¹ Za Moava ovako govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Teško Nevonu! Jer će se opustošiti; Kirijatajim će se posramiti i uzeti; Mizgav će se posramiti i prepasti.

² Neće se više hvaliti Moav Esevonom; jer mu zlo misle: Hodite da ga istrebimo da nije više narod. I ti, Madmane, opustećeš; mač će te goniti.

³ Čuje se vika iz Oronajima, pustošenje i satiranje veliko.

⁴ Moav se satre; stoji vika dece njegove.

⁵ Jer će se putem luitskim dizati plač bez prestanka; i kako se silazi u Oronajim, neprijatelji će čuti strašnu viku;

⁶ Bežite, izbavite duše svoje, i budite kao vres u pustinji.

⁷ Jer što se uzdaš u svoja dela i u blago svoje, zato ćeš se i ti uzeti, i Hemos će otići u ropstvo, sveštenici njegovi i knezovi njegovi skupa.

⁸ I doći će zatirač u svaki grad, neće se sačuvati ni jedan grad; dolina će propasti i ravnica će se opustošiti, jer Gospod reče.

⁹ Podajte krila Moavu, neka brzo odleti; jer će gradovi njegovi opusteti da neće niko živeti u njima.

¹⁰ Proklet bio ko nemarno radi delo Gospodnje, i proklet ko usteže mač svoj od krvi!

¹¹ Moav je bio u miru od detinjstva svog i počivao na droždini svojoj, niti se pretakao iz suda u sud, niti je u ropstvo išao; zato mu osta kus njegov, i miris se njegov nije promenio.

¹² Zato, evo, idu dani, govori Gospod, da mu pošaljem premetače, koji će ga premetnuti, i sudove njegove isprazniti i mehove njegove pokidati.

¹³ I Moav će se osramotiti s Hemosa, kao što se osramotio dom Izrailjev s Vetilja, gada svog.

¹⁴ Kako govorite: Jaki smo i junaci u boju?

¹⁵ Moav će se opustošiti i gradovi će njegovi propasti, i najbolji mladići njegovi sići će na zaklanje, govori car, kome je ime Gospod nad vojskama.

¹⁶ Blizu je pogibao Moavova, i zlo njegovo vrlo hiti.

¹⁷ Žalite ga svi koji ste oko njega, i koji god znate za ime njegovo, recite: Kako se slomi jaki štap, slavna palica?

¹⁸ Siđi sa slave svoje, i sedi na mesto zasušeno, kćeri, koja živiš u Devonu; jer će zatirač Moavov doći na tebe i raskopaće gradove tvoje.

¹⁹ Stani na putu, i pogledaj, koja živiš u Aroiru, upitaj onog koji beži i onu koja gleda da se izbavi, reci: Šta bi?

²⁰ Posrami se Moav; jer se razbi; ridajte i vičite; javite u Arnon da se Moava opustoši.

²¹ Jer sud dođe na zemlju ravnu, na Olon i na Jasu i Mifat,

²² I na Devon i na Nevon i na Vet-Devlatajim,

²³ I na Kirijatajim i na Vet-Gamul i na Vet-Meon,

²⁴ I na Keriot i na Vosoru, i na sve gradove zemlje moavske, koji su daleko i koji su blizu.

²⁵ Odbijen je rog Moavu, i mišica se njegova slomi, govori Gospod.

²⁶ Opojte ga, jer se podigao na Gospoda; neka se valja Moav u bljuvotini svojoj, i bude i on podsmeh.

²⁷ Jer, nije li tebi Izrailj bio podsmeh? Je li se zatekao među lupežima, te kad god govoriš o njemu poskakuješ?

²⁸ Ostavite gradove i naselite se u steni, stanovnici moavski, i budite kao golubica koja se gnezdi u kraju i raselini.

²⁹ Čusmo ponos Moavov da je veoma ponosit, oholost njegovu i ponos, razmetanje njegovo i obest njegovu.

