¹ A kad čuše svi carevi amorejski, koji behu s ove strane Jordana k zapadu, i svi carevi hananski, koji behu pokraj mora, da je Gospod osušio Jordan pred sinovima Izrailjevim dokle pređoše, rastopi se srce u njima i nesta u njima junaštva od straha od sinova Izrailjevih.

² U to vreme reče Gospod Isusu: Načini oštre noževe, i obreži opet sinove Izrailjeve.

³ I načini Isus oštre noževe, i obreza sinove Izrailjeve na brdašcu Aralotu.

⁴ A ovo je uzrok zašto ih Isus obreza: sav narod što izađe iz Misira, sve muškinje, svi ljudi vojnici pomreše u pustinji na putu, pošto izađoše iz Misira;

⁵ Jer beše obrezan sav narod koji izađe, ali ne obrezaše nikoga u narodu koji se rodi u pustinji na putu, pošto izađoše iz Misira.

⁶ Jer četrdeset godina iđahu sinovi Izrailjevi po pustinji dokle ne pomre sav narod, ljudi vojnici, što izađoše iz Misira, jer ne slušaše glas Gospodnji, te im se zakle Gospod da im neće dati da vide zemlju, za koju se zakleo Gospod ocima njihovim da će im je dati, zemlju, gde teče mleko i med;

⁷ I na mesto njihovo podiže sinove njihove; njih obreza Isus pošto behu neobrezani, jer ih ne obrezaše na putu.

⁸ A kad se sav narod obreza, ostaše na svom mestu u logoru dokle ne ozdraviše.

⁹ Tada reče Gospod Isusu: Danas skidoh s vas sramotu misirsku. I prozva se ono mesto Galgal do današnjeg dana.

¹⁰ I sinovi Izrailjevi stojeći u logoru u Galgalu, slaviše pashu četrnaestog dana onog meseca uveče u polju jerihonskom.

¹¹ I sutradan posle pashe jedoše od žita one zemlje hlebove presne i zrna pržena, isti dan.

¹² I presta mana sutradan, pošto jedoše žito one zemlje, i većviše nisu imali mane sinovi Izrailjevi, nego jedoše od roda zemlje hananske one godine.

¹³ I kad Isus beše kod Jerihona, podiže oči svoje i pogleda, a to čovek stoji prema njemu s golim mačem u ruci. I pristupi k Njemu Isus i reče Mu: Jesi li naš ili naših neprijatelja?

¹⁴ A On reče: Nisam; nego sam vojvoda vojske Gospodnje, sada dođoh. A Isus pade ničice na zemlju, i pokloni se, i reče Mu: Šta zapoveda gospodar moj sluzi svom?

¹⁵ A vojvoda vojske Gospodnje reče Isusu: Izuj obuću s nogu svojih, jer je mesto gde stojiš sveto. I učini Isus tako.

¹ I reče mi: Sine čovečji, pojedi šta je pred tobom, pojedi ovu knjigu, pa idi, govori domu Izrailjevom.

² I otvorih usta, i založi me onom knjigom.

³ I reče mi: Sine čovečji, nahrani trbuh svoj i creva svoja napuni ovom knjigom koju ti dajem. I pojedoh je, i beše mi u ustima slatka kao med.

⁴ Zatim reče mi: Sine čovečji, idi k domu Izrailjevom, i govori i moje reči.

⁵ Jer se ne šalješ k narodu nepoznatog jezika i nerazumljivog govora, nego k domu Izrailjevom;

⁶ Ne k mnogim narodima nepoznatog jezika i nerazumljivog govora kojima reči ne bi razumeo; k njima da te pošaljem, poslušali bi te.

⁷ Ali dom Izrailjev neće te poslušati, jer neće mene da poslušaju; jer je sav dom Izrailjev tvrdog obraza i upornog srca.

⁸ Evo dadoh tebi obraz tvrd prema njihovom obrazu i čelo tvrdo prema njihovom čelu.

⁹ Kao kamen dijamant, tvrđe od stene dadoh ti čelo; ne boj ih se, niti se plaši od njih, zato što su dom odmetnički.

¹⁰ Potom reče mi: Sine čovečji, sve reči moje što ću ti govoriti primaj u srce svoje i slušaj ušima svojim.

¹¹ I k roblju, k sinovima naroda svog, i govori im i reci im: Tako veli Gospod Gospod; poslušali ili ne poslušali.

¹² Tada podiže me duh, i čuh za sobom glas gde se silno razleže: Blagoslovena slava Gospodnja s mesta Njegovog;

¹³ I lupu krila onih životinja koja udarahu jedno u drugo i prasku točkova prema njima, glas koji se silno razlegaše.

¹⁴ I duh me podiže i odnese i iđah žalostan od srdnje u duhu svom; ali ruka Gospodnja silna beše nada mnom.

¹⁵ I dođoh k roblju u Telaviv, koje stanovaše na reci Hevaru, i sedoh gde oni seđahu, i sedeh onde među njima čudeći se.

¹⁶ A posle sedam dana dođe mi reč Gospodnja govoreći:

¹⁷ Sine čovečji, postavih te stražarem domu Izrailjevom, da slušaš reči iz mojih usta i opominješ ih od mene.

¹⁸ Kad kažem bezbožniku: Poginućeš, a ti ga ne opomeneš i ne govoriš mu da bi odvratio bezbožnika od bezbožnog puta njegovog, da bi ga sačuvao u životu, onaj će bezbožnik poginuti sa svog bezakonja; ali ću krv njegovu iskati iz tvojih ruku.

¹⁹ A kad ti opomeneš bezbožnika, a on se ne vrati od bezbožnosti svoje i sa zlog puta svog, on će poginuti s bezakonja svog, a ti ćeš sačuvati dušu svoju.

²⁰ Ako li se pravednik odvrati od pravde svoje, i stane činiti bezakonje, i ja mu podmetnem na šta će se spotaći, te pogine, a ti ga ne opomenu, on će poginuti sa svog greha, i neće se pomenuti pravedna dela njegova što je činio, ali ću krv njegovu iskati iz tvoje ruke.

²¹ Ako li ti opomeneš pravednika da ne greši pravenik, i on prestane grešiti, on će živeti, jer primi opomenu, a ti ćeš sačuvati dušu svoju.

²² I dođe onde nada me ruka Gospodnja, i reče mi: Ustani, iziđi u polje, i onde ću govoriti s tobom.

²³ I ustavši otidoh u polje, a gle, slava Gospodnja stajaše onde kao slava koju videh na reci Hevaru, i padoh na lice svoje.

²⁴ I uđe u me duh, i postavi me na noge; i progovori sa mnom i reče mi: Idi, zatvori se u kuću svoju.

²⁵ Jer, sine čovečji, evo, metnuće na te uzice, i svezaće te njima, i nećeš izlaziti među njih.

²⁶ I ja ću učiniti da ti se jezik prilepi za grlo, te ćeš onemeti, i nećeš ih karati, jer su dom odmetnički.

²⁷ Ali kad ti progovorim, otvoriću ti usta, i kazaćeš im: Ovako veli Gospod Gospod; ko će slušati, neka sluša, a ko neće slušati, neka ne sluša: jer su dom odmetnički.