¹ Teško onima koji smišljaju bezakonje i o zlu se trude na posteljama svojim, i kad svane izvršuju, jer im je sila u ruci.

² Žele njive, i otimaju ih; žele kuće, i uzimaju; čine silu čoveku i kući njegovoj, čoveku i nasledstvu njegovom.

³ Zato ovako veli Gospod: Evo, ja mislim zlo tom rodu, iz kog nećete izvući vratove svoje, niti ćete hoditi ponosito, jer će biti zlo vreme.

⁴ U ono vreme govoriće se priča o vama, i naricaće se žalosno govoreći: Propadosmo; promeni deo naroda mog. Kako mi uze! Uzevši njive naše razdeli.

⁵ Zato nećeš imati nikoga ko bi ti povukao uže za žreb u zboru Gospodnjem.

⁶ Nemojte prorokovati, neka oni prorokuju; ako im ne prorokuju, neće odstupiti sramota.

⁷ O ti, koji se zoveš dom Jakovljev, je li se umalio Duh Gospodnji? Jesu li to dela Njegova? Eda li moje reči nisu dobre onome koji hodi pravo?

⁸ A narod se moj pre podiže kao neprijatelj; preko haljine skidate plašt s onih koji prolaze ne bojeći se, koji se vraćaju iz boja.

⁹ Žene naroda mog izgonite iz milih kuća njihovih, od dece njihove otimate slavu moju navek.

¹⁰ Ustanite i idite, jer ovo nije počivalište; što se oskvrni, pogubiće vas pogiblju velikom.

¹¹ Ako ko hodi za vetrom i kazuje laži govoreći: Prorokovaću ti za vino i za silovito piće, taj će biti prorok ovom narodu.

¹² Doista ću te sabrati svog, Jakove, doista ću skupiti ostatak Izrailjev; postaviću ih zajedno kao ovce vosorske, kao stado usred tora njihovog, biće vreva od ljudstva.

¹³ Pred njima će ići koji razbija; oni će razbiti i proći kroz vrata, i izaći će; i car će njihov ići Pred njima, i Gospod će biti Pred njima.