¹ A ovo je što dobiše nasledstvo sinovi Izrailjevi u zemlji hananskoj, što razdeliše u nasledstvo Eleazar sveštenik i Isus sin Navin i poglavari porodica otačkih po plemenima sinova Izrailjevih,

² Žrebom deleći im nasledstvo, kao što zapovedi Gospod preko Mojsija, među devet plemena i polovinu plemena.

³ Jer Mojsije dade nasledstvo dvema plemenima i polovini plemena s ove strane Jordana, a Levitima ne dade nasledstvo među njima.

⁴ Jer sinova Josifovih behu dva plemena: Manasijino i Jefremovo, i Levitima ne daše deo u zemlji, osim gradova u kojima će živeti i podgrađa njihovih za stoku njihovu i za blago njihovo.

⁵ Kako beše zapovedio Gospod Mojsiju, tako učiniše sinovi Izrailjevi i podeliše zemlju.

⁶ A sinovi Judini dođoše k Isusu u Galgal, i reče mu Halev sin Jefonijin Kenezej: Ti znaš šta je kazao Gospod Mojsiju sluzi Božjem za me i za te u Kadis-Varniji.

⁷ Bilo mi je četrdeset godina kad me posla Mojsije sluga Gospodnji iz Kadis-Varnije da uhodim zemlju, i javih mu stvar, kako mi je bilo u srcu.

⁸ A braća moja što iđoše sa mnom uplašiše srce narodu; ali se ja jednako držah Gospoda Boga svog.

⁹ I zakle se Mojsije onaj dan govoreći: Zaista zemlja po kojoj si hodio nogama svojim, dopašće tebi u nasledstvo i sinovima tvojim doveka; jer si se sasvim držao Gospoda Boga mog.

¹⁰ A sada, eto, sačuva me Gospod u životu, kao što je rekao; ima većčetrdeset i pet godina kako to reče Gospod Mojsiju, kad Izrailj iđaše po pustinji; i sad, eto, ima mi danas osamdeset i pet godina.

¹¹ I danas sam jošte krepak, kao što sam bio kad me je Mojsije slao; krepost mi je i sad onakva kakva je bila onda za boj i da odlazim i dolazim.

¹² Zato daj mi sada ovu goru, za koju je govorio Gospod u onaj dan; jer si čuo u onaj dan da su onde Enakimi i gradovi veliki i tvrdi; da ako bude Gospod sa mnom, te ih isteram, kao što je Gospod kazao.

¹³ I Isus ga blagoslovi, i dade Hevron Halevu sinu Jefonijinom u nasledstvo.

¹⁴ Zato pripade Hevron Halevu sinu Jefonijinom Kenezeju u nasledstvo do današnjeg dana, jer se jednako držao Gospoda Boga Izrailjevog.

¹⁵ A ime Hevronu beše pre Kirijat-Arva, a Arva beše velik čovek među Enakimima. I zemlja počinu od rata.

¹ Nemoj se žestiti gledajući nevaljale, nemoj zavideti onima koji čine bezakonje.

² Jer se kao trava brzo kose, i kao zeleno bilje venu.

³ Uzdaj se u Gospoda i tvori dobro; živi na zemlji i hrani istinu.

⁴ Teši se Gospodom, i učiniće ti šta ti srce želi.

⁵ Predaj Gospodu put svoj, i uzdaj se u Njega, On će učiniti.

⁶ I izvešće kao videlo pravdu tvoju, i pravicu tvoju kao podne.

⁷ Osloni se na Gospoda, i čekaj Ga. Nemoj se žestiti gledajući koga gde napreduje na putu svom, čoveka, koji radi šta namisli.

⁸ Utišaj gnev, i ostavi jarost; nemoj se dražiti da zlo činiš.

⁹ Jer će se istrebiti koji čine zlo, a koji čekaju Gospoda naslediće zemlju.

¹⁰ Još malo, pa neće biti bezbožnika; pogledaćeš na mesto njegovo, a njega nema.

¹¹ A smerni će naslediti zemlju, i naslađivaće se množinom mira.

¹² Zlo misli bezbožnik pravedniku, i škrguće na nj zubima svojim.

¹³ Ali mu se Gospod smeje, jer vidi da se primiče dan njegov.

¹⁴ Mač potežu bezbožnici, zapinju luk svoj, da obore ubogoga i ništega i pokolju one koji idu pravim putem.

¹⁵ Mač će njihov udariti u njihovo srce, i lukovi njihovi polomiće se.

¹⁶ Bolje je malo u pravednika nego bogatstvo mnogih bezbožnika.

¹⁷ Jer će se mišice bezbožnicima potrti, a pravednike utvrđuje Gospod.

¹⁸ Zna Gospod dane bezazlenima, i deo njihov traje doveka.

¹⁹ Neće se postideti u zlo doba, u dane gladne biće siti.

²⁰ A bezbožnici ginu, i neprijatelji Gospodnji kao lepota šumska prolaze, kao dim prolaze.

²¹ Bezbožnik uzaima i ne vraća, a pravednik poklanja i daje.

²² Jer koje On blagoslovi, oni naslede zemlju, a koje On prokune, oni se istrebe.

²³ Gospod utvrđuje korake svakog čoveka i mio Mu je put njegov.

²⁴ Kad posrne da padne, neće pasti, jer ga Gospod drži za ruku.

²⁵ Bejah mlad i ostareh, i ne videh pravednika ostavljenog, ni dece njegove da prose hleba.

²⁶ Svaki dan poklanja i daje u zajam, i na nasleđu je njegovom blagoslov.

²⁷ Uklanjaj se oda zla, i čini dobro, i živi doveka.

²⁸ Jer Gospod ljubi pravedni sud, i ne ostavlja svece svoje; uvek se oni čuvaju; a pleme će se bezbožničko istrebiti.

²⁹ Pravednici će naslediti zemlju, i živeće na njoj doveka.

³⁰ Usta pravednikova govore mudrost, i jezik njegov kazuje istinu.

³¹ Zakon je Boga njegovog njemu u srcu, stopala se njegova ne spotiču.

³² Bezbožnik vreba pravednika, i traži da ga ubije;

³³ Ali ga Gospod neće pustiti u ruke njegove, niti će dati da ga okrive kad se stanu suditi.

³⁴ Čekaj Gospoda i drži se puta Njegovog, i On će te postaviti da vladaš zemljom; videćeš kako će se istrebiti bezbožnici.

³⁵ Videh bezbožnika strašnog koji se raširivaše kao granato drvo;

³⁶ Ali prođe, i evo nema ga; tražim ga i ne nahodim.

³⁷ Hrani čistotu i pazi pravdu, jer će u čoveka mirnog ostati nasleđe.

³⁸ A bezakonika će nestati sasvim; nasleđe će se bezbožničko zatrti.

³⁹ Od Gospoda je spasenje pravednicima; On je krepost njihova u nevolji.

⁴⁰ Gospod će im pomoći, i izbaviće ih; izbaviće ih od bezbožnika, i sačuvaće ih, jer se u Njega uzdaju.