¹ A ljudi od plemena Jefremovog skupiše se, i prešavši na sever rekoše Jeftaju: Zašto si išao u boj na sinove Amonove a nas nisi pozvao da idemo s tobom? Spalićemo ognjem dom tvoj i tebe.

² A Jeftaj im reče: Imah veliku raspru sa sinovima Amonovim ja i moj narod, i pozvah vas, ali me ne izbaviste iz ruku njegovih.

³ Pa videći da me ne izbaviste, stavih dušu svoju u ruku svoju i otidoh na sinove Amonove, i Gospod mi ih dade u ruke; pa što ste sada došli k meni da se bijete sa mnom?

⁴ Tada Jeftaj skupi sve ljude od Galada, i udari na Jefrema; i ljudi od Galada pobiše Jefrema; jer govorahu: Begunci ste Jefremovi vi, ljudi od Galada, koji se bavite među Jefremom i među Manasijom.

⁵ I Galad uze Jefremu brodove jordanske. I kad koji od Jefrema dobeže i reče: Pusti me da pređem, rekoše mu oni od Galada: Jesi li od Jefrema? I kad on reče: Nisam,

⁶ Onda mu rekoše: Reci: Šibolet. A on reče: Sibolet, ne mogući dobro izgovoriti. Tada ga uhvatiše i zaklaše na brodu jordanskom. I pogibe u ono vreme iz plemena Jefremovog četrdeset i dve hiljade.

⁷ I Jeftaj bi sudija Izrailju šest godina; i umre, i bi pogreben u gradu galadskom.

⁸ A posle njega bi sudija Izrailju Avesan iz Vitlejema.

⁹ I imaše trideset sinova i trideset kćeri, koje razuda iz kuće, a trideset devojaka dovede sinovima svojim iz drugih kuća; i bi sudija Izrailju sedam godina.

¹⁰ I potom umre Avesan, i bi pogreben u Vitlejemu.

¹¹ A posle njega bi sudija Izrailju Elon o d Zavulona; on bi sudija Izrailju deset godina.

¹² Potom umre Elon od Zavulona i bi pogreben u Ajalonu u zemlji Zavulonovoj.

¹³ Posle njega bi sudija u Izrailju Avdon sin Elilov Faratonjanin.

¹⁴ On imaše četrdeset sinova i trideset unuka, koji jahahu sedamdesetoro magaradi. I bi sudija Izrailju osam godina.

¹⁵ Potom umre Avdon sin Elilov Faratonjanin, i bi pogreben u Faratonu u zemlji Jefremovoj na gori amaličkoj.

¹ A beše jedan čovek iz gore Jefremove po imenu Miha.

² On reče materi svojoj: Hiljadu i sto srebrnika, što su ti ukradeni, za koje si klela i govorila preda mnom, evo, to je srebro u mene, ja sam ga uzeo. A mati mu reče: Gospod da te blagoslovi, sine!

³ A kad vrati hiljadu i sto srebrnika materi svojoj, reče mati njegova: To sam srebro posvetila Gospodu iz svoje ruke za tebe, sine moj, da se načini od njega lik rezan i liven; zato ti ga sada dajem natrag.

⁴ Ali on opet dade srebro materi svojoj, a mati uze dvesta srebrnika i dade zlataru, a on načini od njega lik rezan i liven, te beše u kući Mišinoj.

⁵ I taj Miha imaše kuću za bogove, i načini, oplećak i likove, i posveti jednog između sinova svojih da mu bude sveštenik.

⁶ U to vreme ne beše cara u Izrailju: svaki činjaše šta mu drago.

⁷ A beše jedan mladićiz Vitlejema Judinog, od porodice Judine, koji beše Levit i onde boravljaše.

⁸ On otide iz tog grada, Vitlejema Judinog, da se nastani gde može; i idući svojim putem dođe u goru Jefremovu do kuće Mišine.

⁹ A Miha mu reče: Otkuda ideš? Odgovori mu Levit: Iz Vitlejema Judinog, idem da se nastanim gde mogu.

¹⁰ A Miha mu reče: Ostani kod mene, i budi mi otac i sveštenik, a ja ću ti dati deset srebrnika na godinu i dvoje haljine i hranu. I otide Levit k njemu.

¹¹ I Levitu bi po volji da ostane kod njega, i bi mu taj mladićkao da mu je sin.

¹² I Miha posveti Levita da mu je sveštenik taj mladić, i osta u kući Mišinoj.

¹³ Tada reče Miha: Sada znam da će mi Gospod učiniti dobro zato što imam Levita sveštenika.