10033. Pošto ovo poglavlje govori o žrtvi i ponudi paljenici, kojom su Aron i njegovi sinovi bili uvedeni u svešteničku službu, to će nešto više biti rečeno o krvi i salu. Da se sva krv od žrtve i ponude paljenice prosipala pod oltar , i da se sve salo spaljivalo na oltaru, vidi se iz uredbi i zakona o žrtvama paljenicama i o žrtvama u knjizi Levitskoj. Tako je bilo zapoveđeno, zato što krv označava Božansku Istinu, a salo Božansko Dobro. Da krv ima ovo značenje, jasno je iz onoga što je pokazano o krvi, br. 4735, 6978, 6378, 7317, 9127, 9393; a da salo označava Božansko Dobro, iz onoga što je pokazano u br. 5943. Da krv označava Božansku Istinu, vidi se kod Jezikilja,

Skupite se i hodite, saberite se sa svih strana na žrtvu moju, koju koljem za vas, na veliku žrtvu na gorama Izrailjevim, i ješćete mesa i piti krvi. I ješćete sala da ćete se nasititi, i pićete krvi da ćete se opiti, I nasitićete se za mojim stolom konja i konjika, junaka i i svakojakih vojnika I pustiću slavu svoju među narode Jezekilj 39:17-22. Da krv ovde ne znači krv, svako može videti, jer se kaže da treba da piju krv junaka , sve dok se ne opiju; tako isto da će jesti salo dok se ne nasite; i dalje, da će se nasititi konja i konjika. Stoga se vidi da izrazi krv, junaci, konji i konjici imaju posebna značenja. Njihovo se značenje, međutim, može znati samo iz unutrašnjeg smisla, koji uči da krv označava Božansku Istinu, a junaci glavne stvari Crkve, salo Božansko Dobro, konji unutrašnji smisao Reči, a konjici samu doktinu iz nje. Da krv označava Božansku Istinu, vidi se iz odlomaka gore navedenih. Da junaci označavaju glavne istine, br. 5044, da je zemlja Crkva, br. 9325; da konji označavaju unutrašnji smisao Reči, br. 2760-2762; i da konjici označavaju doktrinu, br. 5321, 8215).

Iz ovoga postaju jasne Gospodove reči kod Jovana,

Isus reče, Ako ne jedete telo Sina Čovečijeg, i ne pijete njegove krvi, nemate života u sebi; koji god jede telo moje, i pije krv moju, taj ima život večni, i ja ću ga podignuti u poslednji dan; jer telo moje je prava hrana, a krv moja pravo piće: onaj ko jede telo moje i pije krv moju, ostaje u meni i ja u njemu Jovan 6:53-56. Da je telo Božansko Dobro, vidi br. 3813, 7850, 9127; da je Sin Čovečiji, čije telo treba jesti, i čiju krv treba piti, Gospod kao Božanska Istina od Božanskog Dobra, br. 9807. Da salo ili pretilina označava Božansko Dobro, vidi se jasno kod Isaije,

Jehova nad vojskama načiniće svim narodima na ovoj gori gozbu od pretila mesa, gozbu od čista vina, od pretila mesa sa moždinama, od vina bez taloga (Isaija 25:6. Opet kod istoga proroka, Slušajte me, pa ćete jesti što je dobro, i duša će se vaša nasititi pretiline (Isaija 55:2. A kod Jeremije,

