10331. Napunih ih mudrošću i razumom i znanjem i svakom veštinom. Da ovo označava u odnosu na stvari volje i razuma u unutrašnjem i spoljašnjem čoveku, vidi se iz značenja mudrosti, što označava stvari volje u unutrašnjem čoveku; i iz značenja razuma (inteligencije), što označava stvari inteligencije, isto tako u unutrašnjem čoveku; i iz značenja znanja, što označava stvari razuma i govora otuda izvedene u spoljašnjem čoveku, i iz značenja svake veštine, što označava stvari volje i učinaka u spoljašnjem čoveku. Ovim se rečima, stoga, označavaju sve one stvari u čoveku koji je u dobru nebeske ljubavi, koji prima influks Božanske Istine od Gospoda, i koji je otuda prosvetljen, kao što je objašnjeno upravo gore. Ali šta je označeno mudrošću, inteligencijom, znanjem, i delom (svakom veštinom), biće ukratko rečeno. Oni koji ne znaju šta je unutrašnji čovek, i šta je spoljašnji, isto tako šta je razum i volja, ne mogu da shvate kako se mudrost, inteligencija, znanje, i veštine razlikuju među sobom. Razlog je to što nisu u stanju da oblikuju izdvojen pojam o prirodi ovih; stoga oni koji nemaju ovo znanje, nazivaju mudrim onoga ko je samo inteligentan, koji u stvari ima samo znanje. Nego, mudar je onaj koji tvori istinu iz ljubavi; onaj je intelegentan koji živi od vere; za onoga se kaže da zna ko živi od znanja; a veština (delo) je posledica istine; tako je veština ishod u kojemu se oni povezuju. Stoga, niko se ne može nazvati mudrim, inteligentnim, niti da zna, koji ne čini ove stvari; jer se mudrost, intreligencija, i znanje, odnose na život, a ne na doktrinu bez života; jer život je cilj radi kojega ovi postoje. Stoga, kakav je cilj, takva je i mudrost, inteligencija, i znanje. Ako je cilj istinski dobar, a to je dobro ljubavi ka Gospodu, i ljubavi ka bližnjemu, tada imaju mudrosti, inteligencije, i znanja u njihovom pravom smislu; jer u ovom slučaju, čovek ih ima od Gospoda. Ali ako je cilj neka korist zasnovana na ljubavi prema sebi i svetu, tada to nisu mudrost, inteligencija, i znanje, jer u ovome slučaju čovek ih ima od sebe. Jer dobro ljubavi prema sebi i svetu u sebi je zlo, a ako je zlo cilj, o njemu se ne ne može kazati da ima mudrost, inteligenciju, pa čak ni znanje; jer šta je znanje ako u njemu nema inteligencije od istine i mudrosti od dobra?

Kod onih koji su u dobru ljubavi ka Gospodu, mudrost, inteligencija, znanje, i delo (veština), slede redom od najdubljeg do najvišeg spoljašnjeg.

Kod ovakvih ljudi mudrost je najdublje, a sastoji se u htenju onoga šo je dobro iz ljubavi; inteligencija je sledeća u redu, jer se sastoji u razumevanju dobra, iz htenja dobra. Ove dve stvari pripadaju spoljašnjem čoveku. Stoga je očito da mudrost mora da bude u inteligenciji, inteligencija u znanju, a znanje u delu; stoga delo uključuje i obuhvata sve unutrašnje stvari, jer to je ono poslednje u čemu se sve zatvara. Iz ovoga se vidi šta se označava delima i veštinom koji se često pominju u Reči, kao u sledećim odlomcima, Sin Čovečiji daće svakome prema delima njegovijem (Mateja 16:27). I kod Jeremije,

Tada ću im platiti po delima njihovijem i po onome što su činili rukama svojim Jeremija 25:14. Ponovo, O Jehova, veliki u namerama i silni u delima; jer su oči tvoje otvorene na sve putove ljudske da daš svakome prema putovima njegovijem i prema plodu dela njegovijeh Jeremija 32:19. Ponovo, Vratite se svaki sa svoga puta zloga, i popravite dela svoja (36:15). I kod Osije,

Pohodiću ga za putove njegove, i platiću mu za dela njegova Osija 4:9. I kod Zaharije,

Jehova beše namislio učiniti nam prema putovima našim i po delima našim, tako nam učini Zaharija 1:6. I u Otkrovenju, Svi su bili suđeni prema delima njihovijem (Otkr. 2:23). Ponovo, I evo ću doći skoro, i plata moja sa mnom, da dam svakome po delima njegovijem (Otkr. 22:13). Po delima se misli na sve stvari koje pripadaju čoveku, jer ove su u njegovoj volji i razumu, pa su i u njegovim delima, jer ih čini od ovih (od volje i razuna). Od ovih dela imaju svoj život; jer bez njih dela su kao školjka bez srži, ili kao telo bez duše. Ono što proizlazi od čoveka, proizlazi od njegovih unutrašnjih stanja, stoga su dela manifestacija (ispoljavanje) unutrašnjih stanja, i ona su učinci preko kojih se ovi pokazuju.

Postoji opšti zakon , po kome kakav je čovek, takvo je celo njegovo delo; to je razlog da se delima, prema kojima će biti nagrada i plata, označava priroda čovekve ljubavi i vere; jer dela proishode iz čovekove ljubavi i vere, jer su dela proizvod čovekove ljubavi i vere. Da čovek nije ništa drugo nego njegova ljubav i njegova vera, ili, što je ista stvar, njegovo dobro i njegova istina , vidi br. 10076, 10177, 10264, 10284, 10298. Osim toga, hteti što se tiče čoveka nije ništa drugo nego delo, jer sve što neko hoće, on to čini, ako nije sprečen nekom nepremostivom preprekom. Stoga, biti suđen prema delima, znači biti suđen prema volji. Oni koji čine dobra jer hoće dobro, u Reči se nazivaju pravednicima,

kao kod Mateje 25:37, 46. O ovakvima se kaže, Tada će se pravedenici zasjati kao sunce neba (Mateja 13:43). I kod Danila,

I razumni (inteligentni) će se sjati kao svetlost nebeska, a koji mnoge privedoše pravdi, kao zvezde vazda i do veka Danijel 12:3. ; oni koji privode pravdi su oni koji čine dobro od htenja dobra.