1
I reče Valam Valaku: Načini mi ovde sedam oltara, i pripravi mi ovde sedam telaca i sedam ovnova.
2
I učini Valak kako mu reče Valam; i prinese Valak s Valamom na svakom oltaru po jedno tele i ovna.
3
Pa reče Valam Valaku: Stoj kod svoje žrtve paljenice; a ja idem eda bih se sreo s Gospodom, pa šta mi javi kazaću ti. I on otide sam.
4
I srete Bog Valama, a on mu reče: Sedam oltara spremnih, i prinesoh po tele i ovna na svakom oltaru.
5
A Gospod metnu reči u usta Valamu, i reče vrati se k Valaku i tako mu reci.
6
I vrati se k njemu, a on stajaše kod žrtve svoje paljenice i svi knezovi moavski.
7
A on otvori priču svoju, i reče: Iz Arama dovede me Valak, car moavski s planine istočne, govoreći: Hodi, prokuni mi Jakova, hodi, naruži Izrailja.
8
Kako bih kleo onog koga ne kune Bog? Ili kako bih ružio onog koga Gospod ne ruži?
9
Jer svrh stena vidim ga, i s humova gledam ga. Gle, ovaj će narod nastavati sam, i s drugim narodima neće se pomešati.
10
Ko će izbrojati prah Jakovljev i broj od četvrti Izrailja? Da bih ja umro smrću pravedničkom, i kraj moj da bi bio kao njihov!
11
Tada reče Valak Valamu: Šta to radiš od mene? Ja te dozvah da prokuneš neprijatelje moje, a gle, ti blagosiljaš jednako.
12
A on odgovori i reče: Zar neću paziti i govoriti ono što mi je Gospod metnuo u usta?
13
Tada mu reče Valak: Hodi sa mnom na drugo mesto, odakle ćeš ga videti; samo mu kraj vidiš, a svega ga ne vidiš; prokuni mi ga odande.
14
I dovede ga u polje Zofim, navrh Fazge, i načini sedam oltara, i prinese na svakom oltaru po jedno tele i ovna.
15
Tada Valam reče Valaku: Stoj tu kod žrtve svoje paljenice, a ja idem onamo na susret Gospodu.
16
I srete Gospod Valama, i metnu mu reč u usta, i reče: Vrati se k Valaku, i tako govori.
17
I dođe k njemu, a on stajaše kod žrtve svoje paljenice i s njim knezovi moavski; i reče Valak: Šta veli Gospod?
18
A on otvori priču svoju, i reče: Ustani Valače, i poslušaj, čuj me sine Seforov!
19
Bog nije čovek da laže, ni sin čovečji da se pokaje. Šta kaže neće li učiniti, i šta reče neće li izvršiti?
20
Gle, primih da blagoslovim; jer je On blagoslovio, a ja neću poreći.
21
Ne gleda na bezakonje u Jakovu ni na nevaljalstvo u Izrailju; Gospod je njegov s njim, i graja u njemu kao car kad nadvlada.
22
Bog ga je izveo iz Misira, On mu je kao snaga jednorogova.
23
Jer nema čini na Jakova ni vračanja na Izrailja; u ovo doba govoriće se o Jakovu i o Izrailju, što je učinio Bog.
24
Evo, narod će ustati kao silan lav, i kao lavićskočiće; neće leći dokle ne pojede lov i popije krv pobijenih.
25
Tada reče Valak Valamu: Nemoj ga ni kleti ni blagosiljati.
26
A Valam odgovori Valaku: Nisam li ti kazao da ću činiti šta mi god Gospod kaže?
27
A Valak reče Valamu: Hodi, odvešću te na drugo mesto; da ako Bogu bude volja da mi ga odande prokuneš.
28
I odvede Valak Valama navrh Fegora, koji gleda u pustinju.
29
I reče Valam Valaku: Načini mi ovde sedam oltara, i pripravi mi ovde sedam telaca i sedam ovnova.
30
I učini Valak kako reče Valam i prinese žrtvu po tele i ovna na svakom oltaru.
