¹ A kad to čuše svi carevi koji behu s ove strane Jordana po brdima i po dolinama i po svom bregu velikog mora dori do Livana, Hetejin i Amorejin, Hananejin, Ferezejin, Jevejin i Jevusejin,

² Skupiše se svi da se složno biju s Isusom i s Izrailjem.

³ A koji življahu u Gavaonu čuvši šta učini Isus od Jerihona i od Gaja,

⁴ Učiniše i oni prevaru; jer odoše i načiniše se poslanici, i uzeše stare torbe na svoje magarce i stare mehove vinske, poderane i iskrpljene,

⁵ I obuću staru i iskrpljenu na noge svoje, i haljine stare na se; i sav hleb što ponesoše na put beše suv i plesnjiv.

⁶ I odoše k Isusu u logor u Galgal, i rekoše njemu i ljudima Izrailjcima: Dođosmo iz daleke zemlje; hajde uhvatite veru s nama.

⁷ A ljudi Izrailjci rekoše Jevejima: Može biti da sedite usred nas, pa kako ćemo uhvatiti veru s vama?

⁸ Ali oni rekoše Isusu: Mi smo sluge tvoje. A Isus im reče: Ko ste i otkuda idete?

⁹ A oni mu rekoše: Iz zemlje vrlo daleke dođoše sluge tvoje u ime Gospoda, Boga tvog; jer čusmo slavu Njegovu i sve što je učinio u Misiru,

¹⁰ I sve što je učinio dvojici careva amorejskih, koji behu s one strane Jordana, Sionu caru esevonskom i Ogu caru vasanskom koji beše u Astarotu.

¹¹ I rekoše nam starešine naše i svi stanovnici naše zemlje govoreći: Uzmite pogače na put, i idite im na susret i recite im: Mi smo sluge vaše, hajde uhvatite veru s nama.

¹² Ovo je hleb naš: vrućsmo poneli na put od kuća svojih kad smo pošli pred vas, a sad eto osušio se i uplesnjivio.

¹³ A ovo su mehovi vinski: nalismo nove, i eto su se većpoderali; i haljine naše i obuća naša pohaba se od dalekog puta.

¹⁴ I poverovaše ljudi po pogači, a ne upitaše Gospoda šta će reći.

¹⁵ I Isus učini s njima mir, i zadade im veru da će ih ostaviti u životu; i zakleše im se knezovi od zbora.

¹⁶ Ali posle tri dana kad uhvatiše veru s njima, čuše da su im susedi i da žive usred njih.

¹⁷ Jer pođoše sinovi Izrailjevi i dođoše u gradove njihove treći dan; a gradovi im behu: Gavaon i Kefira i Virot i Kirijat-Jarim.

¹⁸ I ne pobiše ih sinovi Izrailjevi, jer im se knezovi od zbora zakleše Gospodom Bogom Izrailjevim. Ali sav zbor vikaše na knezove.

¹⁹ Tada svi knezovi rekoše svom zboru: Mi smo im se zakleli Gospodom Bogom Izrailjevim; zato sada ne možemo dirati u njih.

²⁰ Učinimo im to, i ostavimo ih u životu, da ne dođe gnev na nas radi zakletve kojom im se zaklesmo.

²¹ Još im rekoše knezovi: Neka ostanu u životu, pa neka seku drva i nose vodu svom zboru kako im knezovi kazaše.

²² Potom ih dozva Isus i reče im govoreći: Zašto nas prevariste i rekoste: Vrlo smo daleko od vas, kad eto živite usred nas?

²³ Zato sada da ste prokleti i da ste doveka robovi i da sečete drva i nosite vodu za dom Gospoda Boga mog.

²⁴ A oni odgovoriše Isusu i rekoše: Doista je bilo javljeno slugama tvojim kako je zapovedio Gospod Bog tvoj Mojsiju sluzi svom da vam da svu ovu zemlju i da istrebi sve stanovnike ove zemlje ispred vas; stoga se vrlo pobojasmo za život svoj od vas i učinismo tako.

²⁵ A sada eto smo ti u rukama; čini šta misliš da je dobro i pravo da s nama učiniš.

²⁶ I učini im tako i sačuva ih od ruku sinova Izrailjevih, te ih ne pobiše.

²⁷ I odredi ih Isus u taj dan da seku drva i nose vodu zboru i za oltar Gospodnji do današnjeg dana na mestu koje izabere.

¹ Opet reče Gospod Mojsiju govoreći:

² Osveti sinove Izrailjeve na Madijanima, pa ćeš se onda pribrati k rodu svom.

³ I Mojsije reče narodu govoreći: Opremite između sebe ljude na vojsku da idu na Madijane da učine osvetu Gospodnju na Madijanima,

⁴ Po hiljadu od plemena, od svakog plemena Izrailjevog opremite na vojsku.

⁵ I dadoše od hiljada Izrailjevih po hiljadu od svakog plemena, dvanaest hiljada opremiše na vojsku.

⁶ I posla Mojsije po hiljadu od svakog plemena na vojsku, i s njima Finesa, sina Eleazara sveštenika, i u njega behu sudovi sveti i trube.

⁷ I zavojštiše na Madijane, kako zapovedi Gospod Mojsiju, i pobiše sve muškinje.

⁸ Pobiše i careve madijanske, s drugima koje im pobiše, Evina i Rokoma i Sura i Ura i Rovoka, pet careva madijanskih, i Valama sina Veorovog ubiše mačem.

⁹ I zarobiše sinovi Izrailjevi žene Madijanke i decu njihovu, i zapleniše svu stoku njihovu, krupnu i sitnu, i sve blago njihovo.