³⁰ Znam ja, govori Gospod, obest njegovu; ali neće biti tako; laži njegove neće učiniti ništa.

³¹ Zato ću ridati za Moavom, vikati za svim Moavom, uzdisaće se za onima u Kir-eresu.

³² Više nego za Jazirom plakaću za tobom, lozo sivamska; odvode tvoje pređoše more, dopreše do mora jazirskog; zatirač napade na letinu tvoju i na berbu tvoju.

³³ I radost i veselje otide s rodnog polja, iz zemlje moavske, i učinih te nesta u kacama vina; niko neće gaziti pevajući; pesma neće se više pevati.

³⁴ Od vike esevonske, koja dopre do Eleale, podigoše viku do Jase, od Sigora do Oronajima, kao junica od tri godine, jer će i voda nimrimskih nestati.

³⁵ I učiniću, govori Gospod, da ne bude Moavu čoveka koji bi prinosio žrtvu na visini i kadio bogovima svojim.

³⁶ Zato će srce moje pištati za Moavom kao svirala, i srce će moje pištati kao svirala za ljudima u Kir-eresu, jer će mu sva tečevina propasti.

³⁷ Jer će sve glave biti ćelave i sve brade obrijane, i sve ruke izrezane, i oko bedara kostret.

³⁸ Na svim krovovima Moavovim i po ulicama njegovim biće sam plač, jer ću razbiti Moava kao sud na kome nema miline, govori Gospod.

³⁹ Ridajte: Kako je satrven! Kako Moav obrnu pleći sramotan? I posta Moav podsmeh i strahota svima koji su oko njega.

⁴⁰ Jer ovako govori Gospod: Evo, kao orao doleteće i raširiće krila svoja nad Moavom.

⁴¹ Keriot je pokoren i tvrda se mesta zauzeše, i srca će u junaka Moavovih biti u onaj dan kao srce u žene koja se porađa.

⁴² I Moav će se istrebiti da ne bude narod, jer se podiže na Gospoda.

⁴³ Strah i jama i zamka oko tebe je, stanovniče moavski, govori Gospod.

⁴⁴ Ko uteče od straha, pašće u jamu, a ko izađe iz jame, uhvatiće se u zamku; jer ću pustiti na njega, na Moava, godinu pohođenja njihovog, govori Gospod.

⁴⁵ U senu esevonskom ustaviše se koji bežahu od sile; ali će oganj izaći iz Esevona i plamen isred Siona, i opaliće kraj Moavu i teme nemirnicima.

⁴⁶ Teško tebi, Moave, propade narod Hemosov, jer sinove tvoje zarobiše, i kćeri tvoje odvedoše u ropstvo.

⁴⁷ Ali ću povratiti roblje Moavovo u poslednje vreme, govori Gospod. Dovde je sud Moavu.

¹ Teško onima koji postavljaju zakone nepravedne i koji pišu nepravdu,

² Da odbiju od suda uboge, i da otimaju pravicu siromasima naroda mog, da bi im plen bile udovice i sirote grabež.

³ A šta ćete činiti u dan pohođenja i pogibli koja će doći izdaleka? Kome ćete pribeći za pomoć? Gde li ćete ostaviti slavu svoju?

⁴ Da se ne bi unizila među roblje i među pobijene pala? Kod svega toga neće se odvratiti gnev Njegov, nego će ruka Njegova još biti podignuta.

⁵ Teško Asiru, šibi gneva mog, ako i jeste palica u ruci njegovoj moja jarost.

⁶ Na narod licemerni poslaću ga, i zapovediću mu za narod na koji se gnevim, da pleni i otima, i da ga izgazi kao blato na ulicama.

⁷ Ali on neće tako misliti i srce njegovo neće tako suditi, nego mu je u srcu da zatre i istrebi mnoge narode.

⁸ Jer će reći: Knezovi moji nisu li svi carevi?

