10582. Metnuću te u raselinu kamenu. Da ovo označava takvo zatamnjenje i versku obmanu , kakva je kod onih koji su predati spoljašnjim stvarima bez unutrašnjeg, vidi se iz značenja raseline u kamenu (steni), što označava zatamnjenje i versku obmanu; jer se kamenom označava vera, upravo kao gore, br. 10580, a raselinom, njeno zatamnjenje, kao i obmana, o čemu ćemo ubrzo govoriti. Kaže se, kakva je kod onih koji su odani spoljašnjim stvarima bez onoga što je unutrašnje, jer kod takvih osoba sva istina vere je u zatamnjenju, i pomešana je s obmanom; jer oni među njima, koji veruju u Reč, veruju sve kako je prema smislu slova, a ne prema unutrašnjem smislu; a oni koji veruju na ovaj način, ne mogu da budu u svetlosti, jer se svetlost neba uliva preko unutrašnjeg u spoljašnje. Isto tako, ono što veruju, a što je bez svetlosti iz neba, njima izgleda istinito, ali je i pored toga to kod njih obmana, jer imaju materijalnu i zemaljsku a ne duhovnu i nebesku ideju o istini; a svaka materijalna i zemaljska ideja je privida (iluzija), ako u njoj nema svetlosti iz neba. Na primer, zato što su Jovan i Jakov mislili na svetski način o Gospodovom carstvu, tražii su da budu jedan na Njegovoj desnoj strani a drugi na levoj u Njegovome carstvu; ali Isus im reče, Ne znate šta ištete. Znate da knezovi narodni zapovedaju narodu, i poglavari upravljaju njim. Ali među vama da ne bude tako; nego koji hoće da bude veći među vama, da vam služi; i koji među vama hoće da bude prvi, neka vam bude sluga (Mateja 20:21, 22, 25-27).

Osobe ovakvoga karaktera, kao i ljudi toga vremena, ne znaju šta je nebesko carstvo, niti šta je tamo slava, niti šta je ljubav, a ni šta je vera, i dobro uopšte; jer oni zasnivaju svoj sud na telesnim i zemaljskim stvarima, i na svim uživanjima tela i njegovih čula, što oni nazivaju dobrom, kao i moć nad drugim ljudima, što oni nazivaju slavom; ljubav prema sebi i ljubav prema svetu, to oni nazivaju slavom; ljubav prema svetu i ljubav prema sebi, to oni nazivaju nebeskom ljubavlju, a samo znanje, na kome zasnivaju svoja ubeđenja, oni nazivaju verom. Kad misle o Bogu, oni misle na materijalistički način, pa stoga ili odriču Boga, ili gledaju Boga u prirodi, ili se klanjaju idolima, ili mrtvim ljudima. Otuda se vidi kako je zatamnjena i lažna vera onih koji su predani samim spoljašnjim stvarima. U takvom zatamnjenju i verskoj obmani su sve takve osobe koje veruju u Reči samo u njen lovo, bez doktrine koju izvode iz nje oni koji su prosvetljeni. Oni koji čitaju Reč bez doktrine , ti su kao oni koji hodaju po mraku bez svetiljke; ljudi koji su predani stvarima čula, odgovaraju ovome opisu. Da je Jevrejska nacija takvoga karajktera, vidi se, jer oni sve objašnjavaju u Reči po smislu slova, jer su u spoljašnjim stvarma odvojeni od onoga što je unutrašnje. U drugom životu ovakve, ovakvoga opisa, ne žive na stenama, nego ili u pećinama ili u raselinama u stenama. Da raselina u steni označava zatamnjenje i versku obmanu, vidi se i iz drugih odlomaka u Reči; kao kod Isaije,

U taj dan će Jehova zazviždati muvama koje su nakraj reka Egipatskih i pčelama koje su u zemlji Asirskoj. I doći će i popadaće sve u puste doline i u kamene raseline (Isaija 7:18, 19).

U ovome odlomku se govori o Gospodovom dolasku i o stanju Crkve u to vreme, i pokazuje se kakvo će biti pustošenje svih stvari koje pripadaju duhovnoj istini i dobru. Jer te reči označavaju da se čovek Crkve udaljio u to vreme od unutrašnjih stvari, i da je postao sasvim spoljašnji, i da je bio posvećen samo stvarima čula; a u takvom stanju, čovek shvata ili veruje samo ono što mu kazuju spoljašnja čula. Muva nakraj reka Egipatskih, označava obmanu kod čoveka ovoga opisa; pčela u zemlji Asirskoj označava obmanu u mudrovanju koja sledi; puste doline označavaju istine doktrine koje su sasvim opustošene; kamene raseline označavaju verske obmane koje se iz toga izvode. Ko bi pretpostavio da takve reči označavaju takve stvari ? Stvari koje su njima označene, bile bi sasvim skrivene kad se ne bi objavile preko unutrašnjeg smisla. Ponovo, U to će vreme baciti čovek idole svoje krticama i slepim miševima, i ući će u raseline kamene i u pećine kamene (Isaija 2:20, 21). Klanjati se krticama i slepim miševima, je bogoštovati one stvari koje su u mrklom mraku i u noćnim senkama, to jest, spoljašnjim stvarima bez unutrašnjeg; a ući u raseline kamene, i u pećine kamene, označava zatamnjene i tamne stvari vere, stoga i obmane.

I kod Jeremije,

Dovešću natrag sinove Izrailjeve u njihovu zemlju, i poslaću ribare da ih love, i posle ću poslati mnoge lovce da ih love po svakoj gori i po svakom humu, i po raselinama kamenim Jeremija 16:15, 16). U ovome se odlomku govori o ponovnom uspostavljanju Crkve; to je označeno vraćanjem sinova Izrailjevih u svoju zemlju; ribati ih označava poučvati ih u spoljašnjim stvarima Crkve; loviti ih označava poučavati ih o unutrašnjim stvarima: oni koji su na gorama i na humovima (bregovima) označavaju one koji su u ljubavi i u ljubavi prema bližnjem; oni u raselinama kamenim označavaju one koji su u veri, neprosvetljeni, to jest, oni koji u zatamnjenom stanju u pogledu vere. Ponovo, Učiniću te da budeš mali među narodima; obest tvoja i ponositost srca tvojega prevari te, koji živiš aseninama kamenim i držiš se visokih humova Jeremija 49:15, 16). I kod Obadije,

Ponositost srca tvojega prevari te, koji sediš u raselinama kamenim. I u visokom stanu svome, i govoriš u srcu svome: ko će me oboriti na zemlju? Da se podigneš visoko kao orao i među zvezde da metneš gnezdo svoje, odande ću te oboriti (stihovi 3, 4). Obitavati u raselinama kamenim označava biti u verskim obmanama. Ovde se govori o onima koji sebe uzdižu iznad ostalih, verujući da su učeniji nego ostatak čovečanstva, iako su u obmanama, pa ne mogu da vide ni istine. Takve osobe u drugom životu obitavaju u raselinama kamenim (stenovitim); ponekad se izvuku na te stene, ali budu odatle bačeni u svoje raseline i pećine, koje su ispod stena. To je označeno onima koji se drže visokih humova, i i koji se podižu visoko kao orao, i onima koji se uzdižu među zvezde, ali bivaju oboreni. Iz svega se ovoga može sada videti da se postavljanjem Mojsija u raselinu kamenu označava zatamnjenje i verska obmana, kakva vlada kod onih koji su u spoljašnjim stvarima bez unutrašnjeg, jer se ovde Mojsijem označava narod, jer on je njihova glava, vidi br. 10556).