¹ Potom sabra Isus sva plemena Izrailjeva u Sihem, i sazva starešine Izrailjeve i poglavare njegove i sudije njegove i upravitelje njegove, i staše pred Bogom.

² I reče Isus svom narodu: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: S one strane reke živeše nekada oci vaši, Tara otac Avramov i otac Nahorov, i služiše drugim bogovima.

³ Ali uzeh oca vašeg Avrama ispreko reke i provedoh ga kroz svu zemlju hanansku i umnožih seme njegovo davši mu Isaka.

⁴ A Isaku dadoh Jakova i Isava, i dadoh Isavu goru Sir da je njegova; a Jakov i sinovi njegovi siđoše u Misir.

⁵ I poslah Mojsija i Arona, i mučih Misir, kako učinih usred njega, potom vas izvedoh.

⁶ A kad izvedoh iz Misira oce vaše, dođoše na more, a Misirci goniše oce vaše s kolima i s konjicima do Crvenog mora.

⁷ Tada zavapiše ka Gospodu, i postavih tamu između vas i Misiraca, i navedoh na njih more koje ih zatrpa, i oči vaše videše šta učinih od Misiraca; potom ostaste u pustinji dugo vremena.

⁸ Iza toga dovedoh vas u zemlju Amoreja koji življahu s one strane Jordana; i oni se pobiše s vama, ali ih dadoh vama u ruke, te naslediste zemlju njihovu, i istrebih ih ispred vas.

⁹ A Valak sin Seforov, car moavski, podiže se da se bije s Izrailjem, i posla te dozva Valama sina Veorovog da vas prokune.

¹⁰ Ali ne hteh poslušati Valama, te vas on još blagoslovi, i izbavih vas iz ruke njegove.

¹¹ Potom pređoste preko Jordana, i dođoste pod Jerihon, i biše se s vama Jerihonjani, Amoreji i Ferezeji i Hananeji i Heteji i Gergeseji i Jeveji i Jevuseji; i dadoh ih vama u ruke.

¹² I poslah pred vama stršljenove, koji ih izagnaše ispred vas, dva cara amorejska; ne mačem tvojim ni lukom tvojim.

¹³ I dadoh vam zemlju, koju ne radiste, i gradove, koje ne gradiste, i u njima živite; iz vinograda i iz maslinika, kojih niste sadili, jedete.

¹⁴ Zato sada bojte se Gospoda i služite Mu verno i istinito; i povrzite bogove, kojima su služili oci vaši s one strane reke i u Misiru, pa služite Gospodu.

¹⁵ Ako li vam nije drago služiti Gospodu, izaberite sebi danas kome ćete služiti: ili bogove kojima su služili oci vaši s one strane reke, ili bogove Amoreja u čijoj zemlji živite; a ja i dom moj služićemo Gospodu.

¹⁶ A narod odgovori i reče: Ne daj Bože da ostavimo Gospoda da služimo drugim bogovima.

¹⁷ Jer Gospod Bog naš, On je izveo nas i oce naše iz zemlje misirske, iz doma ropskog, i On je učinio pred našim očima one znake velike, i čuvao nas celim putem kojim idosmo, i po svim narodima kroz koje prođosmo.

¹⁸ I Gospod je isterao ispred nas sve narode i Amoreje, koji življahu u ovoj zemlji; i mi ćemo služiti Gospodu, jer je Bog naš.

¹⁹ A Isus reče narodu: Ne možete služiti Gospodu, jer je svet Bog, Bog revnitelj, neće podnositi vaše nevere i vaše grehe.

²⁰ Kad ostavite Gospoda i stanete služiti tuđim bogovima, okrenuće se i zlo će vam učiniti, i istrebiće vas, pošto vam je dobro činio.

²¹ A narod reče Isusu: Ne, nego ćemo Gospodu služiti.

²² A Isus reče narodu: Sami ste sebi svedoci da ste izabrali sebi Gospoda da Mu služite. I oni rekoše: svedoci smo.

²³ Povrzite dakle bogove tuđe što su među vama, i privijte srce svoje ka Gospodu Bogu Izrailjevom.

²⁴ A narod reče Isusu: Gospodu Bogu svom služićemo i glas Njegov slušaćemo.

²⁵ Tako učini Isus zavet s narodom onaj dan i postavi im uredbe i zakone u Sihemu.

