¹ Iza toga reče Gospod Isusu: Ne boj se i ne plaši se; uzmi sa sobom sav narod što je za boj, pa ustani i idi na Gaj; evo predadoh ti u ruke cara gajskog i narod njegov i grad njegov i zemlju njegovu.

² I učini s Gajem i carem njegovim kako si učinio s Jerihonom i njegovim carem; ali plen iz njega i stoku njegovu razgrabite za se. Namesti zasedu iza grada.

³ I usta Isus i sav narod što beše za boj, da idu na Gaj; i izabra Isus trideset hiljada junaka, i posla ih noću;

⁴ I zapovedi im govoreći: Gledajte vi koji ćete biti u zasedi iza grada, da ne budete vrlo daleko od grada, nego budite svi gotovi.

⁵ A ja i sav narod što je sa mnom primaknućemo se ka gradu; pa kad oni izađu pred nas, mi ćemo kao i pre pobeći ispred njih.

⁶ Te će oni poći za nama dokle ih ne odvojimo od grada, jer će reći: Beže ispred nas kao i pre. I mi ćemo bežati ispred njih.

⁷ Tada vi izađite iz zasede i isterajte iz grada šta bude ostalo. Jer će vam ga dati Gospod Bog vaš u ruke.

⁸ A kad uzmete grad, zapalite ga ognjem; po reči Gospodnjoj učinite. Eto, zapovedio sam vam.

⁹ Tako ih posla Isus, i oni odoše u zasedu, i stadoše između Vetilja i Gaja, sa zapada Gaju; a Isus prenoći onu noćmeđu narodom.

¹⁰ A ujutru usta Isus rano i prebroja narod, pa pođe sa starešinama Izrailjevim pred narodom na Gaj.

¹¹ I sva vojska što beše s njim pođe i primakavši se dođoše prema gradu i stadoše u logor sa severa Gaju; a beše dolina između njih i Gaja.

¹² I uze oko pet hiljada ljudi, i namesti ih u zasedu između Vetilja i Gaja, sa zapada gradu Gaju.

¹³ I kad se namesti sav narod, sva vojska, što beše sa severa gradu i što beše u zasedi sa zapada gradu, izađe Isus onu noćusred doline.

¹⁴ I kad to vide car gajski, ljudi u gradu pohitaše i uraniše; i izađoše onaj čas u polje pred Izrailja u boj, car i sav narod njegov. A ne znaše da ima zaseda za njim, iza grada.

¹⁵ Tada Isus i sav Izrailj, kao da ih pobiše, nagoše bežati k pustinji.

¹⁶ A oni sazvaše sav narod što beše u gradu da ih teraju. I teraše Isusa, i odvojiše se od svog grada.

¹⁷ I ne osta niko u Gaju ni u Vetilju da ne pođe za Izrailjem; i ostaviše grad otvoren, i terahu Izrailja.

¹⁸ Tada reče Gospod Isusu: Digni zastavu što ti je u ruci prema Gaju, jer ću ti ga dati u ruke. I podiže Isus zastavu što mu beše u ruci prema gradu.

¹⁹ A oni što behu u zasedi odmah ustaše sa svog mesta, i potrčaše čim on podiže ruku svoju, i uđoše u grad i uzeše ga, i brzo zapališe grad ognjem.

²⁰ A kad se Gajani obazreše, a to dim od grada dizaše se do neba, i ne imahu kuda bežati ni tamo ni amo; a narod koji bežaše u pustinju povrati se na one koji ga terahu.

²¹ I Isus i sav Izrailj videvši da je zaseda njihova uzela grad i gde se diže dim od grada, vratiše se i udariše na Gajane.

²² A oni iz grada izađoše pred njih, te behu među Izrailjcima odovud i odonud, i pobiše ih tako da nijedan ne osta živ niti uteče.

²³ A cara gajskog uhvatiše živog i dovedoše k Isusu.

²⁴ A kad pobiše Izrailjci sve Gajane u polju, u pustinji, kuda ih goniše, i padoše svi od oštrog mača, te se istrebiše, onda se vratiše svi Izrailjci u Gaj, i isekoše šta još beše u njemu oštrim mačem.

²⁵ A svih što izgiboše onaj dan, i ljudi i žena, beše dvanaest hiljada, samih Gajana.

²⁶ I Isus ne spusti ruku svoju, koju beše podigao sa zastavom, dok ne pobiše sve stanovnike gajske.

²⁷ Samo stoku i plen iz grada onog razgrabiše Izrailjci za se, kao što beše Gospod zapovedio Isusu.

²⁸ I Isus spali Gaj, i obrati ga u gomilu večnu, i u pustoš do današnjeg dana.

²⁹ A cara gajskog obesi na drvo i ostavi do večera; a o zahodu sunčanom zapovedi Isus te skidoše telo njegovo s drveta i baciše pred vrata gradska, i nabacaše na nj veliku gomilu kamenja, koja stoji i danas.

