¹ A ovo beše deo sinova Judinih po porodicama njihovim: uz među edomsku, pustinja Sin k jugu na kraju južne strane;

² I beše im južna međa od kraja slanog mora, od zaliva koji ide k jugu.

³ A otuda ide na jug na brdo Akravim, prelazi preko Sina, i pruža se od juga na Kadis-Varniju, i dopire do Esrona, a otuda ide na Adar i savija se na Karku;

⁴ Otuda, idući do Aselmona, izlazi na potok misirski i kraj toj međi udara u more. To vam je južna međa.

⁵ A međa k istoku: slano more do kraja Jordana; a međa sa severne strane: od zaliva morskog, do kraja Jordana;

⁶ Odatle ide ta međa na Vet-Oglu, i pruža se od severa do Vet-Arave; i odatle ide ta međa na kamen Voana sina Ruvimovog;

⁷ Odatle ide ta međa do Davira od doline Ahora, i na sever ide na Galgal, prema brdu adumimskom na južnoj strani potoka; potom ide ta međa do vode En-Semesa, i udara u studenac Rogil;

⁸ Odatle ide ta međa preko doline sinova Enomovih pokraj Jevuseja s juga, a to je Jerusalim; otuda ide međa na vrh gore koja je prema dolini Enom k zapadu i koja je nakraj doline rafajske k severu;

⁹ Potom se savija međa s vrha te gore k izvoru vode Neftoje i izlazi na gradove u gori Efronu; a odatle se pruža međa do Vala, a to je Kirijat-Jarim;

¹⁰ Potom ide međa do Vala na zapad ka gori Siru, i ide pokraj gore Jarima sa severa, a to je Hasalon, i spušta se na Vet-Semes, i dolazi do Tamne;

¹¹ I ide međa pokraj Akarona k severu, i dopire do Sikrona, i ide preko gore Vala i pruža se do Javnila, i izlazi ta međa na more.

¹² A međa je zapadna pokraj velikog mora i njegovih međa. To su međe sinova Judinih unaokolo po porodicama njihovim.

¹³ A Halevu sinu Jefonijinom dade Isus deo među sinovima Judinim, kao što mu zapovedi Gospod: Kirijat-Arvu; a Arva je bio otac Enakov, i to je Hevron;

¹⁴ I odatle izagna Halev tri sina Enakova: Sesaja i Ahimana i Talmaja sinove Enakove.

¹⁵ I odatle ode na Davirane; a Davir se pre zvaše Kirijat-Sefer.

¹⁶ I reče Halev: Ko savlada Kirijat-Sefer i uzme ga, daću mu za ženu Ahsu kćer svoju.

¹⁷ I uze ga Gotonilo sin Kenezov, brat Halevov; i dade mu Ahsu, kćer svoju, za ženu.

¹⁸ I kad polažaše, nagovaraše ga da ište polje u oca njenog; pa skoči s magarca. A Halev joj reče: Šta ti je?

¹⁹ A ona reče: Daj mi dar; kad si mi dao suvu zemlju, daj mi i izvore vodene. I dade joj izvore gornje i izvore donje.

²⁰ Ovo je nasledstvo plemena sinova Judinih po porodicama njihovim;

²¹ Ovo su gradovi po krajevima plemena sinova Judinih, duž međe edomske k jugu: Kavseil i Eder i Jagur,

²² I Kina i Dimona i Adada,

²³ I Kades i Asor i Itnan,

²⁴ Zif i Telem i Valot,

²⁵ I Asor-Adata i Kiriot; Esron je Asor;

²⁶ Amam i Sama i Molada,

²⁷ I Asar-Gada i Esemon i Vet-Falet,

²⁸ I Asar-Sual i Virsaveja i Viziotija,

²⁹ Vala i Im i Asem,

³⁰ I Eltolad i Hesil i Orma,

³¹ I Siklag i Madmana i Sansana,

³² I Levaot i Sileim i Ajin i Rimon; svega dvadeset i devet gradova sa selima svojim.

³³ U ravni Estol i Saraja i Asna.

³⁴ I Zanoja i En-Ganim, Tafuja i Inam,

³⁵ Jarmut i Odolam, Sohot i Azika.

³⁶ I Sagarim i Aditajim i Gedira i Gedirotajim; četrnaest gradova sa selima svojim.

³⁷ Sevan i Adasa i Magdal-Gad,

³⁸ I Dilan i Mispa i Jokteil,

³⁹ Lahis i Vaskat i Jeglon,

⁴⁰ I Havon i Lamas i Hitlis,

⁴¹ I Gedirot, Vet-Dagon, i Nama i Makida; šesnaest gradova sa selima svojim.

⁴² Livna i Eter i Asan,

⁴³ I Jefta i Asna i Nesiv,

⁴⁴ I Keila i Ahziv i Marisa devet gradova sa selima svojim.

⁴⁵ Akaron sa selima i zaseocima;

⁴⁶ Od Akarona do mora sve što je pokraj Azota sa selima svojim;

⁴⁷ Azot sa selima i zaseocima, Gaza sa selima i zaseocima do potoka misirskog i do velikog mora s međama.

