1
A Sefatija, sin Matanov i Godolija sin Pashorov i Juhal sin Selemijin i Pashor sin Malhijin, čuše reči koje govori Jeremija svemu narodu rekavši:
2
Ovako veli Gospod: Ko ostane u tom gradu, poginuće od mača, od gladi ili od pomora; a ko otide ka Haldejcima, ostaće živ, i duša će mu njegova biti mesto plena, i biće živ.
3
Ovako veli Gospod: Doista će taj grad biti predan u ruke vojsci cara vavilonskog, i uzeće ga.
4
I rekoše knezovi caru: Da se pogubi taj čovek, jer on oslabljava ruke vojnicima koji ostaše u ovom gradu, i ruke svemu narodu govoreći im takve reči, jer taj čovek ne traži dobra ovom narodu nego zlo.
5
A car Sedekija reče: Eto, u vašim je rukama; jer car ne može ništa nasuprot vama.
6
Tada uzeše Jeremiju, i baciše ga u jamu Malhije sina Amelehovog, koja beše u tremu od tamnice, i spustiše Jeremiju o užima; a u jami ne beše vode, nego glib, i Jeremija se uvali u glib.
7
Ali kad ču Avdemeleh Etiopljanin, dvoranin, koji beše u dvoru carevom, da su metnuli Jeremiju u onu jamu, a car seđaše na vratima Venijaminovim,
8
Iziđe Avdemeleh iz dvora carevog i reče caru govoreći:
9
Care gospodaru moj, zlo učiniše ti ljudi u svemu što učiniše Jeremiji proroku bacivši ga u jamu, jer bi i onde gde je bio od gladi umro, jer nema više hleba u gradu.
10
Zato car zapovedi Avdemelehu Etiopljaninu govoreći: Uzmi odavde trideset ljudi i izvadi Jeremiju proroka iz jame dok nije umro.
11
Tada uze Avdemeleh ljude, i dođe u dom carev pod riznicu, i uze odande iznošenih haljina i starih rita, i spusti ih Jeremiji u jamu o užima.
12
I reče Avdemeleh Etiopljanin Jeremiji: Podmetni te stare haljine i rite pod pazuha ispod uža. I učini Jeremija tako.
13
I izvukoše Jeremiju na užima i izvadiše ga iz jame; i osta Jeremija u tremu od tamnice.
14
Potom car Sedekija posla po Jeremiju proroka, te ga dovedoše preda nj u treći ulazak koji beše u domu Gospodnjem; i reče car Jeremiji: Zapitaću te nešto, nemoj mi zatajiti.
15
A Jeremija reče Sedekiji: Da ti kažem, nećeš li me pogubiti? A da te savetujem, nećeš me poslušati.
16
Tada se car Sedekija zakle Jeremiji nasamo govoreći: Tako da je živ Gospod, koji nam je stvorio ovu dušu, neću te pogubiti niti ću te dati u ruke ljudima koji traže dušu tvoju.
17
Tada Jeremija reče Sedekiji: Ovako veli Gospod Bog nad vojskama, Bog Izrailjev: Ako otideš ka knezovima cara vavilonskog, živa će ostati duša tvoja, i grad ovaj neće izgoreti ognjem, i tako ćeš ostati u životu ti i dom tvoj.
18
Ako li ne otideš ka knezovima cara vavilonskog, ovaj će grad biti predan u ruke Haldejcima, koji će ga spaliti ognjem, i ti nećeš pobeći iz ruku njihovih.
19
A car Sedekija reče Jeremiji: Ja se bojim Judejaca koji su prebegli ka Haldejcima, da me ne predaju u njihove ruke, te će mi se narugati.
20
A Jeremija reče: Neće te predati; poslušaj glas Gospodnji, koji ti ja govorim, i dobro će ti biti i živa će biti tvoja duša.
21
Ako li nećeš da iziđeš, ovo je šta mi pokaza Gospod:
22
Gle, sve žene koje su ostale u domu cara Judinog, odvešće se ka knezovima cara vavilonskog, i one će reći: Nagovoriše te i prevariše te prijatelji tvoji; noge ti se uvališe u glib, a oni se povukoše natrag.
23
Sve žene tvoje i sinovi tvoji odvešće se Haldejcima, i ti nećeš uteći iz ruku njihovih; nego ćeš dopasti u ruke caru vavilonskom, i ovaj će grad izgoreti ognjem.
24
Tada reče Sedekija Jeremiji: Niko da ne dozna za te reči, da ne pogineš.
25
Ako li knezovi, čuvši da sam govorio s tobom, dođu k tebi i kažu ti: Kaži nam šta si govorio caru, nemoj tajiti od nas, pa te nećemo pogubiti, i šta je car tebi govorio?
26
Reci im: Ja pripadoh k caru moleći se da me ne pošalje natrag u dom Jonatanov da umrem onde.
27
I dođoše svi knezovi k Jeremiji i pitaše ga; a on im odgovori sasvim kako mu zapovedi car. I okaniše ga se, jer ne doznaše ništa od toga.
28
A Jeremija osta u tremu od tamnice do dana kad uzeše Jerusalim; i on beše onde kad uzeše Jerusalim.
