¹ Još reče Gospod Mojsiju govoreći:

² Kaži sinovima Izrailjevim, i reci im: Kad ko zavetuje dušu svoju Gospodu, ti ga uceni:

³ A ovako ćeš ceniti: muško od dvadeset godina do šezdeset cenićeš pedeset sikala srebra, po siklu svetom.

⁴ Ako bude žensko, cenićeš trideset sikala.

⁵ Ako je od pet do dvadeset godina, cenićeš muško dvadeset sikala a žensko deset sikala.

⁶ Ako je od jednog meseca do pet godina, cenićeš muško pet sikala srebra, a žensko ćeš ceniti tri sikla srebra.

⁷ Ako li bude od šezdeset godina i više, ako je muško, cenićeš petnaest sikala, a žensko deset sikala.

⁸ Ako je siromah da ne može platiti cenu, onda neka dođe k svešteniku da ga uceni sveštenik, i prema onome što može dati koji se zavetovao, neka ga sveštenik uceni.

⁹ Ako bi zavetovao živinče od onih što se prinose Gospodu, šta god da Gospodu, sveto je.

¹⁰ Da ga ne promeni ni dade drugo za ono, ni dobro za rđavo, ni rđavo za dobro; ako li bi kako promenio živinče, onda će biti sveto i ono i drugo koje je dao za ono.

¹¹ Ako li bi zavetovao živinče nečisto od onih što se ne prinose Gospodu, neka se dovede živinče pred sveštenika;

¹² I neka ga proceni sveštenik, bilo dobro ili rđavo; i kako ga proceni sveštenik, tako da bude.

¹³ Ako bi ga hteo otkupiti, neka na cenu tvoju dometne još peti deo.

¹⁴ Kad bi ko zavetovao kuću svoju, da je sveta Gospodu, neka je proceni sveštenik, bila dobra ili rđava; kako je proceni sveštenik, tako da bude.

¹⁵ Ako bi onaj koji zavetuje hteo otkupiti kuću svoju, neka na cenu tvoju dometne još peti deo, pa neka je njegova.

¹⁶ Ako bi ko zavetovao Gospodu deo njive svoje, cenićeš je prema usevu: gomer ječma gde se poseje, cenićeš pedeset sikala srebra.

¹⁷ Ako bi od oprosne godine zavetovao njivu svoju, neka ostane po tvojoj ceni.

¹⁸ Ako li posle oprosne godine zavetuje njivu svoju, tada neka mu sveštenik proračuna novce prema broju godina koje ostaju do oprosne godine, i neka se odbije do tvoje cene.

¹⁹ I ako bi hteo otkupiti njivu svoju onaj koji je zavetuje, neka dometne na cenu tvoju još peti deo, i neka bude njegova.

²⁰ Ali ako ne otkupi njive, i njiva se proda drugom, ne može se više otkupiti;

²¹ Nego će ona njiva, kad se oprosti oprosne godine, biti sveta Gospodu, kao njiva zavetovana, sveštenikova neka bude.

²² Ako li bi ko zavetovao Gospodu njivu kupljenu, koja nije dostojanje njegovo,

²³ Sveštenik neka mu proračuna cenu do godine oprosne, i neka u onaj dan da tu cenu da bude stvar sveta Gospodu.

²⁴ A godine oprosne da se vrati njiva onome od koga je kupljena, čije je dostojanje ona njiva.

²⁵ A svaka cena tvoja neka bude na sikle svete, a u siklu ima dvadeset novaca.

²⁶ Ali prvina od stoke, koje su Gospodnje, niko da ne zavetuje, bilo goveče ili sitna stoka, jer je Gospodnje.

²⁷ Ako li bi bilo od životinja nečistih, onda neka otkupi po tvojoj ceni dometnuv peti deo odozgo; ako li se ne otkupi, neka se proda po tvojoj ceni.

²⁸ Ali ni jedna stvar zavetovana, šta ko zavetuje Gospodu od čega mu drago što ima, od ljudi ili od stoke ili od njive svoje, da se ne prodaje ni otkupljuje; svaka stvar zavetovana svetinja je nad svetinjama Gospodu.

²⁹ Živinče zavetovano, koje čovek zavetuje, da se ne otkupljuje, nego da se ubije.

³⁰ I svaki desetak zemaljski od useva zemaljskog i od voća, Gospodnji je, svetinja je Gospodu.

³¹ Ali, ko bi hteo otkupiti šta desetka svog, neka na cenu dometne još peti deo.

³² I desetak od goveda i od sitne stoke, koje dođe pod štap pastirski deseto, da je sveto Gospodu.

³³ Da se ne bira dobro ni rđavo, da se ne menja; ako li bi se kako god promenilo, onda neka bude i ono i drugo promenjeno sveta stvar, i da se ne otkupi.

³⁴ Ovo su zapovesti koje zapovedi Gospod Mojsiju za sinove Izrailjeve na gori Sinajskoj.