¹ Otvori, Livane, vrata svoja, i oganj neka proždre kedre tvoje.

² Ridaj, jelo, jer pade kedar, jer krasnici propadoše; ridajte, hrastovi vasanski, jer se poseče šuma ograđena.

³ Stoji jauk pastira, jer se zatre slava njihova; stoji rika lavova, jer se opustoši ponos jordanski.

⁴ Ovako veli Gospod Bog moj: Pasi ovce klanice,

⁵ Koje ubijaju oni koji ih drže, niti ih ko krivi, i koji ih prodaju govore: Blagosloven da je Gospod, obogatih se; i koji ih pasu, nijedan ih ne žali.

⁶ Zato neću više žaliti stanovnika zemaljskih, govori Gospod, nego ću, evo predati jednog drugom u ruke i u ruke caru njihovom, i oni će potrti zemlju, a ja je neću izbaviti iz ruku njihovih.

⁷ I pasoh ovce klanice, nevoljne od stada, i uzevši dva štapa nazvah jedan blagost, a drugi nazvah sveza, i pasoh stado.

⁸ I pogubih tri pastira za mesec dana, jer se duša moja ljućaše na njih, i duša njihova mržaše na me.

⁹ I rekoh: Neću vas više pasti; koja pogine neka pogine, i koja propadne neka propadne, i koje ostanu neka jedu meso jedna drugoj.

¹⁰ I uzeh svoj štap, blagost, i slomih ga da ukinem zavet svoj koji učinih sa svim narodima.

¹¹ I ukide se onog dana, i nevoljni od stada, koji gledahu na me, poznaše doista da beše reč Gospodnja.

¹² I rekoh im: Ako vam je drago, dajte mi moju platu; ako li nije nemojte; i izmeriše mi platu, trideset srebrnika.

¹³ I reče mi Gospod: Baci lončaru tu časnu cenu kojom me proceniše. I uzevši trideset srebrnika bacih ih u dom Gospodnji lončaru.

¹⁴ Potom slomih drugi štap svoj, svezu, da ukinem bratstvo između Jude i Izrailja.

¹⁵ I Gospod mi reče: Uzmi jošte opravu bezumnog pastira.

¹⁶ Jer evo ja ću podignuti pastira u zemlji, koji neće obilaziti one koji ginu, neće tražiti nejake, niti će lečiti ranjene, niti će nositi sustale, nego će jesti meso od pretilih, i papke će im kidati.

¹⁷ Teško pastiru nikakvom, koji ostavlja stado! Mač mu je nad mišicom i nad desnim okom; mišica će mu usahnuti i desno će mu oko potamneti.