Novokřesťanské studium Bible

Bible

 

Jona 2

Studie

   

1 Ali Gospod zapovedi, te velika riba proguta Jonu; i Jona bi u trbuhu ribljem tri dana i tri noći.

2 I zamoli se Jona Gospodu Bogu svom iz trbuha ribljeg,

3 I reče: Zavapih u nevolji svojoj ka Gospodu, i usliši me; iz utrobe grobne povikah, i Ti ču glas moj.

4 Jer si me bacio u dubine, u srce moru, i voda me opteče; sve poplave Tvoje i vali Tvoji prelaziše preko mene.

5 I rekoh: Odbačen sam ispred očiju Tvojih; ali ću još gledati svetu crkvu Tvoju.

6 Optekoše me vode do duše, bezdana me opkoli, sita omota mi se oko glave.

7 Siđoh do krajeva gorskih, prevornice zemaljske nada mnom su doveka; ali Ti izvadi život moj iz jame, Gospode Bože moj.

8 Kad nestajaše duša moja u meni, pomenuh Gospoda, i molitva moja dođe k Tebi, u svetu crkvu Tvoju.

9 Koji drže lažne taštine, ostavljaju svoju milost.

10 A ja ću Ti glasom zahvalnim prineti žrtvu, ispuniti što sam zavetovao; spasenje je u Gospoda.

11 I Gospod zapovedi ribi, te izbljuva Jonu na zemlju.

   

Ze Swedenborgových děl

 

Nebeske Tajne # 247

Prostudujte si tuto pasáž

  
/ 10837  
  

247. Da zmija koja gmiže trbuhom označava da čulno više nije moglo da gleda naviše pema Nebu, nego samo naniže prema onome što je od tela i zemlje, očito je iz činjenice da se u drevna vremena trbuhom označavalo ono što je najbliže zemlji; da se grudima označavalo ono što je iznad zemlje, a glavom ono što je najviše. Ovde se kaže da je čulno, koje je po sebi najniži deo čovekove prirode, gmizalo trbuhom, jer se okrenulo prema onome što je zemaljsko. Klanjanje telom do zemlje i posipanje glave pepelom imali su slično značenje u Jevrejskoj crkvi. Tako čitamo kod Davida:

Zašto kriješ lice svoje? Zaboravljaš nevolju i muku našu? Duša naša pade u prah, tijelo je naše bačeno na zemlju. (Psalam 44:24-26).

Ovde je pokazano da čovek, kada se odvrati od lica Jehovinog, trbuhom prianja za zemlju.

Kod Jone isto tako, trbuhom velike ribe u koju je bio bačen, označeni su niži delovi zemlje, kao što se pokazuje iz njegovog proročanstva:

I pomoli se Jona Gospodu Bogu svojemu iz trbuha ribljega, i reče: Zavapih u nevolji svojoj, Gospode, i usliši me; iz utrobe grobne povikah, i ti ču glas moj. (Knjiga Jonina 2:2)

Ovde je pakao predstavljen nižom zemljom. ( 1

Poznámky pod čarou:

1. Ako do sada čitalac nije upoznat s nižom zemljom, evo šta je to. Taj pojam se zaista javlja u Svetom pismu, ali ostaje neprimećen.

Kod Svedenborga su to oblasti u duhovnom svetu, koje su ispod i gde obitavaju duhovi dok se čiste, to jest dok se ne pripreme za nebo ili pakao. Tu žive pod okolnostima koje najviše doprinose njihovom razvoju. Ta mesta ili stanja ponekad su onakva kako mi zamišljamo pakao, jer pravi pakao, koji je opisan na kraju ovoga toma, ne liči na nižu zemlju. U tim predelima duh, duša, tj. čovek koji je napustio zemaljsko telo, traži pomoć od Boga, ponekad i vapajima, i dobija pomoć pod uslovom da prizna svoje grehe i da želi da se popravi. Tu se boravi neodređeno vreme. Zovimo to čistilištem ili nižom zemljom; to su oblasti koje obični duhovi ne vide, a ni mi ljudi ih ne vidimo, jer kada bismo ih videli, iz straha od kazne uzdržavali bismo se od zlih dela, i tako ne bismo nikada ostvarili ono zbog čega smo došli na svet, a to je da silom koju nam Bog daje, ostvarujemo svoju sudbinu izgrađujući svoj karakter, prim. prev.

  
/ 10837  
  

©2024 New Christian Bible Study Corporation. All rights reserved. Printed from newchristianbiblestudy.org