I napitaću dušu svećenicima pretilinom, i narod će se moj nasititi dobra mojega (30:14). Iz ovoga se vidi zašto je trebalo sve salo i pretilinu spaliti na oltaru, a svu krv prosuti pored oltara. Zato što krv i salo označavaju Božanske stvari, Izrailjskom je narodu bilo zabranjeno da jedu pretilinu i krv, što je jasno i ojsija, Vječni zakon da vam bude od kolena do kolena da u svim stanovima vašim, da ne jedete sala ni krvi (Levitska 3:17). Ponovo, Ne jedite sala ni od vola ni id ovce ni od koze. Ko bi jeo od stoke koju prinosi čovek na žrtvu ognjenu Jehovi, neka se istrebi iz naroda svojega onaj koji jede Levitska 7:23, 25). Opet, Ko god jede kakve krvi, okrenuću lice moje nasuprot onome čoveku, i istrebiću ga iz naroda njegovog (Levitska 17:10-14, kao i Zak. Ponov. (12:23-25). Jedenje krvi i pretiline bilo je tako strogo kažnjavano, jer se tim činom predstavljala profanacija Božanske Istine i Božanskog Dobra. Jer je Izrailjska i Jevrejska nacija bila u spoljašnjim stvarima odvojena od unutrašnjih; stoga nisu imali Božanske istine ni Božanskog Dobra, što se tiče vere i ljubavi, stoga je njihovo bogoštovanje bilo bez ovih; jer su bili obuzeti ljubavlju prema sebi i svetu više nego druge nacije, stoga su i činili zla koja potiču od ovih - prezir prema drugima, neprijateljstvo, mržnja, osveta, divljaštvo, i okrutnost. To je bio razlog da im nisu bile otkrivene unutrašnje istine, jer da su bile otkrivene, oni bi ih bili profanisali. Da je ova nacija bila takvoga karaktera, može se videti iz onoga što je navedeno, br. 9320 na kraju, 9380; stoga bi predstavljali profanaciju, da su jeli krv i pretilinu; jer sve što je među njima bilo ustanovljeno, predstavljalo je unutrašnje stvari Crkve i neba. Iz ovoga je dalje vidljivo, da je jedenjem krvi kneževa zemaljskih, dok se ne opiju, kod Jezikilja (pogl. (39:17-22), označeno da kada se budu unutrašnje stvari otvorile, tada će oni koji budu u njima, to jest, u veri i ljubavi ka Gospodu, usvajati Božansku Istinu i Božansko Dorbo, a što se i dogodilo među narodima kada je Gospod došao u svet, stoga se tamo kaže, Podignuću slavu Svoju među narodima. Slavom se označava Božanska istina koja proizlazi od Gospoda, kakva je u nebu, br. 9429; dok se narodima označavaju oni koji su u dobru, br. 1260 , 1416, 1849, 9256. Ovo Gospod Sam potvrđuje, kad kaže, da je tijelo Njegovo istinska hrana, i krv Njegova istinsko piće, i ko god jede Njegovo telo, i pije Njegovu krv, ostaje u Njemu, u On u njemu (Jovan 6:55, 56); tako isto kad je ustanovio Svetu Večeru, u kojoj su trebali da jedu Njegovo telo, i da piju Njegovu krv (Marko 26:27, 28), čime se označava usvajanje Božanskog Dobra i Božanske Istine od Gospoda, jer je ovo prva i suštinska stvar vere u Crkvi; jer se nikome drugome ne može nebo otvoriti, jer je celo nebo u toj veri; stoga se Božanska Istina, koja proizlazi od Božanskog Dobra Gospodovog, koja je ovde označena krvlju, ne može komunicirati drugima. Stoga neka se oni koji su u Crkvi čuvaju da ne poreknu Gospoda, i Njegovo Božansko, jer to poricanje zatvara nebo a otvara pakao; jer se svi takvi ljudi odvajaju od neba, gde je Gospodovo Božansko sve u svemu, jer ono sačinjava nebo. Jer, kad se nebo zatvori, znanje istina vere iz Reči i dalje traje, ali više nema vere; jer ovakva vera dolazi odozgo, to jest, kroz nebo od Gospoda.

Razlog da je Gospod nazvao Božansko Dobro koje proizilazi od Njega Svojim telom, a Božansku Istinu koja proizlazi od Njegovog Božanskog Dobra Njegovom krvlju, bilo zato što Reč, koja je bila od Njega, ispunjava celo nebo. Reč mora biti ovakvoga karaktera zbog korespondencija, pa stoga mora da postoji predstava i značenje u svakom izrazu, jer samo na ovaj način ona može da povezuje ljude Crkve s anđelima u nebesima. Jer kad ljudi opažaju Reč u skladu sa slovom, anđeli je opažaju u skladu s unutrašnjim smislom, pa tako, umesto Gospodovog tela, opažaju Božansko Dobro, a umesto Njegove krvi Božansku Istinu, i jedno i drugo od Gospoda; sledstveno ono što je sveto, to uliva se preko Reči.