⁴⁸ A u gori: Samir i Jatir i Sohot,

⁴⁹ I Dana i Kirijat-Sana, a to je Davir,

⁵⁰ I Anav i Estemon i Anim,

⁵¹ I Gosen i Olon i Gilon; jedanaest gradova sa selima svojim.

⁵² Arav i Duma i Esan,

⁵³ I Janum i Vet-Tafuja i Afeka,

⁵⁴ I Humata i Kirijat-Arva, a to je Hevron, i Sior; devet gradova sa selima svojim.

⁵⁵ Maon, Karmel i Zif i Juta,

⁵⁶ Jezrael i Jogdeam i Zanoja,

⁵⁷ Kajin, Gavaja i Tamna; deset gradova sa selima svojim.

⁵⁸ Alul, Vet-sur i Gedor,

⁵⁹ I Marat i Vet-Anat i Eltekon, šest gradova sa selima svojim.

⁶⁰ Kirijat-Val, to je Kirijat-Jarim, i Rava; dva grada sa selima svojim.

⁶¹ U pustinji: Vet-Arava, Midin i Sehaha,

⁶² I Nivsan, i grad soli, i Engadija; šest gradova sa selima svojim.

⁶³ A Jevuseja koji življahu u Jerusalimu ne mogoše isterati sinovi Judini; zato ostaše Jevuseji sa sinovima Judinim u Jerusalimu do danas.

¹ Osam godina beše Josiji kad poče carovati, i carova trideset i jednu godinu u Jerusalimu. Materi mu beše ime Jedida, kći Adajeva, iz Voskata.

² On činjaše što je pravo pred Gospodom, i hođaše svim putem Davida, oca svog i ne odstupaše ni nadesno ni nalevo.

³ A osamnaeste godine carovanja Josijinog posla car Safana, sina Azalije sina Mesulamovog, pisara, u dom Gospodnji, govoreći:

⁴ Idi ka Helkiji poglavaru svešteničkom, neka izbroji novce donesene u dom Gospodnji, što su nakupili od naroda vratari.

⁵ I neka ih da poslenicima koji nadgledaju dom Gospodnji, pa neka daju poslenicima koji rade oko doma Gospodnjeg da se opravi što je trošno u domu,

⁶ Drvodeljama i kamenarima i zidarima, i da se kupuje drvo i kamen tesani da se opravi dom.

⁷ Ali da im se ne traže računi od novaca koji im se dadu, jer će verno raditi.

⁸ Tada reče Helkija, poglavar sveštenički, Safanu pisaru: Nađoh zakonik u domu Gospodnjem. I Helkija dade knjigu Safanu, i on je pročita.

⁹ A Safan pisar otide k caru, i javi caru govoreći: Pokupiše sluge tvoje novce što se nađoše u domu, predaše ih poslenicima koji nadgledaju dom Gospodnji.

¹⁰ I kaza Safan pisar caru govoreći: Knjigu mi dade Helkija sveštenik. I pročita je Safan caru.

¹¹ A kad car ču reči u zakoniku, razdre haljine svoje.

¹² I zapovedi car Helkiji svešteniku i Ahikamu sinu Safanovom i Ahvoru sinu Mihejevom i Safanu pisaru i Asaji sluzi carevom, govoreći:

¹³ Idite, upitajte Gospoda za me i za narod i za svega Judu radi reči ove knjige što se nađe; jer je velik gnev Gospodnji koji se raspalio na nas zato što oci naši ne slušaše reči ove knjige da čine sve onako kako nam je napisano.

¹⁴ I tako otide Helkija sveštenik i Ahikam i Ahvor i Safan i Asaja k proročici Oldi, ženi Saluma sina Tekuja sina Arasa rizničara; a ona stajaše u Jerusalimu u drugom kraju, i govoraše s njom.

¹⁵ A ona im reče: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Kažite čoveku koji vas je poslao k meni:

¹⁶ Ovako veli Gospod: Evo pustiću zlo na to mesto i na stanovnike njegove, sve što govori knjiga koju je pročitao car Judin,

¹⁷ Zato što me ostaviše, i kadiše drugim bogovima da bi me gnevili svim delima ruku svojih; zato se gnev moj raspalio na to mesto, i neće se ugasiti.

¹⁸ A caru Judinom, koji vas je poslao da upitate Gospoda, ovako mu kažite: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev za reči koje si čuo:

¹⁹ Što je umeknulo srce tvoje, i ponizio si se pred Gospodom kad si čuo šta sam govorio za to mesto i za stanovnike njegove da će biti pustoš i prokletinja, i što si razdro haljine svoje i plakao preda mnom, zato i ja usliših tebe, veli Gospod.

²⁰ Zato, evo, ja ću te pribrati k ocima tvojim, i na miru ćeš biti pribran u grob svoj, i nećeš očima svojim videti zlo koje ću pustiti na to mesto. I kazaše to caru.