921. I načini Noje žrtvenik (oltar) Jehovi. Da to predstavlja Gospoda, jasno je iz onoga što je već rečeno. Svi obredi Drevne crkve predstavljali su Gospoda, isto kao i obredi Jevrejske crkve. Ali glavni reprezentativ u kasnija vremena bio je oltar, kao i žrtve paljenice, što su bile čiste životinje i čiste ptice, koje su bile predstave već prema svom značenju; čiste životinje su predstavljale dobro ljubavi k bližnjemu, a čiste ptice istine vere. Kada su ljudi Drevne crkve prinosili (žrtve), to je značilo da prinose dobra i istine kao darove Gospodu. Od svega što mu se ponudi, Gospod prima samo takve darove. Ali potomstvo, kako kod Neznabožaca tako i kod Jevreja, izokrenulo je ove stvari, ne znajući da one imaju ovakva značenja, tako da je njihovo bogoštovanje bilo samo spoljno. Da je glavni reprezentativ Gospoda bio oltar, jasno je iz toga što su čak i neznabošci imali oltare pre drugih obreda, pre nego li je načinjen kovčeg i pre nego li je bio sagrađen hram. To se vidi po tome što je Avram, kada je stigao na brdo istočno od Vetilja, podigao oltar i prizvao ime Jehovino (Knjiga Postanja 12:8); i kasnije, kad mu je bilo naloženo da prinese Isaka kao žrtvu paljenicu na oltaru Postanje 22:2, 9). Isto tako, Jakov je podigao oltar u Lucu ili Vetilju Postanje 35:6, 7); i Mojsije je podigao oltar na brdu Sinaju i prineo žrtvu (Knjiga izlaska 24:4-6). Sve je to bilo pre nego što su ustanovljene žrtve kod Jevreja, pre nego su kod Jevreja bile prinošene žrtve i pre nego li je napravljen kovčeg nad kojim se obavljalo bogosluženje kasnije u pustinji. Da su i kod neznabožaca postojali oltari, jasno je po Valamu, koji je rekao Valaku kako treba da sagradi sedam oltara i da prigotovi sedam junica i sedam ovnova (Knjiga brojeva 23:1-7, 14-18, 29, 30); kao i iz toga što je bilo zapoveđeno da se obore oltari Naroda (Ponovljeni zakoni 7:5; Knjiga sudija, II). Dakle, Božanska služba na oltarima i uz žrtve nije bila nešto novo, ustanovljeno kod Jevreja. Oltari su podizani pre nego li je čovek i pomislio o klanju volova i ovaca na njima, jer su bili podizani u spomen na nešto. Da su oltari predstavljali Gospoda i da se bogoštovanje obavljalo uz žrtve paljenice, jasno je i kod proroka, kao kod Mojsija kad je rekao Leviju, kome je pripala sveštenička služba:

Oni uče uredbama tvojim Jakova i zakonu tvojem Izrailja; i meću kad pod nozdrve tvoje i žrtvu što se nažiže na oltar tvoj (Ponovljeni zakoni 32:10)

Ovo znači sve bogoštovanje: jer učiti Jakova uredbama i Izrailja zakonu znači unutrašnje bogoštovanje; a metati kad pod nozdrve Tvoje i žrtve paljenice na Tvoj oltar označava saobrazno spoljašnje bogoštovanje.

Kod Isaije:

U to će vrijeme čovjek pogledati na tvorca svojega, i oči njegove gledaće na sveca Izrailjeva. A ne će gledati na oltare, djelo ruku svojih, niti će gledati na ono što su načinili prsti njegovi, ni na lugove ni na likove sunčane. (Izaija 17:7, 8)

Ovde ne će gledati na oltare jasno označava reprezentativno bogoštovanje koje će biti ukinuto. Ponovo:

U to će vrijeme biti oltar Gospodov po sred zemlje Egipatske, i spomenik Gospodov na međi njezinoj. (Izaija 19:19).

I ovde je jasno da oltar služi za spoljašnje bogoštovanje.

Kod Jeremije:

Odbaci Gospod oltar svoj, omrze na svetinju svoju, predade u ruke neprijateljima zidove dvora Sionskih; stade ih vika u domu Gospodovu kao na praznik. (Plač Jeremijin 2:7)

Oltar predstavlja reprezentativno bogoštovanje koje je postalo idolopokloničko.

Kod Ozije:

Što umnoži Efraim oltare da griješi, biće mu oltari na grijeh. (Osija 8:11).

Ovde se oltari odnose na reprezentativno bogoštovanje odvojeno od unutrašnjeg, a to je idolopoklonstvo. Ponovo:

I oboriće se visine Avenske, grijeh Izrailjev; trnje će i čkalj rasti po oltarima njihovijem, i govoriće gorama: Pokrijte nas, i humovima: Padnite na nas. (Osija 10:8).

Ovde oltari znače idolopokloničko bogoštovanje.

Kod Amosa:

Kad pohodim Izrailja za grijehe njegove, tada ću pohoditi i oltare Vetiljske, i odbiće se rogovi oltaru i pašće na zemlju. (Amos 3:14).

I ovde oltari predstavljaju reprezentativno bogoštovanje koje postaje idolopokloničko.

Kod Davida:

Pošlji istinu svoju i vidjelo svoje, neka me vode, i izvedu na goru tvoju i u dvorove tvoje. Onda ću pristupiti žrtveniku Božjem, k Bogu radosti i veselja svojega, i uz gusle slaviću te, Bože, Bože moj! (Psalam 43:3, 4)

Ovde oltar jasno predstavlja Gospoda. Tako je podizanje oltara u Drevnoj i u Jevrejskoj crkvi predstavljalo Gospoda. Pošto se bogoštovanje izvodilo uglavnom žrtvama paljenicama i žrtvama, a one predstavljaju reprezentativno bogoštovanje, to je očito da sam oltar označava to reprezentativno bogoštovanje.