¹ Reč koja dođe Jeremiji od Gospoda, kad Navuhodonosor car vavilonski i sva vojska njegova, i sva carstva zemaljska koja behu pod njegovom vlašću, i svi narodi vojevahu na Jerusalim i na sve gradove njegove, i reče:

² Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Idi i kaži Sedekiji, caru Judinom, i reci mu: Ovako veli Gospod: Evo, ja ću predati taj grad u ruke caru vavilonskom, i on će ga spaliti ognjem.

³ A ti nećeš uteći iz njegove ruke, nego ćeš biti uhvaćen i predan u njegove ruke, i oči će se tvoje videti s očima cara vavilonskog i njegova će usta govoriti s tvojim ustima, i otići ćeš u Vavilon.

⁴ Ali čuj reč Gospodnju, Sedekija care Judin; ovako veli Gospod za te: Nećeš poginuti od mača.

⁵ Nego ćeš umreti na miru, i kao što pališe ocima tvojim, pređašnjim carevima, koji su bili pre tebe, tako će paliti i tebi, i naricaće za tobom: Jaoh gospodaru! Jer ja rekoh ovo, govori Gospod.

⁶ I kaza Jeremija prorok Sedekiji caru Judinom sve ove reči u Jerusalimu.

⁷ A vojska cara vavilonskog udaraše na Jerusalim i na sve ostale gradove Judine, na Lahis i Aziku, jer ti behu ostali tvrdi gradovi između gradova Judinih.

⁸ Reč koja dođe Jeremiji od Gospoda kad car Sedekija učini zavet sa svim narodom koji beše u Jerusalimu da im proglasi slobodu,

⁹ Da svaki otpusti slobodnog roba svog i robinju svoju, Jevrejina i Jevrejku, da ni u koga ne bude rob Judejac, brat njegov.

¹⁰ I poslušaše svi knezovi i sav narod, koji prista na zavet, da svaki otpusti slobodnog roba svog i robinju svoju, da im ne budu više robovi, poslušaše i otpustiše.

¹¹ A posle, opet, staše uzimati robove i robinje, koje behu otpustili na volju, i nagoniše ih da im budu robovi i robinje.

¹² I dođe reč Gospodnja Jeremiji od Gospoda govoreći:

¹³ Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Ja učinih zavet s ocima vašim kad vas izvedoh iz zemlje misirske, iz doma ropskog, govoreći:

¹⁴ Kad se svršuje sedma godina, otpuštajte svaki brata svog Jevrejina koji ti se bude prodao i služio ti šest godina, otpusti ga slobodnog od sebe. Ali ne poslušaše me oci vaši niti prignuše uha svog.

¹⁵ I vi se bejaste sada obratili i učinili što je pravo preda mnom proglasivši slobodu svaki bližnjemu svom, učinivši zavet preda mnom u domu koji se zove mojim imenom.

¹⁶ Ali udariste natrag i pogrdiste ime moje uzevši opet svaki roba svog i robinju svoju, koje bejaste otpustili slobodne na njihovu volju, i nateraste ih da vam budu robovi i robinje.

¹⁷ Zato ovako veli Gospod: Vi ne poslušaste mene da proglasite slobodu svaki bratu svom i bližnjemu svom; evo, ja proglašujem slobodu suprot vama, govori Gospod, maču, pomoru i gladi, i predaću vas da se potucate po svim carstvima zemaljskim.

¹⁸ I predaću ljude koji prestupiše moj zavet, koji ne izvršiše reči zaveta koji učiniše preda mnom, rasekavši tele na dvoje i prošavši između polovina,

¹⁹ Knezove Judine i knezove jerusalimske, dvorane i sveštenike i sav narod ove zemlje, koji prođoše između polovina onog teleta,

²⁰ Predaću ih u ruke neprijateljima njihovim i u ruke onima koji traže dušu njihovu, i mrtva će tela njihova biti hrana pticama nebeskim i zverima zemaljskim.

²¹ I Sedekiju, cara Judinog, i knezove njegove predaću u ruke neprijateljima njihovim i u ruke onima koji traže dušu njihovu, u ruke vojsci cara vavilonskog, koja se vratila od vas.

²² Evo, ja ću im zapovediti, veli Gospod, i dovešću ih opet na ovaj grad, i biće ga i uzeće ga i spaliće ga ognjem; i gradove Judine obratiću u pustoš da niko neće stanovati u njima.