³⁰ Tada Isus načini oltar Gospodu Bogu Izrailjevom na gori Evalu,

³¹ Kao što beše zapovedio Mojsije sluga Gospodnji sinovima Izrailjevim, kao što piše u knjizi zakona Mojsijevog, oltar od celog kamenja, preko kog nije prevučeno gvožđe; i prinesoše na njemu žrtve paljenice Gospodu, i prinesoše žrtve zahvalne.

³² I prepisa onde na kamenju zakon Mojsijev, koji je napisao sinovima Izrailjevim.

³³ I sav Izrailj i starešine njegove i upravitelji i sudije njegove stadoše s obe strane kovčega, prema sveštenicima Levitima, koji nošahu kovčeg zaveta Gospodnjeg, i stranac i domorodac; polovina prema gori Garizinu a polovina prema gori Evalu, kao što beše zapovedio Mojsije sluga Gospodnji da blagoslovi narod Izrailjev najpre.

³⁴ I potom pročita sve reči zakona, blagoslov i prokletstvo, sve kako je napisano u knjizi zakona.

³⁵ Ne bi ni jedne reči od svega što je Mojsije napisao, koje ne pročita Isus pred svim zborom Izrailjevim, i ženama i decom i strancima koji iđahu među njima.

¹ Tada iziđoše svi sinovi Izrailjevi, i sabra se sav narod jednodušno, od Dana do Virsaveje i do zemlje Galadove, ka Gospodu u Mispu.

² I glavari svega naroda, svih plemena Izrailjevih, dođoše na zbor naroda Božjeg, četiri stotine hiljada ljudi pešaka koji mahahu mačem.

³ A sinovi Venijaminovi čuše da su sinovi Izrailjevi otišli u Mispu. sinovi Izrailjevi rekoše: Kažite kako se dogodilo to zlo.

⁴ A Levit, muž ubijene žene odgovori i reče: Dođoh s inočom svojom u Gavaju Venijaminovu da prenoćim.

⁵ A Gavajani ustaše na me, opkoliše me u kući noću, i hteše me ubiti; i inoču moju zlostaviše tako da umre.

⁶ Zato uzevši inoču svoju isekoh je na komade i razaslah je u sve krajeve nasledstva Izrailjevog; jer učiniše grdilo i sramotu u Izrailju.

⁷ Eto, vi ste svi sinovi Izrailjevi; promislite i većajte.

⁸ A sav narod usta jednodušno i reče: Da ne idemo nijedan k šatoru svom, i ni jedan da se ne vraća kući svojoj.

⁹ Nego ovo da učinimo Gavaji: Da bacimo žreb za nju.

¹⁰ Da uzmemo po deset ljudi od stotine po svim plemenima Izrailjevim, i po stotinu od hiljade, i po hiljadu od deset hiljada, da donese hranu narodu, a on da ide da učini Gavaji Venijaminovoj kako je zaslužila grdilom koje je učinila Izrailju.

¹¹ I skupi se sav narod Izrailjev na onaj grad složivši se jednodušno.

¹² Tada poslaše plemena Izrailjeva ljude u sve porodice Venijaminove, i poručiše im: Kakvo se to zlo učini među vama?

¹³ Sada dajte te bezakonike što su u Gavaji, da ih pogubimo i izvadimo zlo iz Izrailja. Ali ne hteše sinovi Venijaminovi poslušati braću svoju, sinove Izrailjeve.

¹⁴ Nego se skupiše sinovi Venijaminovi iz svojih mesta u Gavaju da iziđu da se biju sa sinovima Izrailjevim.

¹⁵ I nabroja se u to vreme sinova Venijaminovih iz njihovih gradova dvadeset i šest hiljada ljudi koji mahahu mačem osim stanovnika gavajskih, kojih beše na broj sedam stotina ljudi odabranih.

¹⁶ U svem tom narodu beše sedam stotina ljudi odabranih, koji behu levaci, i svaki gađaše kamenom iz praćke u dlaku ne promašujući.

¹⁷ A ljudi Izrailjaca nabroja se osim sinova Venijaminovih četiri stotine hiljada ljudi koji mahahu mačem, samih vojnika.

¹⁸ I ustavši otidoše k domu Boga Silnoga, i upitaše Boga i rekoše sinovi Izrailjevi: Ko će između nas ići prvi u boj na sinove Venijaminove? A Gospod reče: Juda nek ide prvi.

¹⁹ Potom ustavši rano sinovi Izrailjevi stadoše u logor prema Gavaji.

²⁰ I iziđoše sinovi Izrailjevi u boj na sinove Venijaminove, i uvrstaše se sinovi Izrailjevi da udare na Gavaju.

²¹ A sinovi Venijaminovi iziđoše iz Gavaje, i povaljaše po zemlji između Izrailjaca u onaj dan dvadeset i dve hiljade ljudi.

²² Ali se narod sinova Izrailjevih oslobodi, te se opet uvrstaše na istom mestu gde se behu uvrstali prvog dana.

