10300. I svet (i osoljen). Da ovo označava želju istine za dobrom, vidi se iz značenja soli, što označava želju istine za dobrom, o kojoj ćemu ubrzo govoriti. Otuda osoljeno označava stvar u kojoj je ta želja. Potrebno je da postoji želja istine za dobrom, jer ta ih želja povezuje; jer koliko istina želi dobro, toliko se s njom povezuje. Povezanost istine s dobrom naziva se nebeskim brakom, koji je samo nebo u čoveku. Stoga, kada ima želje za tim povezivanjem u Božanskom bogoštovanju, i sa svim što je s njim povezano, tada je tu nebo, to jest, Gospod. To je označeno zahtevom da kad (tamjan) treba da bude osoljen. So ima ovo značenje zbog njene povezujuće prirode; jer ona povezuje sve stvari, i tako im daje slast (ukus); doista, povezuje vodu i ulje, koji se inače ne sastavljaju. Kada se zna da se solju označava želja za povezivanjem istine i dobra, može se znati i značenje Gospodovih reči kod Marka, jer će se svako ognjem posoliti, i svaka će se žrtva ognjem posoliti; so je dobra, ali ako so izgubi svoj ukus, čime ćete začiniti? Imajte soli u sebi Marka 9:49, 50). Svak treba da bude osoljen vatrom, označava da će svako iz stvarne ljubavi želeti. Svaka žrtva treba da bude osoljena, označava da želja od stvarne ljubavi mora da bude u svakom bogoštovanju. So bez slanoće (so koja je izgubila svoj ukus) označava želju iz neke druge ljubavi, a ne one koja je stvarna. Imati soli u sebi označava želju istine za dobrom. Da vatra označava ljubav, vidi br. 4906, 5071 na kraju, 5215, 6314, 6905, 8680, 8936).
Ko može da zna šta je označeno sa biti osoljen ognjem, i zašto žrtve treba da budu osoljene, i značenja da treba imati soli u sebi, osim ako se zna značenje ognja, soli, i biti posoljen? Slično kod Luke,
Ko se ne odreče svega što ima, ne može biti moj učenik. So je dobra, ali ako so obljutavi, čim će se osoliti? Niti je potrebn i u zemlju ni u đubru; nego je prospu na polje Luka 14:34, 35). Odreći se svega što se ima, znači voleti Gospoda iznad svega: ono što se ima, to su stvari svojstvene čoveku; obljutavela so označava želju od čovekovog propriuma, to jest, od ljubavi prema sebi i svetu; takva želja je obljutavela so, koja nije ni za šta. I kod Mateje,
Vi ste so zemlji; ako so obljutavi, čime će se osoliti? stoga nije dobra ni za šta, osim da se prospe na polje, i da je ljudi pogaze Mateju 5:13, 14).
Da u svakom bogoštovanju treba da bude želje istine za dobrom, označeno je i ovim zakonom, da svaki dar koji se prinosi, treba da se osoli solju, i da se ne prinosi zavet Jehovi bez soli (Levitska 2:13). Prinosom i zavetom (darom) označava se bogoštovanje, kao gore; a so se tamo naziva solju zaveta Jehovinog, jer se zavetom označava povezivanje, vidi br. 665, 666, 1023, 1064, 1996, 2003, 9396, 9416. Želja je tako isto i žar ljubavi, stoga njen nastavak, a ljubav je duhovna povezanost.
Pošto želja istine za dobrom povezuje, stoga želja obmane za zlom rastavlja, a ono što rastavlja, to i razara; pošto se solju u obrnutom smislu označava razaranje i pustošenje istine i dobra; kao kod Jeremije,
Da je proklet čovek koji se uzda u u mišicu svoju; On će biti kao vres u pustinji, koji ne oseća kad dođe dobro, nego stoji u pustinji, na suvim mestima u zemlji slanoj i u kojoj se ne živi Jeremija 17:5, 6). Uzdati se u mišicu svoju, označava uzdati se u sebe, stoga u svoj proprium, a ne u Božansko, vidi br. 10283; a pošto se čovekov proprium sastoji u tome da se voli samog sebe više nego Boga i bližnjega, stoga se ovako opisuje ljubav prema sebi. Otuda se kaže da neće vidjeti kada dobro dođe, i da će živeti u suvome mestu i u slanoj zemlji, to jest, u prljavim ljubavima i njihovim željama , koje razaraju dobro i istinu Crkve. I kod Sofonije,
Biće kao Gomora, mesto koprivama, i slanica, i večna pustoš Sofonija 2:9. Mesto ostavljeno koprivama označava žarku i goruću želju čovekovog života od ljubavi prema sebi; slanica (jama soli) označava želju za onim što je lažno, koja, pošto razara dobro i istinu, naziva se večnom pustoši. Kaže se da će biti kao Gomora, jer Gomora i Sodoma označavaju ljubav oprema sebi, br. 2220. Da se Lotova žena pretvorila u stup soli zato što se okrenula licem prema gradovima (Postanje 11:26), označavalo je pustošenje istine i dobra, jer okrenuti lice prema nečemu, u unutranjem smislu, označava ljubav, br. 10189. Iz toga razloga Gospod kaže, Neka se ne osvrće, Setite se Lotove žene (Luka 17:31, 32). I kod Mojsija,
Zemlja sva opaljenu sumporom i solju, gdje se ne sije niti što niče, kao što je propala Sodoma i Gomora (Zak. Ponovljeni 29:23); zemljom se u ovom odlomku, kao na drugim mestima u Reči, označava Crkva, vidi navedene odlomke, br. 9325. Iz toga su razloga gradovi, koji više nisu trebali da se nastanjuju, bili zasipani solju (O Sudijama 9:45).
Iz ovoga se vidi da se solju, u istinskom smisslu, označava želja istine za dobrom, i ono što povezuje, a u obrnutom smislu, želja obmane za zlom, stoga želja za onim što je razorno. Stoga onaj ko zna da so označava želju istine za dobrom, i ono što povezuje, može da zna i šta je označeno vodom Jerihona koju je Jelisej izlečio bacajući soli u njen izvor (o Carevima 2:19-22), jer Jelisej, isto kao Ilija, predstavlja Gospoda kao Reč, br. 2762, 8029; a vodom se označavaju istine Reči; vodom Jerihona istine Reči u smislu slova. Slično i izvorom vode; a solju se označava želja istine za dobrom, povezivanje ovih, iz čega dolazi do lečenja.
