9274. A sedme godine ostavi je, neka počine. Da ovo označava drugo stanje, kada je čovek crkve u dobru, pa tako i u miru i počinku, vidi se iz značenja sedme godine, ilisabata, što je onda kad je čovek u dobru, i kada ga Gospod vodi pomoću dobra (vidi br. 8505, 8510, 8890, 8893); iz značenja ostaviti zemlju da počine (na ugaru), što je ne sijati na njoj, što znači ne biti vođe istinama, kao pre; i iz značenja ostaviti je, što je biti na počivanju i u miru. (Da je i sabat pretstava stanja mira u kojem postoji povezanost, vidi br. 8494.) Jer ostavljanjem da počine, i odmorom zemlje (ugarom) pretstavljao se počinak i mir koji imaju oni koji su udobru od Gospoda. (Da postoje dva stanja kod čoveka koji se preporađa i postaje crkva; naime, prvo kad je vođen istinama vere ka dobru ljubavi prema bližnjem; i drugo kad je u dobru ljubavi prema bližnjem, vidi br. 7923, 7992, 9224, 9227, 9230).
[2] Da postoje ova dva stanja kod čoveka koji se nanovo rađa i postaje crkva, nepoznato je uglavnom stoga što čovek crkve ne pravi razliku između istine i dobra, to jest, između vere i ljubavi prema bližnjem; kao to što ne razlikuje između dve čovekove sposobnosti, koje su razum i volja; i da razum vidi istine i dobra, a volja prima uticaj od njih i voli ih. Iz istog razloga ne može da zna da je prvo stanje čoveka koji se preporađa učenje istina i njihovo sagledavanje; i da se stvari koje je naučio i video ne usvajaju sve dok ih ne hoće i ne voli; jer volja je sam čovek, a razum je njen sluga. Da su ove stvari poznate, čovek bi mogao znati i opažati da čoveku koj e preporađa Gospod daje kao dar novi razum i novu volju, i da kad ne bi bio obdaren s obe ove, on ne bi bio novi čovek; jer razum je samo sagledavanje onoga što čovek hoće i voli, pa stoga, kao što je rečeno, on je samo sluga. Stoga je prvo čovekovo stanje kada se preporađa u tome da je vođen od istina ka dobru , a drugo stanje je kada ga dobro vodi; i kad je u ovom potonjem stanju, red se izokreće, i tada je vođen od Gospoda; stoga je on tada u nebu, a otuda u miru i počinku.
[3] Ovo stanje je ono što je označeno sedmim danom, i sedmom godinom, kao i jubilejem; to jest, sabatom i sabatom sabata [jubilejem], kao i počinkom zemlje; a u skladu s ovim rečima kod Mojsija: Šest godina zasijavaj njivu svoju, i šest godina reži vinograd svoj i sabiraj rod. A sedma godina neka bude subota za odmor zemlji, subota Jehovina; nemoj sijati u polju svojemu ni rezati vinograda svojega. Što samo od sebe rodi iza žetve tvoje nemoj žeti, i grožđa u vinogradu svojem nerezanom nemoj brati; neka bude godina odmora zemlji. (Levitska 25:3-5). A o jubileju: Oprosna godina da vam je ta pedeseta godina; nemojte sijati, niti žanjite što samo rodi te godine, nit berite grožđa u vinogradima nerezanim. (Levitska 25:11). (prim. prev. Naša reč jubijej i jubilarna godina dolazi od reči veseliti se, jer su se svake jubilarne godine praštali svi dugovim i zemlja se ponovo delila –dolaz socijalne pravde drevohg Izrailja. Smatralo se da onaj ko nije mogao da plati dug, ili onaj koji nije tražio i uterao dug do te godine, gubio je to što mu je možda bilo suvišno, ali je dobijao nešto onaj koji možda nije imao ni nužno. Tako su ljudi manje očekivali od zajednice, a više od svoje vlastite sposobnosti i promućurnosti.) Onaj ko ništa ne zna o ova dva stanja, mora da je i neznalica i o mnogim stvarima koje su sadržane u Reči; jer u Reči, osobito u proročkoj, ta se dva stanja jasno opisuju. I šta više, bez poznavanja ovoga, on ne može da shvati unutrašnji smisao Reči, kao ni mnoge stvari koje su u doslovnom smislu, kao na primer one koje je Gospod pretskazao o poslednjem vemenu sadašnje crkve, što se tamo naziva svršetkom vremena u ovim odlomcima: Tada koji budu u Judeji neka bježe u gore; i koji bude na krovu da ne silazi uzeti što mu je u kući; i koji bude u polju da se ne vrati natrag da uzme haljine svoje (Matt. (24:16-18). U onaj dan koji se desi na krovu a pokućstvo njegovo u kući, neka ne silazi da ga uzme; i koji se desi u polju, tako da se ne vraća natrag. Opomeni se ženeLotove. (Luka 17:31. 32). (Da se ovde opisuje drugo stanje, i da niko ne treba da se vraća iz toga stanja u prvo, vidi br. 3650-3655, 5895, 8512, 8516.)/4] Da s va stanja razlikuju jedan od drugoga, opisuje se i ovim rečima kod Mojsija: Kad zidaš novu kuću, načini ogradu oko strijehe svoje, da ne bi navukao krvi na dom svoj, kad bi ko pao s njega. Ne sij u vinogradu drugoga sjemena. Ne ori na volu i magarcu zajedno. Ne oblači se u haljine od dvojakih stvari vune i lana zajedno (Zak. Ponov. (22:8-11; Levitska 19. 19); ovim se rečima označava da onaj ko je u stanju istine, to jest, u prvom stanju, ne može biti u stanju dobra, to jest, u drugom stanju, i obrnuto. Razlog je to što je jedno stanje obrnuto drugom; jer u prvom stanjučovek gleda od sveta prema nebu, a u drugom stanju gleda od neba prema svetu, jer u prvom stanju istine ulaze od sveta preko intelekta u volju, i tamo postaju dobra, jer pripadaju ljubavi; ali u drugom stanju ovako formirana dobra silaze iz nebapreko volje u intelekt, i tamo se pokazuju u formi vere. Ovo je vera koja spasava, jer je od dobra ljubavi, to jest, preko dobra ljubavi od Gospoda; jer ova vera pripada ljubavi prema bližnjem u formi.