²⁶ I zapisa Isus ove reči u knjigu zakona Božjeg; i uzevši kamen velik podiže ga onde pod hrastom koji beše kod svetinje Gospodnje.

²⁷ I reče Isus svom narodu: Evo, kamen ovaj neka vam bude svedočanstvo; jer je čuo sve reči Gospodnje, koje nam je govorio; i neka vam bude svedočanstvo da ne biste slagali Bogu svom.

²⁸ Potom raspusti Isus narod, svakog na njegovo nasledstvo.

²⁹ A posle ovih stvari umre Isus sin Navin sluga Gospodnji, kad mu beše sto i deset godina.

³⁰ I pogreboše ga u međama nasledstva njegovog u Tamnat-Sarahu, koji je u gori Jefremovoj, sa severa gori Gasu.

³¹ I služi Izrailj Gospodu svega veka Isusovog i svega veka starešina, koje dugo živeše iza Isusa i koji su znali sva dela Gospodnja, koja učini Izrailju.

³² I kosti Josifove, koje donesoše sinovi Izrailjevi iz Misira, pogreboše u Sihemu, u delu polja koje je kupio Jakov od sinova Emora oca Sihemovog za sto novaca; i biše u sinova Josifovih u nasledstvu njihovom.

³³ I Eleazar sin Aronov umre, i pogreboše ga na brdu Finesa sina njegovog, koje mu beše dano u gori Jefremovoj.

¹ Tada sazva Isus sinove Ruvimove i sinove Gadove i polovinu plemena Manasijinog,

² I reče im: Vi držaste sve što vam je zapovedio Mojsije sluga Gospodnji, i slušaste glas moj u svemu što sam vam zapovedao.

³ Ne ostaviste braću svoju dugo vremena, do ovog dana, i dobro čuvaste zapovest Gospoda Boga svog.

⁴ A sada Gospod je Bog vaš smirio braću vašu, kako im je rekao; sada dakle vratite se i idite u šatore svoje u zemlju nasledstva svog, koju vam je dao Mojsije, sluga Gospodnji, s one strane Jordana.

⁵ Samo pazite dobro da vršite zapovest i zakon, što vam je zapovedio Mojsije sluga Gospodnji, da ljubite Gospoda Boga svog i da hodite svim putevima Njegovim, i čuvate zapovesti Njegove i držite ih se, i da Mu služite svim srcem svojim i svom dušom svojom.

⁶ I blagoslovi ih Isus, i otpusti ih da idu u svoje šatore.

⁷ A polovini plemena Manasijinog beše dao Mojsije nasledstvo u Vasanu, a drugoj polovini dade Isus s braćom njihovom, s ove strane Jordana, k zapadu. I otpuštajući ih Isus u šatore njihove blagoslovi ih,

⁸ I reče im govoreći: S velikim blagom vraćate se u šatore svoje, sa stokom vrlo brojnom; sa srebrom i zlatom i među i gvožđem i odelom vrlo mnogim; podelite plen od neprijatelja svojih s braćom svojom.

⁹ I vrativši se sinovi Ruvimovi i sinovi Gadovi i polovina plemena Manasijinog odoše od sinova Izrailjevih iz Siloma, koji je u zemlji hananskoj, idući u zemlju galadsku, u zemlju nasledstva svog, koju naslediše, kako beše Gospod zapovedio preko Mojsija.

¹⁰ A kad dođoše na među jordansku u zemlji hananskoj, načiniše sinovi Ruvimovi i sinovi Gadovi i polovina plemena Manasijinog oltar onde na Jordanu, oltar velik i naočit.

¹¹ I čuše sinovi Izrailjevi gde se govori: Gle, sinovi Ruvimovi i sinovi Gadovi i polovina plemena Manasijinog načiniše oltar prema zemlji hananskoj na međi jordanskoj, pokraj sinova Izrailjevih.

¹² A kad čuše sinovi Izrailjevi, skupi se sav zbor sinova Izrailjevih u Silom da idu da se biju s njima.

¹³ I poslaše sinovi Izrailjevi k sinovima Ruvimovim i sinovima Gadovim polovini plemena Manasijinog u zemlju galadsku Finesa sina Eleazara sveštenika,

¹⁴ I s njim deset knezova, po jednog kneza od doma otačkog od svih plemena Izrailjevih, a svaki ih beše poglavar u domu otaca svojih u hiljadama Izrailjevim.