¹⁰ A mesta njihova u kojima življahu i gradove njihove sve popališe ognjem.

¹¹ I sve roblje i sav plen, ljude i stoku, uzeše;

¹² I povedoše k Mojsiju i Eleazaru svešteniku i ka zboru sinova Izrailjevih, i roblje i ostali plen i dobit u logor na polju moavskom, koje je na Jordanu prema Jerihonu.

¹³ A Mojsije i Eleazar sveštenik i svi knezovi od zbora iziđoše im na susret iz logora.

¹⁴ I Mojsije se razgnevi na vojvode, na hiljadnike i stotinare, koji se vraćahu s vojske;

¹⁵ I reče im Mojsije: A što ostaviste u životu sve žene?

¹⁶ Ta one po reči Valamovoj navratiše sinove Izrailjeve da zgreše Gospodu s Fegora, te dođe ona pogibija na narod Gospodnji.

¹⁷ Zato sada pobijte svu decu mušku, i sve žene pobijte, koje su poznale čoveka.

¹⁸ A devojke, koje ne poznaše čoveka, ostavite u životu.

¹⁹ A vi ostanite izvan logora sedam dana; svaki koji je ubio koga i koji se dotakao ubijenoga očistite se treći dan i sedmi dan, sebe i roblje svoje.

²⁰ I sve haljine i sve stvari kožne i sve što je od kostreti i sve sudove drvene očistite.

²¹ I reče Eleazar sveštenik vojnicima, koji behu išli na vojsku: Ovo je naredba i zakon što je Gospod zapovedio Mojsiju:

²² Zlato, srebro, bronzu, gvožđe, kositer i olovo,

²³ Šta god podnosi vatru, propustite kroz vatru, i očistiće se, ali pošto se očisti vodom očišćenja; a šta god ne podnosi vatru, propustite kroz vodu.

²⁴ I operite haljine svoje sedmi dan, i bićete čisti; i onda ćete ući u logor.

²⁵ Još reče Gospod Mojsiju govoreći:

²⁶ Izbroj sve što je zaplenjeno, ljude i stoku, ti i Eleazar sveštenik i poglavari od plemena narodnih.

²⁷ I razdeli sve zaplenjeno na dvoje: na vojnike koji su išli na vojsku i na sav zbor.

²⁸ I uzmi deo za Gospoda od vojnika koji su išli na vojsku, po jednu dušu od pedeset, i od ljudi i od goveda i od magaraca i od ovaca.

²⁹ Od njihove polovine to uzmite, i podajte Eleazaru svešteniku za prinos Gospodu.

³⁰ I od polovine koja dopade sinovima Izrailjevim uzmi po jedno od pedeset, i od ljudi i od goveda i od magaraca i od ovaca i od svake stoke, i to podaj Levitima koji rade šta treba za šator Gospodnji.

³¹ I učini Mojsije i Eleazar sveštenik kako zapovedi Gospod Mojsiju.

³² I beše plena, što osta od plena koji zapleni vojska: šest stotina i sedamdeset i pet hiljada ovaca,

³³ I sedamdeset i dve hiljade goveda,

³⁴ I šezdeset i jedna hiljada magaraca,

³⁵ I ženskinja što ne beše poznalo čoveka, svega trideset i dve hiljade duša.

³⁶ A u polovini, u delu onih koji behu išli na vojsku, beše na broj tri stotine i trideset i sedam hiljada i pet stotina ovaca,

³⁷ A od toga deo Gospodu beše šest stotina i sedamdeset i pet ovaca:

³⁸ I trideset i šest hiljada goveda, a od toga deo Gospodu sedamdeset i dva;

³⁹ I trideset hiljada i pet stotina magaraca, a od toga deo Gospodu šezdeset i jedan;

⁴⁰ I šesnaest hiljada duša ljudskih, a od toga deo Gospodu trideset i dve duše.

⁴¹ I dade Mojsije Eleazaru svešteniku deo za prinos Gospodu, kao što mu zapovedi Gospod.

⁴² A od druge polovine, koja dopade sinovima Izrailjevim, koju uze Mojsije od ljudi koji behu išli na vojsku,

⁴³ A i u toj polovini, koja dopade zboru, beše tri stotine i trideset i sedam hiljada i pet stotina ovaca,

⁴⁴ Trideset i šest hiljada goveda,

⁴⁵ Trideset hiljada i pet stotina magaraca,

⁴⁶ I šesnaest hiljada duša ljudskih.

⁴⁷ Od te polovine, koja dopade sinovima Izrailjevim, uze Mojsije po jedno od pedeset, i od ljudi i od stoke, i dade Levitima koji rade šta treba za šator Gospodnji, kao što mu Gospod zapovedi,

⁴⁸ I pristupiše k Mojsiju vojvode, hiljadnici i stotinari,

⁴⁹ I rekoše mu: Sluge tvoje prebrojaše vojnike koji behu pod našom rukom, i nijednog nije manje.

⁵⁰ Zato prinosimo Gospodu prinos, svaki što je ko zadobio, zlatnih zaklada, kopača, narukvica, prstena, obodaca i lančića, da bi se očistile duše naše pred Gospodom.

⁵¹ I uze Mojsije i Eleazar sveštenik od njih zlato, svakojake zaklade.

⁵² A beše svega zlata prinesenog, što prinesoše Mojsiju hiljadnici i stotinari, šesnaest hiljada i sedam stotina i pedeset sikala.

⁵³ A vojnici zadržaše sebi šta koji beše zaplenio.

⁵⁴ I uzevši Mojsije i Eleazar zlato od hiljadnika i stotinara, unesoše ga u šator od sastanka za spomen sinovima Izrailjevim pred Gospodom.