Novokřesťanské studium Bible

Bible

 

Levitski Zakonik 2

Studie

   

1 A kad ko hoće da prinese na žrtvu Gospodu dar, belo brašno neka bude žrtva njegova, i neka je polije uljem i metne na nju kad.

2 I neka je donese sinovima Aronovim sveštenicima, i neka sveštenik uzme tog brašna punu šaku i ulja i sav kad, i neka to zapali sveštenik na oltaru za spomen njen; to je žrtva ognjena na ugodni miris Gospodu.

3 A šta ostane od tog dara, neka bude Aronu i sinovima njegovim; to je svetinja nad svetinjama između žrtava koje se pale Gospodu.

4 Ako li hoćeš da prineseš dar pečen u peći, neka budu pogače presne od belog brašna, zamešene s uljem, ili kolači presni, namazani uljem.

5 Ako li ti je dar pečeno šta u tavi, neka je od belog brašna bez kvasca zamešeno s uljem.

6 Razlomi ga na delove, i polij uljem; to je dar.

7 Ako li ti je dar gotovljen u kotliću, neka je od belog brašna s uljem.

8 I donesi dar koji načiniš od toga Gospodu, i podaj ga svešteniku, i on će ga odneti na oltar;

9 I uzeće sveštenik od dara spomen njegov, i zapaliće ga na oltaru; to je žrtva ognjena na ugodni miris Gospodu.

10 A šta ostane od dara, neka bude Aronu i sinovima njegovim; to je svetinja nad svetinjama između žrtava koje se pale Gospodu.

11 Nijedan dar koji prinosite Gospodu da ne bude s kvascem; jer ni kvasac ni med ne treba da palite na žrtvu ognjenu Gospodu.

12 Samo u žrtvi od prvina možete prineti to Gospodu; ali na oltar ne mećite za ugodni miris.

13 A svaki dar koji prinosiš osoli solju, i nemoj ostaviti dar svoj bez soli zaveta Boga svog; sa svakim darom svojim prinesi soli.

14 A kad prinosiš dar od prvina Gospodu, klasove nove osuši na ognju, a šta istreš iz klasova novih prinesi na dar od prvina svojih.

15 I polij ga uljem i kad metni na nj; to je dar.

16 I sveštenik uzevši istrvenog žita i ulja sa svim kadom neka zapali spomen. To je žrtva ognjena Gospodu.

   

Ze Swedenborgových děl

 

Nebeske Tajne # 9207

Prostudujte si tuto pasáž

  
/ 10837  
  

9207. I vaša djeca će biti sirote. Da ovo označava da će tada u isto vreme i istine nestati, vidi se iz značenja sirote, što su oni koji su u istini a još ne i u dobru, a koji čeznu za dobrom (vidi br. 9199), ovde oni koji su u istini a koji ne čeznu za dobrom, stoga oni kod kojih istine nestaju. Jer se govori o zlima, čiji će sinovi biti sirote. Da istine nestaju kod onih koji ne čeznu za dobrom, jasno je iz onoga što je gore rečeno ( br. 9206) o povezivanju dobra i istine. U pogledu ovog povezivanja treba reći dalje da istine koje su povezane s dobrom, imaju u sebi uvek čežnju da čine dobro, a u isto vreme, da se povezuju još tešnje s dobrom; ili, što je isto, oni koji su u istinama uvek čeznu za tim da čine dobro, i da tako povezuju dobro sa svojim istinama; pa stoga oni koji veruju da su u istinama a koji ne čeznu za tim da čine dobro, ti nisu u istinama; to jest, oni nisu u veri ovih istina (u veri koja dolazi od ovih istina), ma koliko mislili da jesu.

[2] Ovo Gospod opisuje solju, kad kaže kod Mateje: Vi ste so zemlji; ako so obljutavi, čim će se soliti? Ona već ne će biti ni za što, osim da se prospe na polje, i da je ljudi pogaze (Mat. 5:13). Ove reči Gospod kaže učenicima i narodu. Solju zemlje se označava istina crkve koja čezne za dobrom; ako so obljutavi označava istinu bez čežnje za dobrom; da takva istina ničemu ne koristi, opisuje se solju koja je obljutavila pa nije ni za šta, nego da se izbaci i da je ljudi pogaze. Čeznuti za dobrom je čeznuti da se učini ono što je dobro, i da se na taj način poveže sdobrom.

