1925. I anđeo Jehovin nađe je. Da ovo označava misao unutarnjeg čoveka, naime, misao Gospodovu, može se videti iz onoga što je pretstavljeno i oznaćeno „anđelom Jehovinim“. „Anđeo Jehovin“ se ponekad pominje u Reči, i svuda, kad je u dobrom smislu, on pretstavlja i označava nešto suštinsko u Gospodu i od Gospoda; ali šta je pretstavljeno i označeno, može se videti iz povezivanja (iz nizova u unutrašnjem smislu). To su bili anđeli poslani ljudima, a koji su govorili kroz proroke; ali ono što su govorili nije bilo od anđela, nego kroz njih, jer je njihovo stanje tada bilo tako da su mislili da su Jehova, to jest, Gospod. Ali čim bi završili s govorom, oni bi se vratili u svoje pređašnje stanje, i govorili od sebe. Ovo je bio slučaj s anđelima koji su govorili Reč Gospodovu, što mi je bilo dato da znam kroz mnogo iskustvava u drugom životu, o čemu će biti, po Božanskoj milosti Gospodovoj, rečeno više docnije. Ovo je razlog da se anđeli ponekad nazivaju „Jehova“; kao što je jasno iz toga što je anđeo govorio Mojsiju iz grma (kupine), o čemu je napisano; . I javi mu se anđeo Jehovin u ognjenom plamenu iz kupine. I pogleda, a to kupina ognjem gori a ne sagorjeva. A Jehova kad ga vidje da ide, reče mu: Ja sam koji sam. I još reče Jehova Mojsiju: tako ćeš kazati sinovima Izrailjevim, Bog otaca vaših posla me k vama (Izlazak 3:2, 4, 14, 15). Iz čega je jasno da je to bio anđeo koji se javio Mojsiju kao plamen iz kupine (grma), i da je govorio kao da je Jehova, jer je Jehova govorio kroz njega. Jer da bi čovek mogao da čuje reči u artikulisanim glasovima i u poslednjem u prirodi, Gospod se koristi anđelima, ispunjavajući ih Božanskim, a uspavljujući ono što je njihovo vlastito; tako da oni tada zaista misle da su Jehova. Na taj način Božansko Jehovino, koje je u najvišim stvarima, prolazi kroz niža neba, do u ono što je najniže u prirodi, a u tome najnižem je čovek u pogledu vida i sluha. Ovo je bio slučaj i s anđelom koji je govorio Gedeonu, o čemu se ovako govori u knjizi O Sudijama: I anđeo Gospodnji javi se Gedeonu: Jehova je s tobom, hrabri junače! A Gedeon reče: kad je Jehova s nama, zašto nas snađe sve ovo? A Jehova mu reče: idi u sili svojoj i izbaviću te Sudije 6:12, 14, 16). A posle je rekao: A Gedeon vidjevši da to bješe anđeo Jehovin, Gedeon reče: o, Jehovo Gospode, za to li vidjeh anđela Jehovinog lice u lice? A Jehova mu reče: mir bio stobom, ne plaši se ( stihovi 22, 23). I u ovom slučaju to je bio anđeo, samo što je bio u takvom stanju da je mislio da je Jehova ili Gospod. Tako i na još jednom mestu kod Sudija: A dođe anđeo Jehovin od Galgala u Vokin, i reče: izveo sam vas iz Misira i doveo sam vas u zemlju za koj am se zakleo ocima vašim. I rehoh: ne ću pokvariti zavjeta s ocima vašim do vijeka!()2:1). Gde na sličan način anđeo govori u ime Jehove, govoreći da ih je izveo iz zemlje Egipatske, iako ih nije izveo anđeo nego Jehova, kao što se izjavljuje mnogo puta na drugim mestima. Iz ovoga se može videti kako su anđeli govorili kroz proroke, da je sam Jehova govorio, ali preko anđela, i da anđeli nisu govorili ništa od sebe. Da je Reč od Gospoda, jasno je iz mnogo odlomaka, kao kod Mateje: A ovo se sve zbi da bi se ispunilo ono što je Gospod govorio preko proroka. Eto, djevojka će zatrudnjeti, i rodiće sina, i nadjenuće mu ime Emanuilo, koje će reći: s nama Bog. (Mateju 1:22, 23). Pored ostalih odlomaka. Pošto kada Gospod govori sa čovekom, On to radi preko anđela, stoga se u Reči Gospod ponekad naziva „Anđelom“, i tada se, kao što je rečeno, označava ista suštinska stvar u Gospodu i od Gospoda; kao u sadašnjem slučaju, Gospodova unutarnja misao; pa se stoga u ovom poglavlju anđeo naziva „Jehova“ i „Bog“, kao u stihu 13; „ i Agara prizva ime Jehovino koji progovori s njom: Ti me vidiš. Na drugim mestima neki posebni „atribut“ Jehovin označava se s „anđeo“. Kao kod Jovana: Sedam zvijezda jesu anđeli sedam crkava. (Otkr. 1:20). Ne postoje anđeli crkava nego se „anđelom“ označava ono što pripada crkvi, dakle ono što je Gospodovo u odnosu na crkve. Ponovo: I Sveti Jerusalim imaše zid velik i visok, i imaše dvanaestora vrata, i na vratima dvanaest anđela, i imena napisana , koja su imena dvanaest plemena Izrailjevih (Otkr. XX!. 12). Gde se sa „dvanaest anđela“ označava isto što i sa „dvanaest vrata“, naime, sve stvari vere, i tako sve stvari Gospoda, od kojega je vera i sve ono što pripada veri. Ponovo: I vidjeh drugog anđela gdje leti po sred neba, koji imaše vječno jevanđelje da objavi (Otkr. 14:6). Gde se „anđelom“ označava jevanđelje (dobra vest), koja pripada samo Gospodu.

Kod Isaije: U svakoj tuzi njihovoj on bješe tužan, i anđeo, koji je pred njim, spase ih. Ljubavi svoje radi i milosti svoje radi, spase ih, podiže ih i nosi ih sve vrijeme (Isaija 63:9. Gde se pod „Anđelom, koji je pred njim“, misli na Gospodovu milost prema celom ljudskom rodu, da ga otkupi. Tako je rekao i Jakov kad je blagosiljao Josipove sinove: Anđeo koji me je izbavljao od svakoga zla da blagoslovi djecu ovu. (Postanje 48:16). Ovde se misli na otkupljenje, a to je Gospodovo otkupljenje, označeno „Anđelom“.

Kod Malahije:

Evo, ja ću poslati Anđela, koji će pripraviti put preda Mnom, i iz nenada će doći u crkvu svoju Gospod, kojega vi želite. (Malahija 3:1).

Ovde se jasno vidi da je Gospod označen „Anđelom kojega vi želite“ (Anđelom zaveta). Ali još se jasnije vidi da je Gospod označen „Anđelom“ u Knjikzi Izlaska:

Eto, ja šaljem anđela pred tobom da te čuva na putu, i da te odvede na mjesto koje sam ti pripravio. Jer vam ne će oprostiti grijeha, jer je moje ime u njemu. (Izlaska 23:2021).

Otuda je sada jasno da je „Anđelom“ u Reči označen Gospod; ali šta Gospodovo, to se vidi iz nizova u unutrašnjem smislu.