preko Božanskog Ljudskog, to jest, preko Reči, koja je u najvišem smislu Božanska istina od Gospodovog Božanskog Ljudskog. Čak ni anđeli u najdubljem nebu ne mogu razumeti ono što dolazi neposredno od Božanskog Samog, jer je ono beskonačno i prevazilazi svaki razum, čak i anđeoski. Ali ono što proizlazi od Gospodovog Božanskog Ljudskog, to oni mogu razumeti jer govori o Bogu kao o Božanskm Čoveku; o kojemu se može oblikovati neka ideja od Ljudskog; a svaka ideja oblikovana o Ljudskom prihvatljva je, pod uslovom da proističe od dobra nevinosti, i ako je u dobru ljubavi ka bližnjemu. To je ono što je označeno Gospodovim rečima kod Jovana: Niko nikada nije video Boga; jedinorođeni Sin, koji je u nedrima Očevim, On Ga je objavio Jovan 1:18).

Kod istoga: Ni glasa Njegva kad čuste, ni lica vidjeste Jovan 5:37).

Kod Mateje: Niko ne zna Oca, osim Sina, i onoga kome ga Sin otkrije Mateju 11:27).

3. Kola se često pominju u Reči, ali jedva da ko zna da ona označavaju doktrinarne stvari o dobru i istini, a isto tako i spoljašnja-znanja koja pripadaju doktrinama. Razlog je to što kad se pomenu kola, ništa duhovno ne ulazi u ideju, nego sam prirodno istorijsko, a tako je i sa konjim i kolima; a konji u Reči označavaju stvari razuma (br. 2760-2762, 3217), pa stoga kola označavaju doktrtinarne stvari i spoljašnja-znanja koja ovima pripadaju.

4. Da kola označavaju doktrinarne stvari crkve, a tako isto i spoljašnja-znanja koja ovima pripadaju, bilo mi je očito sudeći po kolima koja se tako često vide u drugom životu. Ima i mesto na desno blizu niže zemlje gde se pojavljuju konji i kola, s urednim štalama, gde se vide ljudi kako hodaju i ragvaraju, koji su u svetu bili učeni, i koji su smatrali da je život cilj učenosti. Ovo se pokazuje zbog anđela u višim nebima, jer kada ovi razgovaraju o stvarima razuma, doktrine, ili znanja, ovakvi se predmeti pokazuju duhovima ispod (prim. prev. čitalac je, nadam se, zaključio da je autor boravio u svetu duhova, osim kada je vođen da vidi vidi neba ili paklove. Po njemu, bolji duhovi koji s pripremaju za nebo, sačinjavaju prvo nebo koje je deo sveta duhova).

5. Da su ovakve stvari označene kolima i konjima, vidi se po tome što se Ilija video kao ga odnose vatreni konji i kola, te su stoga on i Elizej ( Eliša) bili nazvani kola Izraljeva i konjici njegovi, kao što čitamo u drugoj knjizi o Carevima: I kad bijahu dalje razgovajući se, gle, ognjena kola i ognjeni konji rastaviše ih, i Ilija otide u vihoru u nebo. A Elizej (Eliša) videći to, vikaše: oče moj, oče moj! kola Izrailjeva i konjici njegovi, i ne vidje ga više 2. Kraljevima 2:11, 12); a u pogledui Elizeja (Eliše) u istoj knjizi: A Elizej razbolje se od bolesti, od koje i umrije. I Joas car Izrailjev, dođe k njemu, i plačući pred njim govoraše: oče moj, oče moj! kola Izrailjeva i konjici njegovi 2. Kraljevima 13:14.

Razlog da su ovako bili nazivani je u tome što su i Ilija i Jelisija (Elizeja) predstavljali Gospoda kao Reč (vidi uvod u poglavlje XVIII. knjige Postanja, i br. 2762, 5247). Reč je uglavnom doktrina o dobru i istini, jer je iz nje sva doktrina. Iz istoga razloga momku čije je očio otvorio Jehoiva, da mu pokazalo brdo puno ognjenih konja i kola oko Jelisija (2 o Carevima 6:17).

6. Da kola označavaju ono što pripada doktrini, a konji ono što pripada intelektu, vidi se iz drugih odlomaka u Reči, kao kod Jezikilja: I nasitiće se za mojim solom konja i kola, junaka i svakojakih vojnkika, govori Jehova Gospod. (Jezekilj 39:20; Otkr. 19:18). Ovde se govori o Gospodovom dolasku. Da konj i kola ovde ne označavaju konja i kola, jasno je svakome; jer se neće nasititi njima za Gospodovom trpezom, nego onim stvarima koje su označene konjem i kolima, naime, stvarima koje pripadaju razumu i doktini o dobru i istini.

7. Slične su stvari označene i konjima i kolima u sledećim odlomcima.

Kod Davida: Kola Božijih ima sila, tisuće tisuća. Među njima je Jehova, Sinaj u svetinji (Psalam 68:17).

Opet: Obukao si svjetlost kao haljinu, trazapeo nebo kao šator. Vodom si pokrio dvorove, načinio si da su ti kola, ideš na krilima vjetrenijem (Psalam 104:2, 3).

Kod Isaije: Breme pustinji na moru; jer ovako mi reče Jehova: idi, postavi stražara da ti javi šta vidi. I vidje kola, i dva reda konjika, kola s magarcima, i kola s kamilama; i pažaše dobro s velikom pažnjom. I povika kao lav: ja stojim na stražu , i evo dođoše na kolima ljudi, a dva reda konjici. Tada povika i reče: pade, pade Vavilon, i svi rezani likovi bogova njihovijeh razbiše se o zemlju (Isaija 21:1, 6-9). 8.