[3] Tako kod Marka: jer će se svaki ognjem posoliti, i svaka će se žrtva solju posoliti. Dobra je so; ali ako so bude neslana, čim će se osoliti? Imajte so u sebi. Imajte mir u sebi, i mir imajte među sobom (Marko 9:49-50); biti posoljen ognjem označava čežnju dobra za istinom, a biti posoljensolju označava čežnju istine za dobrom; so koja je postala neslana označava istinu bez ikakve čežnje za dobrom; imajte sol u sebi označava imati ovu čežnju.

[4] Kod Luke: tako dakle svaki od vas koji se ne odreče svega što ima ne može biti moj učenik. So je dobra, ali ako so obljutavi, čim će se soliti? Niti je potrebna u zemlji i u gnoj; nego je prospu na polje. Ko imauši da čuje neka čuje (Luka 14:34-35). Ovde na sličan način so označava istinu koja čezne za dobrom; so kojaje obljutavila, istinu koja je bez ikakve čežnje za dobrom; nije potrebnan emlji ni u gnoj, označava da nije pogodne ni za kakvu upotrebu, bilo dobru ili lošu. Oni koji su u ovakvoj istini, to su oni koji se nazivaju mlakima, što je jasno iz reči koje prethode, da niko ne može bitiučenikom Gospodovim ko se ne odrekne svega što ima, to jest, koji ne voli Gospoda iznad svega; jer oni koji vole Gospoda, i koji isto tako vole sebe, u istom stepenu, to su oni koji se nazivaju mlakima, i koji nisu pogodni ni za dobru ni za lošu svrhu.

[5] Kod Mojsija: A svaki dar koji prinosiš, osoli solju, i nemoj ostaviti dara svojega bez soli zavjeta Boga svojega; sa svakim darom svojim prinesi soli (Levitska 2:13); dasa svakim darom svojim treba da bude i soli, označava da čežnja istine za dobriom, i dobra za istinom treba da bude u svakom bogoštovanju. Sledstveno ova se so naziva so zavjeta Božijeg, jer zavjet označava povezivanje (br. 665-666, 6804, 8767, 8778), a so čežnju za povezivanjem.

[6] Kad se čežne da se uzajamno poveže s drugim, to jest, dobro s istinom i istina s dobrom, tada oni uzajamno gledaju jedno na drugo; ali kada se istina odvoji od dobra, tada svak ide svojim putem, i gleda unatrag, ili iza sebe. Ovo je označeno Lotovom ženom koja se pretvorila u stub soli, kao kod Luke: U onaj dan kojise desi na krovu, a pokućstvo njegovo u kući, neka ne silazi da ga uzme; i koji se desi u polju, tako neka se ne vraća natrag. Opomeni se Lotove žene (Luka 17:31-32). (Da je ovo gledati iza sebe, ili natraške, vidi br. 3652, 5895, 8510, 8516).

[7] Da so označava čežnju istine je stoga što so čini zemlju plodnom, i čini hranu ukusnom, zato što ima u soli nešto što i zagreva i što povezuje; kao što postoji u istini žarka želja za dobrom a u isto vreme i za povezivanjem. Stub soli označava razdvajanje od istine; jer u obratnom smislu so označava razaranje i pustošenje crkve (Sof. ( ?; Jez. 47:11; Jer. 17:6; Psalam 107:33, 34; Zak. Ponov. (29:23; Sudije 9:45; 1:2 o Carevima 2:19-22). Ove stvari se dodaju kako bi se znalo šta se označava čežnjom istine za dobrom, koja je označena siročetom i udovicom.

  
/ 10837  
  

©2024 New Christian Bible Study Corporation. All rights reserved. Printed from newchristianbiblestudy.org