¹ I reče Valam Valaku: Načini mi ovde sedam oltara, i pripravi mi ovde sedam telaca i sedam ovnova.

² I učini Valak kako mu reče Valam; i prinese Valak s Valamom na svakom oltaru po jedno tele i ovna.

³ Pa reče Valam Valaku: Stoj kod svoje žrtve paljenice; a ja idem eda bih se sreo s Gospodom, pa šta mi javi kazaću ti. I on otide sam.

⁴ I srete Bog Valama, a on mu reče: Sedam oltara spremnih, i prinesoh po tele i ovna na svakom oltaru.

⁵ A Gospod metnu reči u usta Valamu, i reče vrati se k Valaku i tako mu reci.

⁶ I vrati se k njemu, a on stajaše kod žrtve svoje paljenice i svi knezovi moavski.

⁷ A on otvori priču svoju, i reče: Iz Arama dovede me Valak, car moavski s planine istočne, govoreći: Hodi, prokuni mi Jakova, hodi, naruži Izrailja.

⁸ Kako bih kleo onog koga ne kune Bog? Ili kako bih ružio onog koga Gospod ne ruži?

⁹ Jer svrh stena vidim ga, i s humova gledam ga. Gle, ovaj će narod nastavati sam, i s drugim narodima neće se pomešati.

¹⁰ Ko će izbrojati prah Jakovljev i broj od četvrti Izrailja? Da bih ja umro smrću pravedničkom, i kraj moj da bi bio kao njihov!

¹¹ Tada reče Valak Valamu: Šta to radiš od mene? Ja te dozvah da prokuneš neprijatelje moje, a gle, ti blagosiljaš jednako.

¹² A on odgovori i reče: Zar neću paziti i govoriti ono što mi je Gospod metnuo u usta?

¹³ Tada mu reče Valak: Hodi sa mnom na drugo mesto, odakle ćeš ga videti; samo mu kraj vidiš, a svega ga ne vidiš; prokuni mi ga odande.

¹⁴ I dovede ga u polje Zofim, navrh Fazge, i načini sedam oltara, i prinese na svakom oltaru po jedno tele i ovna.

¹⁵ Tada Valam reče Valaku: Stoj tu kod žrtve svoje paljenice, a ja idem onamo na susret Gospodu.

¹⁶ I srete Gospod Valama, i metnu mu reč u usta, i reče: Vrati se k Valaku, i tako govori.

¹⁷ I dođe k njemu, a on stajaše kod žrtve svoje paljenice i s njim knezovi moavski; i reče Valak: Šta veli Gospod?

¹⁸ A on otvori priču svoju, i reče: Ustani Valače, i poslušaj, čuj me sine Seforov!

¹⁹ Bog nije čovek da laže, ni sin čovečji da se pokaje. Šta kaže neće li učiniti, i šta reče neće li izvršiti?

²⁰ Gle, primih da blagoslovim; jer je On blagoslovio, a ja neću poreći.

²¹ Ne gleda na bezakonje u Jakovu ni na nevaljalstvo u Izrailju; Gospod je njegov s njim, i graja u njemu kao car kad nadvlada.

²² Bog ga je izveo iz Misira, On mu je kao snaga jednorogova.

²³ Jer nema čini na Jakova ni vračanja na Izrailja; u ovo doba govoriće se o Jakovu i o Izrailju, što je učinio Bog.

²⁴ Evo, narod će ustati kao silan lav, i kao lavićskočiće; neće leći dokle ne pojede lov i popije krv pobijenih.

²⁵ Tada reče Valak Valamu: Nemoj ga ni kleti ni blagosiljati.

²⁶ A Valam odgovori Valaku: Nisam li ti kazao da ću činiti šta mi god Gospod kaže?

²⁷ A Valak reče Valamu: Hodi, odvešću te na drugo mesto; da ako Bogu bude volja da mi ga odande prokuneš.

²⁸ I odvede Valak Valama navrh Fegora, koji gleda u pustinju.

²⁹ I reče Valam Valaku: Načini mi ovde sedam oltara, i pripravi mi ovde sedam telaca i sedam ovnova.

³⁰ I učini Valak kako reče Valam i prinese žrtvu po tele i ovna na svakom oltaru.

¹ Ti dakle, sine moj, jačaj u blagodati Isusa Hrista;

² I šta si čuo od mene pred mnogim svedocima, ono predaj vernim ljudima, koji će biti vredni i druge naučiti.

³ Ti dakle trpi zlo kao dobar vojnik Isusa hrista;

⁴ Jer se nikakav vojnik ne zapleće u trgovine ovog sveta da ugodi vojvodi.

⁵ Ako i vojuje, ne dobija venac ako pravo ne vojuje.

⁶ Radin koji se trudi najpre treba da okusi od roda.

⁷ Razumi šta govorim; a Gospod da ti da razum u svemu.

⁸ Opominji se Gospoda Isusa Hrista koji usta iz mrtvih, od semena Davidovog, po jevanđelju mom,

⁹ U kome trpim zlo do samih okova kao zločinac; ali se reč Božija ne veže.

¹⁰ Zato trpim sve izbranih radi da i oni dobiju spasenje u Hristu Isusu sa slavom večnom.

¹¹ Istinita je reč: ako s Njim umresmo, to ćemo s Njim i oživeti.

¹² Ako trpimo, s Njim ćemo i carovati. Ako se odreknemo, i On će se nas odreći.

¹³ Ako ne verujemo, On ostaje veran; jer se sam sebe ne može odreći.

¹⁴ Ovo napominji, i posvedoči pred Gospodom da se ne prepiru, koje ništa ne pomaže, nego smeta one koji slušaju.

¹⁵ Postaraj se da se pokažeš pošten pred Bogom, kao radin koji se nema šta stideti, i pravo upravlja rečju istine.

¹⁶ A poganih praznih razgovora kloni se; jer najviše pomažu u bezbožnosti,

¹⁷ I reč njihova kao živina toči: među kojima je Imenej i Filit,

¹⁸ Koji u istini pogrešiše govoreći da je vaskrsenje većbilo; i smetaju veru nekih.

¹⁹ Tvrdo dakle stoji temelj Božji imajući ovaj pečat: Pozna Gospod svoje; i: Da odstupi od nepravde svaki koji spominje ime Gospodnje.

²⁰ A u velikom domu nisu sudi samo zlatni i srebrni, nego i drveni i zemljani: i jedni za čast, a jedni za sramotu.

²¹ Ako dakle ko očisti sebe od ovog, biće sud za čast, osvećen, i potreban domaćinu, pripravljen za svako dobro delo.

²² Beži od želja mladosti, a drži se pravde, vere, ljubavi, mira, sa svima koji prizivaju Gospoda od čistog srca;

²³ A ludih i praznih zapitkivanja kloni se znajući da rađaju svađe.

²⁴ A sluga Gospodnji ne treba da se svađa, nego da bude krotak k svima, poučljiv, koji nepravdu može podnositi,

²⁵ I s krotošću poučavati one koji se protive: eda bi im kako Bog dao pokajanje za poznanje istine,

²⁶ I da se iskopaju iz zamke đavola, koji ih je ulovio žive za svoju volju.