¹ Kad Jefrem govoraše, beše strah; beše se uzvisio u Izrailju; ali se ogreši o Vala, te umre.

² I sada jednako greše i grade sebi lijući od srebra svog po razumu svom likove, koji su svi delo umetničko, a oni govore za njih: Ljudi koji prinose žrtve neka celuju teoce.

³ Zato će biti kao oblak jutarnji i kao rosa koja u zoru padne, pa je nestane, kao pleva, koju odnosi vetar s gumna, i kao dim iz dimnjaka.

⁴ A ja sam Gospod Bog tvoj od zemlje misirske, i Boga osim mene nisi poznao, i osim mene nema ko bi spasao.

⁵ Ja te poznah u pustinji, u zemlji zasušenoj.

⁶ Imajući dobru pašu behu siti; ali čim se nasitiše, ponese se srce njihovo, zato me zaboraviše.

⁷ Zato ću im biti kao lav, kao ris vrebaću ih na putu.

⁸ Srešću ih kao medvedica kojoj uzmu medvediće, i rastrgaću im sve srce njihovo i izješću ih onde kao lav; zverje poljsko raskinuće ih.

⁹ Propao si, Izrailju; ali ti je pomoću meni.

¹⁰ Gde ti je car? Gde je? Neka te sačuva u svim gradovima tvojim; gde li su sudije tvoje, za koje si govorio: Daj mi cara i knezove?

¹¹ Dadoh ti cara u gnevu svom, i uzeh ga u jarosti svojoj.

¹² Svezano je bezakonje Jefremovo, ostavljen je greh njegov.

¹³ Bolovi kao u porodilje spopašće ga, sin je nerazuman, jer ne bi toliko vremena ostao u utrobi.

¹⁴ Od groba ću ih izbaviti, od smrti ću ih sačuvati; gde je, smrti, pomor tvoj, gde je, grobe, pogibao tvoja? Kajanje će biti sakriveno od očiju mojih.

¹⁵ Rodan će biti među braćom svojom; ali će doći istočni vetar, vetar Gospodnji, koji ide od pustinje, i usahnuće mu izvor, i studenac će mu zasušiti; on će odneti blago od svih dragih zaklada.

¹⁶ Samarija će opusteti, jer se odmetnu od Boga svog; oni će pasti od mača, deca će se njihova razmrskati i trudne žene njihove rasporiti.

¹ Ali vam napominjem, braćo, jevanđelje, koje vam objavih, koje i primiste, u kome i stojite.

² Kojim se i spasavate, ako držite kako vam objavih; većako da uzalud verovaste.

³ Jer vam najpre predadoh šta i primih da Hristos umre za grehe naše, po pismu,

⁴ I da bi ukopan, i da usta treći dan, po pismu,

⁵ I da se javi Kifi, potom jedanaestorici apostola;

⁶ A potom Ga videše jednom više od pet stotina braće, od kojih mnogi žive i sad, a neki i pomreše;

⁷ A potom se javi Jakovu, pa onda svima apostolima;

⁸ A posle svih javi se i meni kao kakvom nedonoščetu.

⁹ Jer ja sam najmlađi među apostolima, koji nisam dostojan nazvati se apostol, jer gonih crkvu Božiju.

¹⁰ Ali po blagodati Božijoj jesam šta jesam, i blagodat Njegova što je u meni ne osta prazna, nego se potrudih više od svih njih, ali ne ja nego blagodat Božija koja je sa mnom.

¹¹ Bio dakle ja ili oni, tako propovedamo, i tako verovaste.

¹² A ako se Hristos propoveda da ustade iz mrtvih, kako govore neki među vama da nema vaskrsenja mrtvih?

¹³ I ako nema vaskrsenja mrtvih, to ni Hristos ne usta.

¹⁴ A ako Hristos ne usta, uzalud dakle propovedanje naše, a uzalud i vera vaša.

¹⁵ A nalazimo se i lažni svedoci Božiji što svedočimo na Boga da vaskrse Hrista, kog ne vaskrse kad mrtvi ne ustaju.

¹⁶ Jer ako mrtvi ne ustaju, ni Hristos ne usta.

¹⁷ A ako Hristos ne usta, uzalud vera vaša; još ste u gresima svojim.

¹⁸ Dakle, i oni koji pomreše u Hristu, izgiboše.

¹⁹ I ako se samo u ovom životu uzdamo u Hrista, najnesrećniji smo od svih ljudi.

²⁰ Ali Hristos usta iz mrtvih, i bi novina onima koji umreše.

²¹ Jer budući da kroz čoveka bi smrt, kroz čoveka i vaskrsenje mrtvih.

