¹ A posle nekoliko dana, o pšeničnoj žetvi, dođe Samson da pohodi ženu svoju donesavši joj jare, i reče: Idem k ženi svojoj u ložnicu. Ali mu otac njen ne dade da uđe.

² Jer reče otac njen: Ja mišljah zacelo da ti nije po volji, pa je dadoh drugu tvom; nego mlađa sestra njena nije li lepša od nje? Uzmi nju mesto one.

³ A Samson im reče: Ja neću biti kriv Filistejima kad im učinim zlo.

⁴ I otišavši Samson uhvati trista lisica, i uze luča, i sveza po dve u repove, i metnu po jedan luč među dva repa.

⁵ Pa zapali lučeve, i pusti u letinu filistejsku, i popali letinu požnjevenu i nepožnjevenu, i vinograde i maslinike.

⁶ Tada Filisteji rekoše: Ko je to učinio? I odgovoriše: Samson zet Tamnaćaninov, jer mu uze ženu i dade je drugu njegovom. Tada dođoše Filisteji i spališe ognjem nju i oca njenog.

⁷ A Samson im reče: Ako ste i učinili tako, opet ću vam se osvetiti, pa ću se onda okaniti.

⁸ I polomi ih ljuto nogama po bedrima: Potom otide i nastani se u pećini od stene Itama

⁹ Tada iziđoše Filisteji i stadoše u logor prema Judi, i raširiše se do Lehije.

¹⁰ A ljudi od Jude rekoše: Što ste izašli na nas? I odgovoriše: Izašli smo da svežemo Samsona i da mu učinimo kako je on nama učinio.

¹¹ Tada iziđe tri hiljade ljudi iz Jude k pećini u steni Itamu, i rekoše Samsonu: Ne znaš li da Filisteji vladaju nad nama? A on im reče: Kako su oni meni učinili tako ja učinih njima.

¹² Oni mu rekoše: Došli smo da te svežemo i predamo u ruke Filistejima. A Samson im reče: Zakunite mi se da nećete vi uložiti na me.

¹³ Oni mu odgovoriše i rekoše: Nećemo; nego ćemo te samo svezati i predati u njihove ruke, ali te nećemo pogubiti. I svezaše ga u dva nova uža i odvedoše ga iz stene.

¹⁴ I kad on dođe do Lehije, Filisteji ga sretoše vičući od radosti; a Duh Gospodnji siđe na nj, i uža na rukama njegovim postaše kao konci izgoreli od vatre, i spadoše sveze s ruku njegovih.

¹⁵ I on nađe čeljust magareću još sirovu, i pruživši ruku svoju uze je, i pobi njom hiljadu ljudi.

¹⁶ Potom reče Samson: Čeljušću magarećom jednu gomilu, dve gomile, čeljušću magarećom pobih hiljadu ljudi.

¹⁷ A kad izreče, baci čeljust iz ruke svoje, i nazva ono mesto Ramat-Lehija.

¹⁸ I beše žedan jako, te zavapi ka Gospodu i reče: Ti si učinio rukom sluge svog ovo izbavljenje veliko; a sad hoću li umreti od žeđi, ili ću pasti u ruke neobrezanima?

¹⁹ Tada Bog rascepi stenu u Lehiji, i poteče voda iz nje, te se napi, i povrati mu se duh i ožive. Zato se prozva onaj izvor En-Akore, koji je u Lehiji do današnjeg dana.

²⁰ I bi sudija Izrailju za vremena filistejskog dvadeset godina.

¹ Posle sazva Jakov sinove svoje i reče: Skupite se da vam javim šta će vam biti do posletka.

² Skupite se i poslušajte, sinovi Jakovljevi, poslušajte Izrailja oca svog.

³ Ruvime, ti si prvenac moj, krepost moja i početak sile moje; prvi gospodstvom i prvi snagom.

⁴ Navro si kao voda; nećeš biti prvi; jer si stao na postelju oca svog i oskvrnio je legav na nju.

