1
Pokaza mi Gospod, i gle, dve kotarice smokava nameštene pred crkvom Gospodnjom, pošto Navuhodonosor, car vavilonski, zarobi Jehoniju sina Joakimovog cara Judinog, i knezove Judine, i drvodelje i kovače iz Jerusalima i odvede ih u Vavilon.
2
U jednoj kotarici behu smokve vrlo dobre, kakve behu rane smokve, a u drugoj kotarici behu vrlo rđave smokve, koje se ne mogahu jesti, tako behu rđave.
3
I reče mi Gospod: Šta vidiš, Jeremija? A ja rekoh: Smokve, jedne dobre Smokve, vrlo dobre, a druge rđave, vrlo rđave, koje se ne mogu jesti, tako su rđave.
4
I dođe mi reč Gospodnja govoreći:
5
Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Kakve su te smokve dobre, tako će mi biti dobra radi roblje Judino, koje odaslah iz ovog mesta u zemlju haldejsku.
6
I obratiću oči svoje na njih dobra radi, i dovešću ih opet u ovu zemlju, i sazidaću ih i neću ih razoriti, i nasadiću ih i neću ih počupati.
7
Jer ću im dati srce da me poznaju da sam ja Gospod, i biće mi narod i ja ću im biti Bog, jer će se obratiti k meni svim srcem svojim.
8
A kakve su te rđave smokve da se ne mogu jesti, kako su rđave, takvim ću, veli Gospod, učiniti Sedekiju cara Judinog i knezove njegove i ostatak Jerusalimljana koji ostaše u ovoj zemlji i koji žive u zemlji misirskoj.
9
Učiniću da se potucaju po svim carstvima zemaljskim na zlo, da budu sramota i priča i rug i uklin po svim mestima, kuda ih raselim.
10
I poslaću na njih mač, glad i pomor, dokle se ne istrebe sa zemlje, koju sam dao njima i ocima njihovim.
