2781. Osamari magarca svojega: da ovo označava prirodnog čoveka kojega je On pripremio. Vidi se iz značenja magarca, o kojem (značenju) ćemo sada govoriti.
Kod čoveka postoje stvari volje (voljne stvari) i stvari intelekta (intelektualne stvari): voljnim stvarima pripada sve ono što je od dobra, a intelektualnim pripada sve ono što je od istine. Ima zveri (životinja) raznih vrsta kojima su označene stvari koje pripadaju volji, a koje pripadaju dobru, kao što su jaganjci, ovce, jarad, koze, junci, i volovi, vidi br. 1823, 2179, 2180; a ima životinja kojima se označavaju intelekualne stvari, koje pripadaju istini, name, konji, mazge, kamile, i magarci, kao i ptice. Da je konjem označeno Intelektualno, bilo je gore pokazano, br. 2761, 2762. Da je divljim magaretom označena istina odvojena od dobra, može se videti u br. 1949. Kamilom su označene Reči-znanja (Scientifica) u opšte, a magaretom reči-znanja u posebnom, vidi br. 1486. Postoje dve stvari koje sačinjavaju prirodno kod čoveka ili, što je isto, prirodnog čoveka, naime, prirodno dobro i prirodnu istinu. Prirodno dobro je uživanje koje izvire iz ljubavi prema bližnjemu i vere, a prirodna istina su reči-znanja. Da je prirodna istina označena magaretom, a racionalna istina mazgom, vidi se iz sledećih odlomaka: - kod Isaije: Proroštvo (breme ili tovar) će biti na stoci južnoj; u zemlju gdje je nevolja i muka, gdje su lavovi i lavići, i guje i zmajevi ognjeni krilati, odnijeće bl go svoje magarcima na ramenima i bogatstvo svoje kamilama na grbama, k narodu koji ne će pomoći. Jer će Egipćani uzalud i na prazno pomagati (Isaija 30:6, 7). Stokom južnom se nazivaju oni koji imaju znanja o dobru i istini, ali koja nisu stvar života (ne primenjuju se u životu), nego samo stvar znanja; za ove se kaže da oni nose svoje bogatsvo na ramenima magaraca, i svoje blago na grbama kamila, iz razloga što magarci označavaju reči-znanja u posebnom, a kamile reči-znanja u opšte. Egipćani označavaju znanja (vidi br. 1164, 1165, 1186), a o njima se kaže, da će uzalud i na prazno pomagati. Da ovo proročanstvo (breme ili teret) ima unutrašnji smisao, i da bez njega niko ga ne može razumeti, jasno je svakome, jer se bez unutrašnjeg smisla ne može znati šta je označeno proročanstvom o stoki sa juga, šta lavom i tigrom, šta zmijom i zmajem ognjenim krilatim, i šta znače one životnje koje nose njihovo blago na ramenima magaraca, i bogatstvo na na grbama kamila; i zašto odmah sledi da će Egipćani ulalud pomagati. Slično nešto označeno je i proroštvom o Isaharu, kod Mojsija: Isahar je jak u kostima, koji ježi u toru (Postanje 49:14).
Kod Zaharije: Ovo je zlo kojim će Jehova udarti sve narode koji vojuju na Jerusalim; i zlo kao na zlo snaći će konje, mazge, kamile i magarce i svu stoku koja budu u tome okolu Zaharija 14:12, 15).
Da se konjem, mazgom, kamilom, i magarcem označavaju intelektualne stvari kod čoveka, koje treba da udari kuga, jasno je iz sledećih stvari u opštem i u posebnom, koje prethode u tome poglavlju; jer se tu radi o kugi (pošasti, zarazi) koja prethodi Poslednjem Sudu, ili svršetku vremena, o čemu govori i Jovan u mnogim odlomcima Otkrovenja, kao i ostali proroci na raznim mestima; oni koji će se u to vreme boriti protivu Jerusalima, to jest, protiv Gospodove duhovne crkve, i protivu njenih istina, opisani su onim životinjama, i ti su (ljudi) u pogedu njihovih intelektualnih stvari udareni kugom.