²³ Jer sinovi Izrailjevi otidoše te plakaše pred Gospodom do večera, i upitaše Gospoda govoreći: Hoćemo li opet izaći u boj na sinove Venijamina brata svog? A Gospod im reče: Iziđite na njih.

²⁴ I iziđoše sinovi Izrailjevi na sinove Venijaminove drugi dan.

²⁵ I sinovi Venijaminovi iziđoše pred njih iz Gavaje drugi dan; i povaljaše po zemlji između sinova Izrailjevih opet osamnaest hiljada ljudi, koji svi mahahu mačem.

²⁶ Tada svi sinovi Izrailjevi i sav narod iziđoše i dođoše k domu Boga Silnoga, i plakaše i stajaše onde pred Gospodom, i postiše se onaj dan do večera, i prinesoše žrtve paljenice i žrtve zahvalne pred Gospodom.

²⁷ Pa upitaše sinovi Izrailjevi Gospoda; jer onde beše kovčeg zaveta Božjeg u ono vreme;

²⁸ I Fines sin Eleazara sina Aronovog stajaše pred njim u ono vreme. I rekoše: Hoćemo li opet izaći u boj na sinove Venijamina brata svog ili ćemo se okaniti? A Gospod im reče: Iziđite, jer ću ih sutra predati vama u ruke.

²⁹ Tada namesti Izrailj zasede oko Gavaje.

³⁰ I sinovi Izrailjevi iziđoše treći dan na sinove Venijaminove, i uvrstaše se prema Gavaji kao prvom i drugom.

³¹ A sinovi Venijaminovi izašavši pred narod odvojiše se od grada, i stadoše biti i seći narod kao prvom i drugom po putevima, od kojih jedan ide k domu Boga Silnoga a drugi u Gavaju, i po polju, i ubiše do trideset ljudi iz Izrailja.

³² I rekoše sinovi Venijaminovi: Padaju pred nama kao pre. A sinovi Izrailjevi rekoše: Da bežimo da ih otrgnemo od grada na puteve.

³³ Tada svi sinovi Izrailjevi kretoše se sa svog mesta i uvrstaše se u Val-Tamaru; i zasede Izrailjeve iskočiše iz mesta svog, iz luka gavajskih.

³⁴ I dođe na Gavaju deset hiljada ljudi izabranih iz svega Izrailja, i boj posta žešći, a oni ne opaziše da će ih zlo zadesiti.

³⁵ I Gospod pobi Venijamina pred Izrailjem, i sinovi Izrailjevi pogubiše onaj dan od sinova Venijaminovih dvadeset i pet hiljada i sto ljudi, koji svi mačem mahahu.

³⁶ I sinovi Venijaminovi videše da su nadbijeni: jer sinovi Izrailjevi uzmakoše ispred sinova Venijaminovih uzdajući se u zasede koje behu namestili kod Gavaje;

³⁷ A oni što behu u zasedi navališe brže u Gavaju, i ušavši isekoše sve po gradu oštrim mačem.

³⁸ A behu sinovi Izrailjevi ugovorili s onima u zasedi da za znak zapale vatru da se digne velik dim iz grada.

³⁹ Tako sinovi Izrailjevi stadoše bežati iz boja, a sinovi Venijaminovi počeše ubijati, i isekoše do trideset ljudi između sinova Izrailjevih govoreći: Doista padaju pred nama kao u pređašnjem boju.

⁴⁰ Ali kad se plamen i dim kao stub diže iz grada, obazreše se sinovi Venijaminovi, i gle, oganj se iz grada dizaše do neba.

⁴¹ Tada se vratiše sinovi Izrailjevi, a sinovi Venijaminovi smetoše se videći da ih je zlo zadesilo;

⁴² I pobegoše ispred sinova Izrailjevih k pustinji; ali ih vojska gonjaše, i koji iz gradova izlažahu, biše ih među sobom.

⁴³ Tako opkoliše sinove Venijaminove, goniše ih, tlačiše ih od Menuje do Gavaje k istoku.

⁴⁴ I pogibe sinova Venijaminovih osamnaest hiljada ljudi, samih junaka.

⁴⁵ A onih što se okretoše i pobegoše u pustinju k steni Rimonu, napabirčiše ih po putevima pet hiljada ljudi, i teraše ih do Gidoma i pobiše ih dve hiljade ljudi.

⁴⁶ I tako svega pogibe onaj dan sinova Venijaminovih dvadeset i pet hiljada ljudi koji mahahu mačem, sve samih junaka.

⁴⁷ I beše šest stotina ljudi koji se okretoše i utekoše u pustinju k steni Rimonu, i ostaše na steni Rimonu četiri meseca.

⁴⁸ Potom sinovi Izrailjevi vrativši se k sinovima Venijaminovim isekoše oštrim mačem i ljude po gradovima i stoku i šta se god nađe; i sve gradove koji ostaše popališe ognjem.