¹ Iza toga reče Gospod Isusu: Ne boj se i ne plaši se; uzmi sa sobom sav narod što je za boj, pa ustani i idi na Gaj; evo predadoh ti u ruke cara gajskog i narod njegov i grad njegov i zemlju njegovu.

² I učini s Gajem i carem njegovim kako si učinio s Jerihonom i njegovim carem; ali plen iz njega i stoku njegovu razgrabite za se. Namesti zasedu iza grada.

³ I usta Isus i sav narod što beše za boj, da idu na Gaj; i izabra Isus trideset hiljada junaka, i posla ih noću;

⁴ I zapovedi im govoreći: Gledajte vi koji ćete biti u zasedi iza grada, da ne budete vrlo daleko od grada, nego budite svi gotovi.

⁵ A ja i sav narod što je sa mnom primaknućemo se ka gradu; pa kad oni izađu pred nas, mi ćemo kao i pre pobeći ispred njih.

⁶ Te će oni poći za nama dokle ih ne odvojimo od grada, jer će reći: Beže ispred nas kao i pre. I mi ćemo bežati ispred njih.

⁷ Tada vi izađite iz zasede i isterajte iz grada šta bude ostalo. Jer će vam ga dati Gospod Bog vaš u ruke.

⁸ A kad uzmete grad, zapalite ga ognjem; po reči Gospodnjoj učinite. Eto, zapovedio sam vam.

⁹ Tako ih posla Isus, i oni odoše u zasedu, i stadoše između Vetilja i Gaja, sa zapada Gaju; a Isus prenoći onu noćmeđu narodom.

¹⁰ A ujutru usta Isus rano i prebroja narod, pa pođe sa starešinama Izrailjevim pred narodom na Gaj.

¹¹ I sva vojska što beše s njim pođe i primakavši se dođoše prema gradu i stadoše u logor sa severa Gaju; a beše dolina između njih i Gaja.

¹² I uze oko pet hiljada ljudi, i namesti ih u zasedu između Vetilja i Gaja, sa zapada gradu Gaju.

¹³ I kad se namesti sav narod, sva vojska, što beše sa severa gradu i što beše u zasedi sa zapada gradu, izađe Isus onu noćusred doline.

¹⁴ I kad to vide car gajski, ljudi u gradu pohitaše i uraniše; i izađoše onaj čas u polje pred Izrailja u boj, car i sav narod njegov. A ne znaše da ima zaseda za njim, iza grada.

¹⁵ Tada Isus i sav Izrailj, kao da ih pobiše, nagoše bežati k pustinji.

¹⁶ A oni sazvaše sav narod što beše u gradu da ih teraju. I teraše Isusa, i odvojiše se od svog grada.

¹⁷ I ne osta niko u Gaju ni u Vetilju da ne pođe za Izrailjem; i ostaviše grad otvoren, i terahu Izrailja.

¹⁸ Tada reče Gospod Isusu: Digni zastavu što ti je u ruci prema Gaju, jer ću ti ga dati u ruke. I podiže Isus zastavu što mu beše u ruci prema gradu.

¹⁹ A oni što behu u zasedi odmah ustaše sa svog mesta, i potrčaše čim on podiže ruku svoju, i uđoše u grad i uzeše ga, i brzo zapališe grad ognjem.

²⁰ A kad se Gajani obazreše, a to dim od grada dizaše se do neba, i ne imahu kuda bežati ni tamo ni amo; a narod koji bežaše u pustinju povrati se na one koji ga terahu.

²¹ I Isus i sav Izrailj videvši da je zaseda njihova uzela grad i gde se diže dim od grada, vratiše se i udariše na Gajane.

²² A oni iz grada izađoše pred njih, te behu među Izrailjcima odovud i odonud, i pobiše ih tako da nijedan ne osta živ niti uteče.

²³ A cara gajskog uhvatiše živog i dovedoše k Isusu.

²⁴ A kad pobiše Izrailjci sve Gajane u polju, u pustinji, kuda ih goniše, i padoše svi od oštrog mača, te se istrebiše, onda se vratiše svi Izrailjci u Gaj, i isekoše šta još beše u njemu oštrim mačem.

²⁵ A svih što izgiboše onaj dan, i ljudi i žena, beše dvanaest hiljada, samih Gajana.

²⁶ I Isus ne spusti ruku svoju, koju beše podigao sa zastavom, dok ne pobiše sve stanovnike gajske.

²⁷ Samo stoku i plen iz grada onog razgrabiše Izrailjci za se, kao što beše Gospod zapovedio Isusu.

²⁸ I Isus spali Gaj, i obrati ga u gomilu večnu, i u pustoš do današnjeg dana.

²⁹ A cara gajskog obesi na drvo i ostavi do večera; a o zahodu sunčanom zapovedi Isus te skidoše telo njegovo s drveta i baciše pred vrata gradska, i nabacaše na nj veliku gomilu kamenja, koja stoji i danas.

³⁰ Tada Isus načini oltar Gospodu Bogu Izrailjevom na gori Evalu,

³¹ Kao što beše zapovedio Mojsije sluga Gospodnji sinovima Izrailjevim, kao što piše u knjizi zakona Mojsijevog, oltar od celog kamenja, preko kog nije prevučeno gvožđe; i prinesoše na njemu žrtve paljenice Gospodu, i prinesoše žrtve zahvalne.

³² I prepisa onde na kamenju zakon Mojsijev, koji je napisao sinovima Izrailjevim.

³³ I sav Izrailj i starešine njegove i upravitelji i sudije njegove stadoše s obe strane kovčega, prema sveštenicima Levitima, koji nošahu kovčeg zaveta Gospodnjeg, i stranac i domorodac; polovina prema gori Garizinu a polovina prema gori Evalu, kao što beše zapovedio Mojsije sluga Gospodnji da blagoslovi narod Izrailjev najpre.

³⁴ I potom pročita sve reči zakona, blagoslov i prokletstvo, sve kako je napisano u knjizi zakona.

³⁵ Ne bi ni jedne reči od svega što je Mojsije napisao, koje ne pročita Isus pred svim zborom Izrailjevim, i ženama i decom i strancima koji iđahu među njima.