Kod Isaije: Blago vama koji sijete pored svake vode, i puštate volove i magarce (Isaija 32:20. Oni koji seju blizu vode, to su oni koji trpe da budu poučeni u duhovnim stvarima; da vode označavaju duhovne stvari, pa tako i intelektualne stvari istine, može se videti, br. 680, 739, 2702; puštati vola i magarca, označava prirodne stvari koje treba da budu potčinjene; vo označava Prirodno u pogledu dobra, vidi br. 2180. (2566; a magare označava prirodno u odnosu na istinu.
Kod Mojsija: Veže za čokot magare svoje, i za plemenitu lozu mlade od magarice svoje; u vinu pere haljinu svoju i ogrtač svoj u soku od grožđa (Postanje 49:11); u oome poglavlju sadržano se Jakovljeno proročanstvom u vreme Izraela, o Gospodu: loza i plemenita loza označavaju spoljašnju i unutrašnju duhovnu crkvu, vidi br. 1089; mlado od mlado magare (bijelo magare) označava prirodnu istinu a mlado od magarice racionalnu istinu; razlog zašto mlado od magarice označava racionalnu istinu je u tome što magarica označava osećanje prirodne istine (vidi br. 1489), a sin ove je racionalna istina, vidi br. 1895, 1896, 1902, 1910. U nekadašnja vremena sudija je jahao magaricu, a njegovi sinovi jahali su mlade magarce, zato što su sudije pretstavljale dobra crkve, a njihovi sinovi istine iz tih dobara; ali car je jahao na mazgi, a njegovi sinovi na mazgama, jer su carevi (kraljevi) i njihovi sinovi pretstavljali istine crkve, vidi br. 1672, 1728, 2015, 2069. Da je sudija jahao na magarici, vidi se iz knjige Sudija: Srce se moje privilo k upraviteljima (zakonodavcima) Izrailjevim. Blagosiljajte Jehovu, koji jašete na bijelim magacima, vi koji sjedite u sudu (na prostirkama)Sudije 5:9, 10).
Da su sinovi sudija jahali na mladim magarcima vidi se iz ovih reči: Jair, sudija nad Izrailjem, imaš rideset sinova, koji jahahu na trideset mladih magaradi (Sudije 10:3, 4). (prim. prev. triseset sinova su trideset pomoćnika ili mladih sudija. Sinovi imaju i ovo značenje, značenje sledbenika ili učenika). I na ovome mestu: Abdon, sudija u Izrailju, imaše četrdeset sinova, i trideset sinova od sinova (unuka)) jahahu na sedamdest mladih magaradi (Sudije 12:13, 14).
Da je car jahao na mazgi, vidi se iz ovih reči: David reče: Uzmite sa sobom sluge gospodara svojega i posadite Salamuna sina mojega na moju mazgu. I posadiše Salamuna na mazgu cara Davida i odvedoše ga do Gihona. I pomazaše ga Sadok svećenik i Natan prorok kod Gihona za cara (1 o Carevima 1:33, 38, 4, 45).
Da su Carevi sinovi jahali na mazgama, vidi se iz ovih reči: Tada ustaše svi sinovi Davidovi, i pojahaše svaki svoju mazgu i pobjegoše, od Absaloma (13:29). Otuda se vidi da je jahanje na magaretu bio znak poštovanja za sudiju, a jahanje na mazgi znak za cara; jahati mlado magare (bijelo magare) bio je znak raspoznavanja za sudijine sinova, zato što je magarica pretstavljala i označavala osećanje prirodnog dobra i istine, a mazga osećanje racionalne istine, magare ili mlado magare prirodnu istinu, mazga i sin magarice racionalnu istinu. Otuda se vidi šta je označeno ovim proročkim rečima o Gospodu kod Zaharije: Raduj se mnogo, kćeri Sionska, podvikuj, kćeri Jerusalimska; evo, car tvoj ide k tebi, pravedan je i spasava, krotak i jaše na magarcu, i na magaretu, sinu magarice. I vlast će mu biti od mora do mora i od rijeka do krajeva zemaljskih Zaharija 9:9, 10).
