1
A kad siđe s gore, za Njim iđaše naroda mnogo.
2
I gle, čovek gubav dođe i klanjaše Mu se govoreći: Gospode! Ako hoćeš, možeš me očistiti.
3
I pruživši ruku Isus, dohvati ga se govoreći: Hoću, očisti se. I odmah očisti se od gube.
4
I reče mu Isus: Gledaj, nikom ne kazuj, nego idi i pokaži se svešteniku, i prinesi dar koji je zapovedio Mojsije radi svedočanstva njima.
5
A kad uđe u Kapernaum, pristupi k Njemu kapetan moleći Ga
6
I govoreći: Gospode! Sluga moj leži doma uzet, i muči se vrlo.
7
A Isus mu reče: Ja ću doći i isceliću ga.
8
I kapetan odgovori i reče: Gospode! Nisam dostojan da pod krov moj uđeš; nego samo reci reč, i ozdraviće sluga moj.
9
Jer i ja sam čovek pod vlasti, i imam pod sobom vojnike, pa kažem jednom: Idi, i ide; i drugom: Dođi, i dođe; i sluzi svom: Učini to, i učini.
10
A kad ču Isus, udivi se i reče onima što iđahu za Njim: Zaista vam kažem: ni u Izrailju tolike vere ne nađoh.
11
I to vam kažem da će mnogi od istoka i zapada doći i sešće za trpezu s Avraamom i Isakom i Jakovom u carstvu nebeskom:
12
A sinovi carstva izgnaće se u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba.
13
A kapetanu reče Isus: Idi, i kako si verovao neka ti bude. I ozdravi sluga njegov u taj čas.
14
I došavši Isus u dom Petrov vide taštu njegovu gde leži i groznica je trese.
15
I prihvati je za ruku, i pusti je groznica, i usta, i služaše Mu.
16
A uveče dovedoše k Njemu besnih mnogo, i izgna duhove rečju, i sve bolesnike isceli:
17
Da se zbude šta je kazao Isaija prorok govoreći: On nemoći naše uze i bolesti ponese.
18
A kad vide Isus mnogo naroda oko sebe, zapovedi učenicima svojim da idu na one strane.
19
I pristupivši jedan književnik reče Mu: Učitelju! Ja idem za Tobom kud god Ti pođeš.
20
Reče njemu Isus: Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda; a Sin čovečiji nema gde glave zakloniti.
21
A drugi od učenika Njegovih reče Mu: Gospode! Dopusti mi najpre da idem da ukopam oca svog.
22
A Isus reče njemu: Hajde za mnom, a ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace.
23
I kad uđe u lađu, za Njim uđoše učenici Njegovi.
24
I gle, oluja velika postade na moru da se lađa pokri valovima; a On spavaše.
25
I prikučivši se učenici Njegovi probudiše Ga govoreći: Gospode! Izbavi nas, izgibosmo.
26
I reče im: Zašto ste strašljivi, maloverni? Tada ustavši zapreti vetrovima i moru, i postade tišina velika.
27
A ljudi čudiše se govoreći: Ko je Ovaj da Ga slušaju i vetrovi i more?
28
A kad dođe na one strane u zemlju gergesinsku, sretoše Ga dva besna, koji izlaze iz grobova, tako zla da ne mogaše niko proći putem onim.
29
I gle, povikaše: Šta je Tebi do nas, Isuse, Sine Božji? Zar si došao amo pre vremena da mučiš nas?
30
A daleko od njih pasaše veliko krdo svinja.
31
I đavoli moljahu Ga govoreći: Ako nas izgoniš, pošlji nas da idemo u krdo svinja.
32
I reče im: Idite. I oni izišavši otidoše u svinje. I gle, navali svo krdo s brega u more, i potopiše se u vodi.
33
A svinjari pobegoše; i došavši u grad kazaše sve, i za besne.
34
I gle, sav grad iziđe na susret Isusu; i videvši Ga moliše da bi otišao iz njihovog kraja.
