1
U ono pak doba dođe Jovan krstitelj, i učaše u pustinji judejskoj.
2
I govoraše: Pokajte se, jer se približi carstvo nebesko.
3
Jer je to onaj za koga je govorio prorok Isaija gde kaže: Glas onog što viče u pustinji: Pripravite put Gospodu, i poravnite staze Njegove.
4
A Jovan imaše haljinu od dlake kamilje i pojas kožan oko sebe; a hrana njegova beše skakavci i med divlji.
5
Tada izlažaše k njemu Jerusalim i sva Judeja, i sva okolina jordanska.
6
I on ih krštavaše u Jordanu, i ispovedahu grehe svoje.
7
A kad vide (Jovan) mnoge fariseje i sadukeje gde idu da ih krsti, reče im: Porodi aspidini! Ko kaza vama da bežite od gneva koji ide?
8
Rodite dakle rod dostojan pokajanja.
9
I ne mislite i ne govorite u sebi: Imamo oca Avrama; jer vam kažem da može Bog i od kamenja ovog podignuti decu Avramu.
10
Veći sekira kod korena drvetu stoji; svako dakle drvo koje ne rađa dobar rod, seče se i u oganj baca.
11
Ja dakle krštavam vas vodom za pokajanje; a Onaj koji ide za mnom, jači je od mene; ja nisam dostojan Njemu obuću poneti; On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem.
12
Njemu je lopata u ruci Njegovoj, pa će otrebiti gumno svoje, i skupiće pšenicu svoju u žitnicu, a plevu će sažeći ognjem večnim.
13
Tada dođe Isus iz Galileje na Jordan k Jovanu da se krsti.
14
A Jovan branjaše Mu govoreći: Ti treba mene da krstiš, a Ti li dolaziš k meni?
15
A Isus odgovori i reče mu: Ostavi sad, jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu. Tada Jovan ostavi Ga.
16
I krstivši se Isus iziđe odmah iz vode; i gle, otvoriše Mu se nebesa, i vide Duha Božjeg gde silazi kao golub i dođe na Njega.
17
I gle, glas s neba koji govori: Ovo je Sin moj ljubazni koji je po mojoj volji.
