¹ Još reče Gospod Mojsiju govoreći:

² Kaži sinovima Izrailjevim, i reci: Ako ko zgreši nehotice i učini štagod što je Gospod zabranio da se ne čini,

³ Ako sveštenik pomazani zgreši, te bude na greh narodu, neka za greh svoj koji je učinio prinese tele zdravo Gospodu na žrtvu za greh.

⁴ I dovedavši tele na vrata šatoru od svedočanstva pred Gospoda, neka metne ruku svoju teletu na glavu, i zakolje tele pred Gospodom.

⁵ I neka uzme sveštenik pomazani krvi od teleta, i unese je u šator od sastanka.

⁶ I neka zamoči sveštenik prst svoj u krv, i krvlju sedam puta pokropi pred Gospodom pred zavesom od svetinje.

⁷ I neka pomaže sveštenik tom krvlju rogove oltaru, na kome se kadi mirisima pred Gospodom u šatoru od sastanka, a ostalu krv od teleta svu neka izlije na podnožje oltaru, na kome se pale žrtve na vratima šatora od sastanka.

⁸ I neka izvadi sve salo iz teleta za greh, salo što pokriva creva i sve salo što je na crevima;

⁹ I oba bubrega, i salo što je na njima i na slabinama, i mrežicu na jetri s bubrezima neka izvadi,

¹⁰ Onako kako se vadi iz govečeta za žrtvu zahvalnu; i neka zapali sveštenik na oltaru, na kome se žrtva pali.

¹¹ A kožu od teleta i sve meso s glavom i s nogama i creva i balegu,

¹² I celo tele neka iznese napolje iz logora na čisto mesto, gde se prosipa pepeo, i neka ga spali ognjem na drvima; na mestu gde se prosipa pepeo neka se spali.

¹³ Ako li bi sav zbor sinova Izrailjevih zgrešio nehotice i ne bi zbor znao za to, i učinili bi štagod što je Gospod zabranio da se ne čini, te bi skrivili,

¹⁴ Kad se dozna za greh koji su učinili, onda neka zbor prinese tele, žrtvu za greh, i neka ga dovedu pred šator od sastanka.

¹⁵ I starešine od zbora neka metnu teletu na glavu ruke svoje pred Gospodom, i sveštenik neka zakolje tele pred Gospodom.

¹⁶ I sveštenik pomazani neka unese krvi od teleta u šator od sastanka,

¹⁷ I neka sveštenik zamoči prst svoj u krv, i sedam puta pokropi pred Gospodom pred zavesom.

¹⁸ I tom krvlju neka pomaže rogove oltaru koji je pred Gospodom u šatoru od sastanka, a ostalu krv svu neka izlije na podnožje oltaru na kome se pali žrtva, na vratima šatora od sastanka.

¹⁹ A sve salo izvadivši iz njega neka zapali na oltaru.

²⁰ I s tim teletom neka čini onako kako čini s teletom za svoj greh, tako neka učini s njim; tako će ih sveštenik očistiti od greha, i oprostiće im se.

²¹ A tele neka iznese napolje iz logora, i spali ga kao i prvo tele; to je žrtva za greh svega zbora.

²² Ako li poglavar zgreši, i učini nehotice štagod što je Gospod Bog njegov zabranio da se ne čini, te skrivi,

²³ Kad dozna za greh svoj, koji je učinio, tada neka dovede na žrtvu jare muško, zdravo.

²⁴ I neka metne ruku svoju jaretu na glavu, i sveštenik neka ga zakolje gde se kolje žrtva paljenica pred Gospodom; to je žrtva za greh.

²⁵ I neka uzme sveštenik krvi od žrtve za greh na prst svoj, i pomaže rogove oltaru na kome se žrtva pali; a ostalu krv neka izlije na podnožje oltaru na kome se žrtva pali.

²⁶ A sve salo neka zapali na oltaru kao salo od žrtve zahvalne; i tako će ga očistiti sveštenik od greha njegovog, i oprostiće mu se.

²⁷ Ako li ko iz prostog naroda zgreši nehotice, i učini štagod što je Gospod zabranio da se ne čini, te skrivi,

²⁸ Kad dozna za greh svoj, koji je učinio, tada neka dovede na žrtvu jare žensko zdravo za greh, koji je učinio.

²⁹ I neka metne ruku svoju na glavu žrtvi za greh, i neka je sveštenik zakolje na mestu gde se kolje žrtva paljenica.

³⁰ I neka uzme sveštenik krvi od nje na prst svoj, I pomaže rogove oltaru na kome se pali žrtva; a ostalu krv svu neka izlije na podnožje oltaru.