Kod istoga: I svu će braću vašu iz svijeh naroda dovesti Jehova na dar na konjma i kolima i na nosilima i na magarcima i na kamilama ka svetoj gori mojoj u Jerusalim (Isaija 66:20).

Opet: jer, gle, Jehova će doći s ognjem, i kola će mu biti kao vihor (Isaija 66:15).

Kod Avakuma (Habakuka): Eda li se na rijeke razgnjevi Jehova? eda li se na rijeke raspali gnjev tvoj? na more jarost tvoja, kad si pojezdio na konjma svojim i na kolima svojim za spasenje? Avakuma 3:8. Ko(br. 1672, 1728, 2015); a kneovi nisu knehvi nego prva načela istine (br. 1482, 2089, 5044); koji sjede na pijwstolu Davidovomd Zaharije: Potom opet podigoh oči svoje i vidjeh, a to četvora kola izlažahu između dvije gore, a te gore bijahu od mjedi. U prvijem kolima bjehu konji riđi, a u drugim kolima konji vrani, a u trećim kolima konji šareni, jaki Zaharija 6:1-3).

9. Tako isto kod Jeremije: Tada će ulaziti na vrata grada ovog carevi i knezovi, koji sjede na prijestolu Davidovu, na kolima i na konjima , oni i knezovi njihovi, Judejci i Jerusalimljani, i stajaće ovaj grad do vijek 17:25). Stajaće ovaj grad do vijeka nije Jerusalim, nego Gospodova crkva koja je označena Jerusalimom (br. 402, 2117, 3654); carevi će ulaziti na vrata grada nisu carevi, nego istine crkve (br. 1672, 1728, 2015); a knezovi nisu knezovi nego prva načela istine (br. 1482, 2089, 5044); oni koji sjede na prijestolu Davidovom, su Božanske istine koje proizlaze od Gospoda (br. 5413); na kolima i na konjima, su stvari koje dolaze od razuma i od doktrine. Kola se često pominju i u istorijskim delovma Reči; i pošto su ove istorije reprezentativne, i značenja nešto označavaju u Gospodovm carstvu i u crkvi, to kola imaju slično značenje.

10. Pošto većina izraza u Reči imaju i obrnuto značenje, tako i kola, koja označavaju i doktrine o zlu i obmani, kao i spoljašnja-znanja koja ih potvđuju, kao u ovom odlomcima: Teško onima koji idu u Egipat za pomoć, koji se oslanjaju na konje i uzdaju u kola što ih je mnogo, i u konjike što ih je veliko mnoštvo, a ne gledaju na sveca Izrailjeva i ne traže Jehovu (Isaija 31:1).

Opet: Preko sluga svojih ružio si Jehovu i rekao si: s mnoštvom kola svojih izidoh na visoke gore, na strane Libanske, i posjeći ću visoke cedre njegove , i doći ću na najveći kraj njegov (Isaija 37:24. ; Ovo je proročki odgovor na ohole reči Rabašaka, vojvode cara Asirskoga.

Kod Jeremije: Od topota jakih konja njegovijeh; od tutnjave kola njegovijeh, neće se obazrati carevi na sinove, jer će im ruke klonuti; od onog dana kada će doći da istrijebi sve Filisteje i da zatre Tir i Sidon i sve ostale pomoćnike, jer će Jehova istrijebiti Filisteje, ostatak ostrva Kaftora Jeremija 47:3. 11.

Kod Jezikilja: Od mnoštva konja njegovijeh pokrije ih prah, i od praske konjika i točkova i kola rastrešće se zidovi tvoji, i kad stane ulaziti na tvoja vrata kao što se ulazi u grad isprovaljivan. Kopitama konja svojih izgaziće sve ulice tvoje, pobiće narod tvoj mačem, i stupovi sile tvoje popadaće na zemlju Jezekilj 26:10? 26:11).

Kod Ageja:- I prevaliću prijesto carstvima, i satrću silu carstvima narodnijem, prevaliću kola i one koji sjede na njima, i popadaće konji i konjici svaki od mača brata svjega Agej 2:22).

Kod Zaharije: jer ću istrijebiti iz Efraima kola i iz Jerusalima konje; i istrijebiće se luk ubojiti; i on će kazivati mir narodima, i vlast će mu biti od mora do mora, i od rijeke do krajeva zemaljskih Zaharija 9:10).

Kod Jeremije: Edgipat se diže kao potok i njegove se vode kolebaju kao rijeke; i veli: idem, pokriću zemlju, i zatrću grad i one koji žive u njemju. Izlazite, konji, i bjesnite, kola; i neka izađu junaci, Etiopljani i Lidijci, koji nose i natežu luk Jeremija 46:8, 9).

12. Konjima i kolima kojima su Egipćani gonili sinove Izrailjeve, i s kojima je Faraon ušao u more Suf, gde su propali konji i kola, i svim onim što se desilo s konjima i kolima,što čini veći deo toga opisa (Izlazak 14:6, 7, 9, 17, 23, 25, 26; 15:4, 19), označavaju se stvari razuma i doktrine, kao i lažna spoljašnja znanja, zajedno s umovanjima na njima zasnovanim, koja izokreću i guše istine crkve. Ovde se opisuje rušenje i smrt ovakvih stvari.