⁹ Nije li Halan kao Harhemis? Nije li Emat kao Arfad? Nije li Samarija kao Damask?

¹⁰ Kako je ruka moja našla carstva lažnih bogova, kojih likovi behu jači od jerusalimskih i samarijskih,

¹¹ Neću li učiniti Jerusalimu i njegovim lažnim bogovima onako kako sam učinio Samariji i njenim lažnim bogovima?

¹² Ali kad svrši Gospod sve delo svoje na gori sionskoj i u Jerusalimu, tada ću obići plod oholog srca cara asirskog i slavu ponositih očiju njegovih.

¹³ Jer reče: Krepošću ruke svoje učinih i mudrošću svojom, jer sam razuman; i premestih međe narodima i blago njihovo zaplenih i kao junak oborih stanovnike.

¹⁴ I ruka moja nađe kao gnezdo bogatstvo u naroda, i kako se kupe jaja ostavljena tako pokupih svu zemlju, i ne bi nikoga da mahne krilom ili da otvori usta i pisne.

¹⁵ Hoće li se sekira veličati nad onim koji njom seče? Hoće li se pila razmetati nad onim koji njom radi? Kao da bi prut mahao onim koji ga digne, kao da bi se hvalio štap da nije od drveta.

¹⁶ Zato će Gospod, Gospod nad vojskama, pustiti na pretile njegove mršu, i slavu će njegovu potpaliti da gori kao oganj.

¹⁷ Jer će videlo Izrailjevo biti oganj, i Svetac će njegov biti plamen, i upaliće i sažeći trnje njegovo i čkalj njegov u jedan dan.

¹⁸ I krasotu šume njegove i njive njegove, od duše do tela, uništiće, i biće kao begunac kad iznemogne.

¹⁹ I šta ostane drveta šume njegove, biće malo, da bi ih dete moglo popisati.

²⁰ I u to vreme ostatak Izrailjev i koji se izbave u domu Jakovljevom neće se više oslanjati na onog ko ih bije, nego će se oslanjati na Gospoda Sveca Izrailjevog istinom.

²¹ Ostatak će se obratiti, Ostatak Jakovljev, k Bogu silnom.

²² Jer ako bude naroda tvog, Izrailju, kao peska morskog, ostatak će se njegov obratiti. Pogibao je određena, razliće se pravda.

²³ Jer će Gospod, Gospod nad vojskama, izvršiti pogibao određenu u svoj zemlji.

²⁴ Zato ovako veli Gospod, Gospod nad vojskama: Ne boj se Asirca, narode moj, koji nastavaš na gori Sionu; prutom će te udariti i štap svoj podignuće na te kao u Misiru.

²⁵ Jer još malo, i gnev će prestati; tada će se jarost moja obratiti na njihovu pogibao.

²⁶ Jer će podignuti na nj Gospod nad vojskama bič, te će biti kao rasap madijanski kod kamena Oriva i kao štap njegov na moru, i podignuće ga kao u Misiru.

²⁷ I tada će se skinuti breme njegovo s ramena tvog i jaram njegov s vrata tvog, i izlomiće se jaram od pomazanja.

²⁸ Dođe u Ajat, prođe u Migron, u Mihmasu rasprti prtljag svoj.

²⁹ Pođoše klancem, u Gavaji zanoćiše, prepade se Rama, Gavaja Saulova pobeže.

³⁰ Viči glasno, kćeri Galimova; nek se čuje u Lais, jadni Anatote!

³¹ Madmina pobeže, stanovnici gevimski utekoše.

³² Još jedan dan, pa će stajati u Novu, mahnuće rukom svojom na goru kćeri sionske, na hum jerusalimski.

³³ Gle, Gospod, Gospod nad vojskama, okresaće silom grane; šta je visoko poseći će, i šta je uzdignuto sniziće.

³⁴ I gustu će šumu iseći sekirom, i Livan će pasti od Silnoga.