1
I u taj dan peva Devora i Varak sin Avinejemov govoreći:
2
Blagosiljajte Gospoda što učini osvetu u Izrailju i što narod dragovoljno prista.
3
Čujte carevi, slušajte knezovi; ja, ja ću Gospodu pevati, popevaću Gospodu Bogu Izrailjevom.
4
Gospode! Kad si silazio sa Sira, kad si išao iz polja edomskog, zemlja se tresaše, i nebesa kapahu, oblaci kapahu vodom.
5
Brda se rastapahu pred Gospodom; taj Sinaj pred Gospodom Bogom Izrailjevim.
6
Za vremena Samegara sina Anatovog, za vremena Jailjinog nesta puteva, i koji iđahu stazama, iđahu krivim putevima.
7
Nesta sela u Izrailju, nesta ih, dokle ne nastah ja, Devora, dokle ne nastah majka Izrailju.
8
On izabra nove bogove, tada rat beše na vratima; viđaše li se štit ili koplje među četrdeset hiljada u Izrailju?
9
Srce se moje privilo k upraviteljima Izrailjevim, koji dragovoljno pristaše između naroda. Blagosiljajte Gospoda.
10
Koji jašete na belim magaricama, koji sedite u sudu i koji hodite po putevima, pripovedajte.
11
Prestala je praska streljačka na mestima gde se voda crpe; onde neka pripovedaju pravdu Gospodnju, pravdu k selima njegovim u Izrailju; tada će narod Gospodnji silaziti na vrata.
12
Ustani, ustani, Devoro; ustani, ustani, zapevaj pesmu; ustani, Varače, vodi u ropstvo roblje svoje, sine Avinejemov.
13
Sada će potlačeni ovladati silnima iz naroda; Gospod mi dade da vladam silnima.
14
Iz Jefrema iziđe koren njihov na Amalike; za tobom beše Venijamin s narodom tvojim; od Mahira iziđoše koji postavljaju zakone, a od Zavulona pisari.
15
I knezovi Isaharovi biše s Devorom, Isahar kao i Varak bi poslan u dolinu s ljudima koje vođaše. U delu Ruvimovom behu ljudi visokih misli.
16
Što si sedeo među torovima slušajući kako bleje stada? U delu Ruvimovom behu ljudi visokih misli.
17
Galad osta s one strane Jordana; a Dan što se zabavi kod lađa; Asir zašto sede na bregu morskom i u krševima svojim osta?
18
Zavulon je narod koji dade dušu svoju na smrt, tako i Neftalim, na visokom polju.
19
Dođoše carevi, biše se; biše se carevi hananski u Tanahu na vodi megidskoj; ali ni mrve srebra ne dobiše.
20
S neba se vojeva, zvezde s mesta svojih vojevaše na Sisaru.
21
Potok Kison odnese ih, Potok Kadimin, Potok Kison; pogazila si, dušo moja, snažno.
22
Tada izotpadaše konjima kopita od teranja junaka njihovih.
23
Proklinjite Miroz, reče anđeo Gospodnji, proklinjite stanovnike njegove; jer ne dođoše u pomoćGospodu, u pomoćGospodu s junacima.
24
Da je blagoslovena mimo žene Jailja žena Evera Kenejina; mimo žene u šatorima da je blagoslovena.
25
Zaiska vode, mleka mu dade, u gospodskoj zdeli donese mu pavlaku.
26
Levom rukom maši se za kolac a desnom za malj kovački, i udari Sisaru, razmrska mu glavu; probode i probi mu slepe oči.
27
Među noge njene savi se, pade, leže, među noge njene savi se, pade gde se savi, onde pade mrtav.
28
S prozora gledaše majka Sisarina, i kroz rešetku vikaše: Što se tako dugo ne vraćaju kola njegova? Što se tako polako miču točkovi kola njegovih?
29
Najmudrije između dvorkinja njenih odgovarahu joj, a i sama odgovaraše sebi:
30
Nisu li našli? Ne dele li plen? Po jednu devojku, po dve devojke na svakog. Plen šaren Sisari, plen šaren, vezen; šaren, vezen s obe strane, oko vrata onima koji zapeniše.
31
Tako da izginu svi neprijatelji Tvoji, Gospode; a koji te ljube da budu kao sunce kad izlazi u sili svojoj. I zemlja bi mirna četrdeset godina.
