¹ I ušavši u lađu pređe i dođe u svoj grad.

² I gle, donesoše Mu uzeta koji ležaše na odru. I videvši Isus veru njihovu reče uzetom: Ne boj se, sinko, opraštaju ti se gresi tvoji.

³ I gle, neki od književnika rekoše u sebi: Ovaj huli na Boga.

⁴ I videći Isus pomisli njihove reče: Zašto zlo mislite u srcima svojim?

⁵ Jer šta je lakše reći: Opraštaju ti se gresi; ili reći: Ustani i hodi?

⁶ Ali da znate da vlast ima Sin čovečiji na zemlji opraštati grehe (tada reče uzetom): Ustani, uzmi odar svoj i idi doma.

⁷ I ustavši otide doma.

⁸ A ljudi videći čudiše se, i hvališe Boga, koji je dao vlast takvu ljudima.

⁹ I odlazeći Isus odande vide čoveka gde sedi na carini, po imenu Mateja, i reče mu: Hajde za mnom. I ustavši otide za Njim.

¹⁰ I kad jeđaše u kući, gle, mnogi carinici i grešnici dođoše i jeđahu s Isusom i s učenicima Njegovim.

¹¹ I videvši to fariseji govorahu učenicima Njegovim: Zašto s carinicima i grešnicima učitelj vaš jede i pije?

¹² A Isus čuvši to reče im: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni.

¹³ Nego idite i naučite se šta znači: Milosti hoću, a ne priloga. Jer ja nisam došao da zovem pravednike no grešnike na pokajanje.

¹⁴ Tada pristupiše k Njemu učenici Jovanovi govoreći: Zašto mi i fariseji postimo mnogo, a učenici tvoji ne poste?

¹⁵ A Isus reče im: Eda li mogu svatovi plakati dok je s njima ženik? Nego će doći vreme kad će se oteti od njih ženik, i onda će postiti.

¹⁶ Jer niko ne meće novu zakrpu na staru haljinu; jer će se zakrpa odadreti od haljine, i gora će rupa biti.

¹⁷ Niti se lije vino novo u mehove stare; inače mehovi prodru se i vino se prolije, i mehovi propadnu. Nego se lije vino novo u mehove nove, i oboje se sačuva.

¹⁸ Dok On tako govoraše njima, gle, knez nekakav dođe i klanjaše Mu se govoreći: Kći moja sad umre; nego dođi i metni na nju ruku svoju, i oživeće.

¹⁹ I ustavši Isus za njim pođe i učenici Njegovi.

²⁰ I gle, žena koja je dvanaest godina bolovala od tečenja krvi pristupi sastrag i dohvati Mu se skuta od haljine Njegove.

²¹ Jer govoraše u sebi: Samo ako se dotaknem haljine Njegove, ozdraviću.

²² A Isus obazrevši se i videvši je reče: Ne boj se, kćeri; vera tvoja pomogla ti je. I ozdravi žena od tog časa.

²³ I došavši Isus u dom knežev i videvši svirače i ljude zabunjene

²⁴ Reče im: Odstupite, jer devojka nije umrla, nego spava. I podsmevahu Mu se.

²⁵ A kad istera ljude, uđe, i uhvati je za ruku, i usta devojka.

²⁶ I otide glas ovaj po svoj zemlji onoj.

²⁷ A kad je Isus odlazio odande, za Njim iđahu dva slepca vičući i govoreći: Pomiluj nas, sine Davidov!

²⁸ A kad dođe u kuću, pristupiše k Njemu slepci, i reče im Isus: Verujete li da mogu to učiniti? A oni Mu rekoše: Da Gospode.

²⁹ Tada dohvati se očiju njihovih govoreći: Po veri vašoj neka vam bude.

³⁰ I otvoriše im se oči. I zapreti im Isus govoreći: Gledajte da niko ne dozna.

³¹ A oni izišavši razglasiše Ga po svoj zemlji onoj.

³² Kad oni pak iziđoše, gle, dovedoše k Njemu čoveka nemog i besnog.

³³ I pošto izgna đavola, progovori nemi. I divljaše se narod govoreći: Nikada se toga nije videlo u Izrailju.

³⁴ A fariseji govorahu: Pomoću kneza đavolskog izgoni đavole.

³⁵ I prohođaše Isus po svim gradovima i selima učeći po zbornicama njihovim i propovedajući jevanđelje o carstvu, i isceljujući svaku bolest i svaku nemoćpo ljudima.

³⁶ A gledajući ljude sažali Mu se, jer behu smeteni i rasejani kao ovce bez pastira.

³⁷ Tada reče učenicima svojim: Žetve je mnogo, a poslenika malo.

³⁸ Molite se, dakle, Gospodaru od žetve da izvede poslenike na žetvu svoju.