1
Reč koja dođe Jeremiji od Gospoda kad ga Nevuzardan zapovednik stražarski pusti iz Rame uzevši ga pošto beše okovan u verige među svim robljem jerusalimskim i Judinim, koje se vođaše u Vavilon.
2
I uzevši zapovednik stražarski Jeremiju reče mu: Gospod Bog tvoj izreče ovo zlo za ovo mesto;
3
I nanese i učini kako reče, jer zgrešiste Gospodu i ne slušaste glas Njegov, zato vas snađe ovo.
4
Ali sada, evo, ja te opraštam danas veriga što su ti na rukama; ako ti je volja poći sa mnom u Vavilon, hodi, ja ću se brinuti za te; ako li ti nije volja poći sa mnom u Vavilon, a ti nemoj; evo, sva ti je zemlja otvorena, idi kuda god hoćeš i kuda ti je drago.
5
Ili kad se on još ne vraća, otidi k njemu, Godoliji sinu Ahikama, sina Safanovog, kog je postavio car vavilonski nad gradovima Judinim, i ostani s njim među narodom, ili idi kuda ti je drago. I dade mu zapovednik stražarski brašnjenice i dar, i otpusti ga.
6
I tako dođe Jeremija ka Godoliji, sinu Ahikamovom u Mispu, i osta s njim u narodu, koji još osta u zemlji.
7
A sve vojvode što behu u polju i ljudi njihovi kad čuše da je car vavilonski postavio Godoliju, sina Ahikamovog, nad zemljom, i da je na njemu ostavio ljude i žene i decu između siromašnog naroda u zemlji, koji ne bi odveden u Vavilon,
8
Dođoše u Mispu ka Godoliji Ismailo sin Netanijin i Joanan i Jonatan sinovi Karijini, i Seraja sin Tanumetov i sinovi Jofije Netofaćanina, i Jezanija sin nekog Mahaćanina, oni i ljudi njihovi.
9
I zakle se Godolija sin Ahikama sina Safanovog njima i ljudima njihovim govoreći: Ne bojte se službe Haldejcima; ostanite u zemlji, i služite caru vavilonskom, i dobro će vam biti.
10
A ja evo ću stajati u Mispi da dočekujem Haldejce koji će dolaziti k nama; a vi berite vinograde i voće i ulje, i ostavljajte u sudove svoje, i stojte u gradovima svojim koje držite.
11
Tako i svi Judejci, koji behu među Moavcima i sinovima Amonovim i Edomcima i po svim zemljama, čuvši da je car vavilonski ostavio ostatak u Judeji i postavio nad njima Godoliju sina Ahikama sina Safanovog,
12
Vratiše se svi Judejci iz svih mesta kuda behu razagnani, i dođoše u zemlju Judinu ka Godoliji u Mispu, i nabraše vina i voća vrlo mnogo.
13
A Joanan, sin Karijin i sve vojvode što behu u polju dođoše ka Godoliji u Mispu,
14
I rekoše mu: Znaš li da je Valis car sinova Amonovih poslao Ismaila sina Netanijinog da te ubije? Ali im ne poverova Godolija, sin Ahikamov.
15
Tada Joanan, sin Karijin, reče Godoliji nasamo u Mispi govoreći: Idem da ubijem Ismaila sina Netanijinog, niko neće doznati. Zašto da te ubije i da se raseju svi Judejci koji su se skupili oko tebe i da propadne ostatak Judin?
16
Ali Godolija, sin Ahikamov, reče Joananu sinu Karijinom: Nemoj to činiti, jer nije istina šta kažeš za Ismaila.