⁵ Simeun i Levije, braća, mačevi su im oružje nepravdi.

⁶ U tajne njihove da ne ulazi duša moja, sa zborom njihovim da se ne sastavlja slava moja; jer u gnevu svom pobiše ljude, i za svoje veselje pokidaše volove.

⁷ Proklet da je gnev njihov, što beše nagao, i ljutina njihova, što beše žestoka; razdeliću ih po Jakovu, i rasuću ih po Izrailju.

⁸ Juda, tebe će hvaliti braća tvoja, a ruka će ti biti za vratom neprijateljima tvojim, i klanjaće ti se sinovi oca tvog.

⁹ Laviću Juda! S plena si se vratio, sine moj; spusti se i leže kao lav i kao ljuti lav; ko će ga probuditi?

¹⁰ Palica vladalačka neće se odvojiti od Jude niti od nogu njegovih onaj koji postavlja zakon, dokle ne dođe Onaj kome pripada, i Njemu će se pokoravati narodi.

¹¹ Veže za čokot magare svoje, i za plemenitu lozu mlade od magarice svoje; u vinu pere haljinu svoju i ogrtač svoj u soku od grožđa.

¹² Oči mu se crvene od vina i zubi bele od mleka.

¹³ Zavulon će živeti pokraj mora i gde pristaju lađe, a međa će mu biti do Sidona.

¹⁴ Isahar je magarac jak u kostima, koji leži u toru,

¹⁵ I vide da je počivanje dobro i da je zemlja mila, sagnuće ramena svoja da nosi, i plaćaće danak.

¹⁶ Dan će suditi svom narodu, kao jedno između plemena Izrailjevih.

¹⁷ Dan će biti zmija na putu i guja na stazi, koja ujeda konja za kičicu, te pada konj na uznako.

¹⁸ Gospode, Tebe čekam da me izbaviš.

¹⁹ A Gad, njega će vojska savladati; ali će najposle on nadvladati.

²⁰ U Asira će biti obilata hrana, i on će davati slasti carske.

²¹ Neftalim je košuta puštena, i govoriće lepe reči.

²² Josif je rodna grana, rodna grana kraj izvora, kojoj se ogranci raširiše svrh zida.

²³ Ako ga i ucveliše ljuto i streljaše na nj, i biše mu neprijatelji strelci,

²⁴ Opet osta jak luk njegov i ojačaše mišice ruku njegovih od ruku jakog Boga Jakovljevog, odakle posta pastir, kamen Izrailju,

²⁵ Od silnog Boga oca tvog, koji će ti pomagati, i od Svemogućeg, koji će te blagosloviti blagoslovima ozgo s neba, blagoslovima ozdo iz bezdana, blagoslovima od dojaka i od materice.

²⁶ Blagoslovi oca tvog nadvisiše blagoslove mojih starih svrh brda večnih, neka budu nad glavom Josifovom i nad temenom odvojenog između braće.

²⁷ Venijamin je vuk grabljivi, jutrom jede lov, a večerom deli plen.

²⁸ Ovo su dvanaest plemena Izrailjevih, i ovo im otac izgovori kad ih blagoslovi, svako blagoslovom njegovim blagoslovi ih.

²⁹ Potom im zapovedi i reče im: Kad se priberem k rodu svom, pogrebite me kod otaca mojih u pećini koja je na njivi Efrona Hetejina,

³⁰ U pećini koja je na njivi makpelskoj prema Mamriji u zemlji hananskoj, koju kupi Avram s njivom u Efrona Hetejina da ima svoj grob.

³¹ Onde pogrebe Avrama i Saru ženu njegovu, onde pogreboše Isaka i Reveku ženu njegovu, i onde pogreboh Liju.

³² A kupljena je njiva i pećina na njoj u sinova Hetovih.

³³ A kad izgovori Jakov zapovesti sinovima svojim, diže noge svoje na postelju, i umre, i pribran bi k rodu svom.