„Капије“ су у античко доба имале значај какав нема у савременом свету. Градови су тада били ограђени зидовима ради заштите; капије у зидовима пуштале су људе да улазе и излазе да раде свој посао, али су такође биле и слабе тачке у одбрани градова.

У Библији градови на једном нивоу представљају умове појединих људи. На ширем нивоу, они представљају веровања која дели заједница. Врата, дакле, представљају отворе у којима нам Господ може нахранити разумевање истине и жељу за добром. Они такође представљају тачке у којима нас пакао може напасти и поколебати лажним идејама и злим жељама.

Списи нам говоре да се током живота одржавамо у равнотежи, под утицајем и Господа и пакла. У идеалном случају, током живота ћемо и даље позивати Господа све даље и возити пакао назад све док на крају Господ не заузме наше умове у потпуности. И та тачка ће наша вера у Њега и Његову моћ и љубав задржати врата и забранити злу сваки улаз.

Као појединци, ми у том тренутку постајемо анђели. Као заједнице, ми у том тренутку постајемо део Господње цркве. И у том тренутку врата постају улазна тачка, уводне истине које омогућавају људима да уђу у цркве и почну да уводе Господа у свој живот.

(Odkazy: Apokalipsi Otkrivenoj 916; Nebeske tajne 2851 [1-15], 2943, 3187, 4861, 10483 [1-4])

916. Stih 21. I dvanaest vrata, dvanaest zrna bisera: svaka vrata bijahu od jednoga zrna bisera, označava da priznavanje i poznavanje Gospoda sjedinjuje celokupna znanja istine i dobra (koja su iz Reči) u jedno, i da, takođe, uvodi čoveka u Crkvu. Pomoću izraza "dvanaest vrata" označavaju se spoznaje istine i dobra, date u vidu rezimea, a u pitanju su naime, istine i dobra kojima se čovek uvodi u crkvu (br. 899, 900). Pod izrazom „dvanaest zrna bisera“ podrazumeva se i spoznaja istine i dobra, data u rezimeu (br. 727), otuda proističe da „vrata“ jesu - „biseri“; razlog zbog koga se u stihu kaže da "svaka vrata bijahu od jednoga zrna bisera" leži u tome što se sva saznanja istine i dobra, koja se označavaju putem izraza "vrata" i "biseri", odnose na jedno jedinstveno znanje, koje predstavlja njihov sadržaj, i koje jeste - jedno znanje Gospodnje. Ono se naziva: 'jedno znanje', iako, zapravo, postoji mnoštvo (manje univerzalnih) znanja, koja, kada bivaju objedinjena, sačinjavaju to jedno znanje; to stoga, jer je znanje o Gospodu univerzalno za sve stvari doktrine i, otuda, za sve stvari Crkve; iz ovog znanja svako bogopoštovanje crpi svoj život i dušu, s obzirom na to da Gospod jeste - 'sve i svja' na celokupnm nebu i u celokupnoj crkvi, a odatle i u svim stvarima bogopoštovanja.

[2] Razlog zbog koga priznanje i poznanje Gospoda povezuje sva saznanja istine i dobra iz Reči u 'jedno znanje', leži u tome što postoji veza svih duhovnih istina, i, verujte mi, njihova veza jeste poput veze svih delova, utrobe i organa ljudskog tela; dakle, s obzirom na to da duša sadrži sve pomenute istine, u skladu sa njihovim redom i konekcijom, tako da se one ne mogu doživeti nikako drugačije do - kao 'jedno znanje', proizilazi da Gospod, na sličan način, drži sve duhovne istine u čoveku kao - sjedinjene. O tome da Gospod predstavlja vrata, kroz koja ljudi treba da uđu u crkvu i odatle na nebo, On sam uči u Jovanu: Ja sam vrata; ko uđe kroza me spašće se, i ući će i izići će, i pašu će naći. (Jovan 10:9). A da je priznanje i poznanje Njega predstavlja - biser, podrazumeva se pod ovim rečima Gospodnjim u Mateju: Još je carstvo nebesko kao čovjek trgovac koji traži dobra bisera, Pa kad nađe jedno mnogocjeno zrno bisera, otide i prodade sve što imaše i kupi ga. (Mateju 13:45-46). Izraz "jedno mnogocjeno zrno bisera" jeste - priznanje i znanje o Gospodu.