1
Opomeni se, Gospode, šta nas zadesi; pogledaj i vidi sramotu našu.
2
Nasledstvo naše privali se tuđincima, domovi naši inostrancima.
3
Postasmo sirote, bez oca, matere naše kao udovice.
4
Svoju vodu pijemo za novce, svoja drva kupujemo.
5
Na vratu nam je jaram, i gone nas; umoreni nemamo odmora.
6
Pružamo ruku k Misircima i Asircima, da se nasitimo hleba.
7
Oci naši zgrešiše, i nema ih, a mi nosimo bezakonja njihova.
8
Robovi nam gospodare, nema nikoga da izbavi iz ruku njihovih.
9
Sa strahom za život svoj od mača u pustinji donosimo sebi hleb.
10
Koža nam pocrne kao pećod ljute gladi.
11
Sramote žene na Sionu i devojke po gradovima Judinim.
12
Knezove vešaju svojim rukama, ne poštuju lice staračko.
13
Mladiće uzimaju pod žrvnje, i deca padaju pod drvima.
14
Staraca nema više na vratima, ni mladića na pevanju.
15
Nesta radosti srcu našem, igra naša pretvori se u žalost.
16
Pade venac s glave naše; teško nama, što zgrešismo!
17
Stoga je srce naše žalosno, stoga oči naše potamneše,
18
Sa gore Siona, što opuste, i lisice idu po njoj.
19
Ti, Gospode, ostaješ doveka, presto Tvoj od kolena do kolena.
20
Zašto hoćeš da nas zaboraviš doveka, da nas ostaviš zadugo?
21
Obrati nas, Gospode, k sebi, i obratićemo se; ponovi dane naše kako behu pre.
22
Jer eda li ćeš nas sasvim odbaciti i gneviti se na nas veoma?