²² Jer kako po Adamu svi umiru, tako će i po Hristu svi oživeti.

²³ Ali svaki u svom redu: novina Hristos; a potom oni koji verovaše Hristu o Njegovom dolasku;

²⁴ Onda kraj, kad preda carstvo Bogu i Ocu, i kad ukine svako poglavarstvo i svaku vlast i silu.

²⁵ Jer Njemu valja carovati dokle ne položi sve neprijatelje svoje pod noge svoje.

²⁶ A poslednji će se neprijatelj ukinuti, smrt.

²⁷ Jer sve pokori pod noge Njegove. Ali kad veli da je sve Njemu pokoreno, pokazuje se da je osim Onog koji Mu pokori sve.

²⁸ A kad Mu sve pokori, onda će se i sam Sin pokoriti Onom koji Mu sve pokori, da bude Bog sve u svemu.

²⁹ Šta, dakle, čine oni koji se krste mrtvih radi? Kad mrtvi jamačno ne ustaju, što se i krštavaju mrtvih radi?

³⁰ I mi, zašto podnosimo muke i nevolje svaki čas?

³¹ Svaki dan umirem, tako mi, braćo, vaše slave, koju imam u Hristu Isusu Gospodu našem.

³² Jer ako sam se po čoveku borio sa zverovima u Efesu, kakva mi je korist ako mrtvi ne ustaju? Da jedemo i pijemo, jer ćemo sutra umreti.

³³ Ne varajte se: zli razgovori kvare dobre običaje.

³⁴ Otreznite se jedanput kao što treba, i ne grešite; jer neki ne znaju za Boga, na sramotu vama kažem.

³⁵ Ali će vam reći ko: Kako će ustati mrtvi? I u kakvom će telu doći?

³⁶ Bezumniče! To što seješ neće oživeti ako ne umre.

³⁷ I što seješ ne seješ telo koje će biti, nego golo zrno, bilo pšenično ili drugo kako.

³⁸ A Bog mu daje telo kako hoće, i svakom semenu svoje telo.

³⁹ Nije svako telo jedno telo, nego je drugo telo čovečije, a drugo skotsko, a drugo riblje, a drugo ptičije.

⁴⁰ I imaju telesa nebeska i telesa zemaljska: ali je druga slava nebeskim, a druga zemaljskim.

⁴¹ Druga je slava suncu, a druga slava mesecu, i druga slava zvezdama; jer se zvezda od zvezde razlikuje u slavi.

⁴² Tako i vaskrsenje mrtvih: seje se za raspadljivost, a ustaje za neraspadljivost;

⁴³ Seje se u sramoti, a ustaje u slavi; seje se u slabosti, a ustaje u sili;

⁴⁴ Seje se telo telesno, a ustaje telo duhovno. Ima telo telesno, i ima telo duhovno.

⁴⁵ Tako je i pisano: Prvi čovek Adam postade u telesnom životu, a poslednji Adam u duhu koji oživljuje.

⁴⁶ Ali duhovno telo nije prvo, nego telesno, pa onda duhovno.

⁴⁷ Prvi je čovek od zemlje, zemljan; drugi je čovek Gospod s neba.

⁴⁸ Kakav je zemljani takvi su i zemljani; i kakav je nebeski takvi su i nebeski.

⁴⁹ I kako nosimo obličje zemljanog tako ćemo nositi i obličje nebeskog.

⁵⁰ A ovo govorim, braćo, da telo i krv ne mogu naslediti carstvo Božije, niti raspadljivost neraspadljivosti nasleđuje.

⁵¹ Evo vam kazujem tajnu: jer svi nećemo pomreti, a svi ćemo se pretvoriti.

⁵² Ujedanput, u trenuću oka u poslednjoj trubi; jer će zatrubiti i mrtvi će ustati neraspadljivi, i mi ćemo se pretvoriti.

⁵³ Jer ovo raspadljivo treba da se obuče u neraspadljivost, i ovo smrtno da se obuče u besmrtnost.

⁵⁴ A kad se ovo raspadljivo obuče u neraspadljivost i ovo se smrtno obuče u besmrtnost, onda će se zbiti ona reč što je napisana: Pobeda proždre smrt.

⁵⁵ Gde ti je, smrti, žalac? Gde ti je, dakle, pobeda?

⁵⁶ A žalac je smrti greh, a sila je greha zakon.

⁵⁷ A Bogu hvala koji nam dade pobedu kroz Gospoda našeg Isusa Hrista.

⁵⁸ Zato, braćo moja ljubazna, budite tvrdi, ne dajte se pomaknuti, i napredujte jednako u delu Gospodnjem znajući da trud vaš nije uzalud pred Gospodom.