³¹ I sve salo iz nje neka izvadi kao što se vadi salo iz žrtve zahvalne, i neka ga zapali sveštenik na oltaru za ugodni miris Gospodu; a tako će ga očistiti od greha sveštenik, I oprostiće mu se.

³² Ako li bi doveo između ovaca na žrtvu za greh, neka dovede žensko zdravo.

³³ I neka metne ruku svoju na glavu žrtvi za greh, i neka je sveštenik zakolje na mestu gde se kolje žrtva paljenica.

³⁴ I neka uzme sveštenik krvi od žrtve za greh na prst svoj, i neka pomaže rogove oltaru na kome se pali žrtva; a ostalu krv svu neka izlije na podnožje oltaru.

³⁵ I sve salo neka izvadi kao što se vadi salo iz jagnjeta za žrtvu zahvalnu; i neka ga sveštenik zapali na oltaru za žrtvu ognjenu Gospodu; i tako će ga očistiti sveštenik od greha njegovog, koji je učinio, i oprostiće mu se.

¹ Jer ovaj Melhisedek beše car salimski, sveštenik Boga Najvišeg, koji srete Avraama kad se vraćaše s boja careva, i blagoslovi ga;

² Kome i Avraam dade desetak od svega. Prvo dakle znači car pravde, potom i car salimski, to jest car mira:

³ Bez oca, bez matere, bez roda, ne imajući ni početka danima, ni svršetka životu, a ispoređen sa sinom Božijim, i ostaje sveštenik doveka.

⁴ Ali pogledajte koliki je ovaj kome je i Avraam patrijarh dao desetak od plena.

⁵ Istina, i oni od sinova Levijevih koji primiše sveštenstvo, imaju zapovest da uzimaju po zakonu desetak od naroda, to jest od braće svoje, ako su i izišli iz bedara Avramovih.

⁶ Ali onaj koji se ne broji od njihovog roda, uze desetak od Avraama, i blagoslovi onog koji ima obećanje.

⁷ Ali bez svakog izgovora manje blagoslovi veće.

⁸ I tako ovde uzimaju desetak ljudi koji umiru, a onamo Onaj za kog se posvedoči da živi.

⁹ I, da ovako kažem, Levije koji uze desetak, dao je desetak kroz Avraama:

¹⁰ Jer beše još u bedrima očevim kad ga srete Melhisedek.

¹¹ Ako je, dakle, savršenstvo postalo kroz levitsko sveštenstvo (jer je narod pod njim zakon primio), kakva je još potreba bila govoriti da će drugi sveštenik postati po redu Melhisedekovom, a ne po redu Aronovom?

¹² Jer, kad se promeni sveštenstvo, mora se i zakon promeniti.

¹³ Jer za koga se ovo govori On je od drugog kolena, od kog niko ne pristupi k oltaru.

¹⁴ Jer je poznato da Gospod naš od kolena Judina izađe, za koje koleno Mojsije ne govori ništa o sveštenstvu.

¹⁵ I još je više poznato da će po redu Melhisedekovom drugi sveštenik postati,

¹⁶ Koji nije postao po zakonu telesne zapovesti nego po sili života večnog.

¹⁷ Jer svedoči: Ti si sveštenik vavek po redu Melhisedekovom.

¹⁸ Tako se ukida pređašnja zapovest, što bi slaba i zaludna.

¹⁹ Jer zakon nije ništa savršio; a postavi bolju nadu, kroz koju se približujemo k Bogu.

²⁰ I još ne bez zakletve:

²¹ Jer oni bez zakletve postaše sveštenici; a Ovaj sa zakletvom kroz Onog koji Mu govori: Zakle se Gospod i neće se raskajati: Ti si sveštenik vavek po redu Melhisedekovom.

²² Toliko boljeg zaveta posta Isus jamac.

²³ I oni mnogi biše sveštenici, jer im smrt ne dade da ostanu.

²⁴ A Ovaj, budući da ostaje vavek, ima večno sveštenstvo.

²⁵ Zato i može vavek spasti one koji kroza Nj dolaze k Bogu, kad svagda živi da se može moliti za njih.

²⁶ Jer takav nama trebaše poglavar sveštenički: svet, bezazlen, čist, odvojen od grešnika, i koji je bio više nebesa;

²⁷ Kome nije potrebno svaki dan, kao sveštenicima, najpre za svoje grehe žrtve prinositi, a potom za narodne, jer On ovo učini jednom, kad sebe prinese.

²⁸ Jer zakon postavlja ljude za sveštenike koji imaju slabost; a reč zakletve koje je rečena po zakonu, postavi sina vavek savršena.