Da je to bila volja Gospodova, kad je ulazio u Jerusalim, da jaše na ovim životinja, poznato je iz Jevanđelista, o čemu je ovako napisano kod Mateja: Isus posla dva učenika, govoreći, Idite u selo što je prema vama, i odmah ćete naći magaricu privezanu i magare s njom; odriješite je i dovedite mi. A ovo sve bi da se zbude što je kazao prorok: kažite kćeri Sionskoj: evo car tvoj ide tebi krotak, i jaše na magarcu, i magaretu sinu magaričinu. Dovedoše magaricu i magare, i metnuše na njih haljine svoje, i posadiše ga na njih Mateju 21:1, 2, 4, 5, 7). Jahanje na magaretu je značilo da je Prirodno bilo potčinjeno, a jahanje na mladom od magarice, bio je znak da je racionalno bilo potčinjeno. Da sin magarice ima značenje slično značenju mazge, bilo je gore pokazano, gde je navedeno mesto iz Postanja 49:11 Bilo je to zbog toga, kao i zbog običaja da vrhovni sudija i car jašu na tim životinjama, a i stoga da bi se pretstaljala crkva, da je Gospod tako hteo; Ovo Jovan ovako opisuje: A sjutradan mnogi od naroda koji bješe došao na praznik, čuvši da Isu de u Jerusalim, Uzeše grane od finika (palme) i iziđoše mu na susret, i vikahu ovoreći: hosana! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje, car Izrailjev. A Isus našavši magare usjede nanj, kao što je pisano: ne boj se kćeri Sionova, evo car tvoj ide sjedeći na magaretu. Ali ovo učenici njegovi ne razumješe prije: nego kad se proslavi Isus, onda se opomenuše da ovo bješe napisano, i ovo mu učiniše Jovan 12:12-16; Marko 11:1-12; Luka 19:28-41). Iz onoga što je rečeno, sada je jasno da su sve stvari crkve, u opštem i u pojedinostima, pretstavljale Gospoda, pa su tako pretstavljale i nebeske i duhovne stvari koje su u Njegovom carstvu, gde su magarica i mlado od magarice pretstavljali prirodnog čoveka u odnosu na dobro i istinu. Razlog za ovu reprezentaciju je u tome što prirodni čovek treba da služi racionalnog, a racionalni duhovnog, a duhovni nebeskog, a nebeski Gospoda; takav je red potčinjenosti. Pošto je volom i magaretom označen prirodni čovek u pogledu dobra i istine, stoga su postojali nekoliko zakona, u kojima se pominju volovi i magarad, koji zakoni na prvi pogled ne izgledaju vredni da se pominju u Božanskoj Reči; ali kada se otkrije njihov unutrašnji smisao, u njima se pokazuje nešto duhovna od velike važnosti, kao u sledećim odlomcima kod Mojsija: Ako ko otkrije jamu ili iskopa jamu a ne pokrije, pa upadne vo ili magarac, da naknadi gospodar od jame i plati novcem gospodaru njihovu, a što je uginulo da je njegovo (Izlazak 21:33, 34).
Opet: Ako nađeš vola neprijatelja svojega ili magarca njegova, gdje je zalutao, odvedi ga k njemu. Ako vidiš da je nenavidniku tvojem pao magarac pod teretom svojim, nemoj da ga ostaviš, nego mu pomozi (Izlazak 23:4, 5; Zak. Ponovljeni 22:1, 3).
Opet: kada vidiš magarca ili vola brata svojega gdje je pao na putu, nemoj ih proći, nego ih podigni s njim (Zak. Ponovljeni 22:4).
Opet: Ne ori na volu i magarcu zajedno. Ne oblači haljine tkane od vune i od lana zajedno (Zak. Ponovljeni 22:10, 11).
Opet: Šest dana radi poslove svoje, a u sedmi dan počini, da se odmori vo tvoj i magarac tvoj, i da odahne sin robinje tvoje i došljak (Izlazak 22:12). U ovim odlomcima vo i magarac označavaju samo prirodno dobro i istinu.