¹⁵ A oni dođoše k sinovima Ruvimovim i sinovima Gadovim i polovini plemena Manasijinog u zemlju galadsku, i rekoše im govoreći:

¹⁶ Ovako veli sav zbor Gospodnji, kakav je to greh kojim se ogrešiste Bogu Izrailjevom odvrativši se danas od Gospoda, načinivši oltar da se odmetnete danas od Gospoda?

¹⁷ Malo li nam je greha Fegorova, od kog se još nismo očistili do danas i s kog dođe pogibao na zbor Gospodnji,

¹⁸ Te se danas odvraćate od Gospoda, i odmećete se danas od Gospoda, da se sutra razgnevi na sav zbor Izrailjev?

¹⁹ Ako je zemlja nasledstva vašeg nečista, pređite u zemlju nasledstva Gospodnjeg, u kojoj stoji šator Gospodnji, i uzmite nasledstvo među nama; samo se ne odmećite od Gospoda i ne odmećite se od nas gradeći sebi oltar mimo oltara Gospoda Boga našeg.

²⁰ Nije li se Ahan sin Zarin ogrešio o stvari proklete, te dođe gnev na sav zbor Izrailjev? I on ne pogibe sam za greh svoj.

²¹ A sinovi Ruvimovi i sinovi Gadovi i polovina plemena Manasijinog odgovoriše i rekoše poglavarima hiljada Izrailjevih:

²² Gospod Bog nad bogovima, Gospod Bog nad bogovima, On zna, i Izrailj neka zna. Ako smo radi odmetati se i grešiti Gospodu, neka nas ne sačuva danas.

²³ Ako smo načinili oltar da se odvratimo od Gospoda ili da prinosimo na njemu žrtve paljenice ili darove ili da prinosimo na njemu žrtve zahvalne, Gospod neka traži.

²⁴ Nego to učinismo bojeći se ovog: rekosmo: sutra će reći sinovi vaši sinovima našim govoreći: Šta vi imate s Gospodom Bogom Izrailjevim?

²⁵ Među je postavio Gospod između nas i vas, sinovi Ruvimovi i Gadovi, Jordan; vi nemate deo u Gospodu. sinovi vaši će odbiti sinove naše da se ne boje Gospoda.

²⁶ Zato rekosmo: Učinimo tako, i načinimo oltar, ne za žrtvu paljenicu ni za drugu žrtvu,

²⁷ Nego da bude svedok među nama i vama, i među nasleđem našim nakon nas, da bismo služili Gospodu pred Njim žrtvama svojim paljenicama i prinosima svojim, i žrtvama svojim zahvalnim, i da ne bi rekli kadgod sinovi vaši sinovima našim: Vi nemate deo u Gospodu.

²⁸ Jer rekosmo: Ako kad kažu tako nama ili natražju našem, tada ćemo im kazati: Vidite sliku od oltara Gospodnjeg koju načiniše oci naši ne za žrtvu paljenicu ni za drugu žrtvu, nego da je svedočanstvo među nama i vama.

²⁹ Ne daj Bože da se odmećemo Gospodu i da se danas odvraćamo od Gospoda načinivši oltar za žrtvu paljenicu, za dar ili za prinos, mimo oltara Gospoda Boga našeg, koji je pred šatorom Njegovim.

³⁰ A kad ču Fines sveštenik i knezovi od zbora, poglavari od hiljada Izrailjevih koji behu s njim, reči koje im rekoše sinovi Ruvimovi i sinovi Gadovi i sinovi Manasijini, bi im po volji.

³¹ I reče Fines sin Eleazara sveštenika sinovima Ruvimovim i sinovima Gadovim i sinovima Manasijinim: Danas poznasmo da je među nama Gospod kad se ne ogrešiste Gospodu tim grehom, i sačuvaste sinove Izrailjeve od gneva Gospodnjeg.

³² I Fines sin Eleazara sveštenika i oni knezovi vratiše se od sinova Ruvimovih i od sinova Gadovih iz zemlje galadske u zemlju hanansku k sinovima Izrailjevim, i javiše im stvar.

³³ I bi po volji sinovima Izrailjevim; i hvališe Boga sinovi Izrailjevi, i ne govoriše više da idu da se biju s njima da potru zemlju, u kojoj žive sinovi Ruvimovi i sinovi Gadovi.

³⁴ I prozvaše sinovi Ruvimovi i sinovi Gadovi onaj oltar Ed govoreći: Svedok je među nama da je Gospod Bog.