1
Još reče Gospod Mojsiju govoreći:
2
Načini sebi dve trube od srebra, kovane da budu; njima ćeš sazivati zbor i zapovedati da polazi vojska.
3
Kad obe zatrube, tada neka se skuplja k tebi sav zbor na vrata šatora od sastanka.
4
A kad jedna zatrubi, tada neka se skupljaju k tebi knezovi, glavari od hiljada Izrailjevih.
5
A kad zatrube potresajući, tada neka se kreće logor koji leži prema istoku.
6
A kad zatrubite drugi put potresajući, onda neka se kreće logor koji je na jugu; potresajući neka se trubi kad treba da pođu.
7
A kad sazivate zbor, trubite, ali ne potresajući.
8
A neka trube u trube sinovi Aronovi sveštenici; to da vam je uredba večna od kolena do kolena.
9
I kad pođete na vojsku u zemlji svojoj na neprijatelja koji udari na vas, trubite u trube potresajući; i Gospod Bog vaš opomenuće vas se, i sačuvaćete se od neprijatelja svojih.
10
Tako i u dan veselja svog i na praznike svoje i početke meseca svojih trubite u trube prinoseći žrtve svoje paljenice i žrtve svoje zahvalne, i biće vam spomen pred Bogom vašim. Ja sam Gospod Bog vaš.
11
I u dvadeseti dan drugog meseca druge godine podiže se oblak iznad šatora od svedočanstva.
12
I pođoše sinovi Izrailjevi svojim redom iz pustinje Sinajske, i ustavi se oblak u pustinji Faranskoj.
13
Tako pođoše prvi put, kao što Gospod zapovedi preko Mojsija.
14
I pođe napred zastava vojske sinova Judinih u četama svojim; i nad vojskom njihovom beše Nason, sin Aminadavov;
15
A nad vojskom plemena sinova Isaharovih Natanailo, sin Sogarov;
16
A nad vojskom plemena sinova Zavulonovih Elijav, sin Helonov.
17
I složiše šator, pa pođoše sinovi Girsonovi i sinovi Merarijevi noseći šator.
18
Potom pođe zastava vojske sinova Ruvimovih, a nad njihovom vojskom beše Elisur, sin Sedijurov,
19
A nad vojskom plemena sinova Simeunovih Salamilo, sin Surisadajev,
20
A nad vojskom plemena sinova Gadovih Elisaf sin Raguilov.
21
I pođoše sinovi Katovi noseći svetinju, da bi oni podigli šator dokle ovi dođu.
22
Potom pođe zastava vojske sinova Jefremovih u četama svojim, a nad vojskom njihovom beše Elisama, sin Emijudov,
23
A nad vojskom plemena sinova Manasijinih Gamalilo sin Fadasurov,
24
A nad vojskom plemena sinova Venijaminovih Avidan sin Gadeonijev.
25
Najposle pođe zastava vojske sinova Danovih u četama svojim, zadnja vojska, i nad vojskom njihovom beše Ahijezer, sin Amisadajev,
26
A nad vojskom plemena sinova Asirovih Fagailo, sin Ehranov,
27
A nad vojskom plemena sinova Neftalimovih Ahirej, sin Enanov.
28
Tim redom pođoše sinovi Izrailjevi u četama svojim, i tako iđahu.
29
A Mojsije reče Jovavu, sinu Raguilovom Madijaninu tastu svom: Idemo na mesto za koje reče Gospod: Vama ću ga dati. Hajde s nama, i dobro ćemo ti učiniti, jer je Gospod obećao Izrailju mnogo dobra.
30
A on mu reče: Neću ići, nego idem u svoju zemlju i u rod svoj.
31
A Mojsije reče: Nemoj nas ostaviti, jer znaš mesta u pustinji gde bismo mogli stajati, pa nam budi vođ.
32
I ako pođeš s nama kad dođe dobro koje će nam učiniti Gospod, učinićemo ti dobro.
33
I tako pođoše od gore Gospodnje, i iđahu tri dana, i kovčeg zaveta Gospodnjeg iđaše pred njima tri dana tražeći mesto gde bi počinuli.
34
I oblak Gospodnji beše nad njima svaki dan kad polažahu s mesta, gde behu u logoru.
35
I kad polažaše kovčeg, govoraše Mojsije: Ustani Gospode, i neka se razaspu neprijatelji Tvoji, i neka beže ispred Tebe koji mrze na Te.
36
A kad se ustavljaše, govoraše: Uvrati se, Gospode, k mnoštvu hiljada Izrailjevih.
