¹ Potom četvrte godine cara Darija dođe reč Gospodnja Zahariji četvrtog dana devetog meseca, Hasleva,

² Kad poslaše u dom Božji Sarasara i Regemeleha i ljude svoje da mole Gospoda,

³ I da govore sveštenicima, koji behu u domu Gospoda nad vojskama, i prorocima, i kažu: Hoćemo li plakati petog meseca odvajajući se, kako činismo većtoliko godina?

⁴ I dođe mi reč Gospodnja Govoreći:

⁵ Kaži svemu narodu zemaljskom i sveštenicima, i reci: Kad postiste i tužiste petog i sedmog meseca za sedamdeset godina, eda li meni postiste?

⁶ A kad jedete i pijete, ne jedete li i ne pijete li sami?

⁷ Nisu li to reči koje je Gospod proglasio preko pređašnjih proroka, kad Jerusalim beše naseljen i miran i gradovi njegovi oko njega, i kad beše naseljen južni kraj i ravnica?

⁸ Dođe reč Gospodnja Zahariji govoreći:

⁹ Ovako govori Gospod nad vojskama: Sudite pravo i budite milostivi i žalostivi jedan drugom.

¹⁰ I ne činite krivo udovici ni siroti, inostrancu ni siromahu, i ne mislite zlo jedan drugom u srcu svom.

¹¹ Ali ne hteše slušati, i uzmakoše ramenom natrag, i zatiskoše uši svoje da ne čuju.

¹² I srcem svojim otvrdnuše kao dijamant da ne čuju zakon i reči koje sla Gospod nad vojskama duhom svojim preko proroka pređašnjih; zato dođe velik gnev od Gospoda nad vojskama.

¹³ Zato kao što On vika, a oni ne slušaše, tako i oni vikaše a ja ih ne slušah, govori Gospod nad vojskama.

¹⁴ Nego ih razmetnuh vihorom po svim narodima, kojih ne poznavaše, i zemlja opuste iza njih da niko u nju ne dohođaše niti se iz nje vraćaše, i obratiše milu zemlju u pustoš.