¹ Kad Jefrem govoraše, beše strah; beše se uzvisio u Izrailju; ali se ogreši o Vala, te umre.

² I sada jednako greše i grade sebi lijući od srebra svog po razumu svom likove, koji su svi delo umetničko, a oni govore za njih: Ljudi koji prinose žrtve neka celuju teoce.

³ Zato će biti kao oblak jutarnji i kao rosa koja u zoru padne, pa je nestane, kao pleva, koju odnosi vetar s gumna, i kao dim iz dimnjaka.

⁴ A ja sam Gospod Bog tvoj od zemlje misirske, i Boga osim mene nisi poznao, i osim mene nema ko bi spasao.

⁵ Ja te poznah u pustinji, u zemlji zasušenoj.

⁶ Imajući dobru pašu behu siti; ali čim se nasitiše, ponese se srce njihovo, zato me zaboraviše.

⁷ Zato ću im biti kao lav, kao ris vrebaću ih na putu.

⁸ Srešću ih kao medvedica kojoj uzmu medvediće, i rastrgaću im sve srce njihovo i izješću ih onde kao lav; zverje poljsko raskinuće ih.

⁹ Propao si, Izrailju; ali ti je pomoću meni.

¹⁰ Gde ti je car? Gde je? Neka te sačuva u svim gradovima tvojim; gde li su sudije tvoje, za koje si govorio: Daj mi cara i knezove?

¹¹ Dadoh ti cara u gnevu svom, i uzeh ga u jarosti svojoj.

¹² Svezano je bezakonje Jefremovo, ostavljen je greh njegov.

¹³ Bolovi kao u porodilje spopašće ga, sin je nerazuman, jer ne bi toliko vremena ostao u utrobi.

¹⁴ Od groba ću ih izbaviti, od smrti ću ih sačuvati; gde je, smrti, pomor tvoj, gde je, grobe, pogibao tvoja? Kajanje će biti sakriveno od očiju mojih.

¹⁵ Rodan će biti među braćom svojom; ali će doći istočni vetar, vetar Gospodnji, koji ide od pustinje, i usahnuće mu izvor, i studenac će mu zasušiti; on će odneti blago od svih dragih zaklada.

¹⁶ Samarija će opusteti, jer se odmetnu od Boga svog; oni će pasti od mača, deca će se njihova razmrskati i trudne žene njihove rasporiti.

¹ Ali sada ovako veli Gospod, koji te je stvorio, Jakove, i koji te je sazdao, Izrailju: ne boj se, jer te otkupih, pozvah te po imenu tvom; moj si.

² Kad pođeš preko vode, ja ću biti s tobom, ili preko reka, neće te potopiti; kad pođeš kroz oganj, nećeš izgoreti i neće te plamen opaliti.

³ Jer sam ja Gospod, Bog tvoj, Svetac Izrailjev, Spasitelj tvoj; dadoh u otkup za te Misir, Etiopsku i Sevu mesto tebe.

⁴ Otkako si mi postao drag, proslavio si se i ja te ljubih; i dadoh ljude za te i narode za dušu tvoju.

⁵ Ne boj se, jer sam ja s tobom; od istoka ću dovesti seme tvoje, i od zapada sabraću te.

⁶ Kazaću severu: Daj, i jugu: Ne brani; dovedi sinove moje iz daleka i kćeri moje s krajeva zemaljskih,

⁷ Sve, koji se zovu mojim imenom i koje stvorih na slavu sebi, sazdah i načinih.

⁸ Izvedi narod slepi koji ima oči, i gluvi koji ima uši.

⁹ Svi narodi neka se skupe, i neka se saberu plemena; ko je između njih napred kazao to ili nam kazao šta je bilo pre? Neka dovedu svedoke svoje i opravdaju se; ili neka čuju, i kažu: Istina je.

¹⁰ Vi ste moji svedoci, veli Gospod, i sluga moj koga izabrah, da biste znali i verovali mi i razumeli da sam ja; pre mene nije bilo Boga niti će posle mene biti.

¹¹ Ja sam, ja sam Gospod, i osim mene nema Spasitelja.

¹² Ja objavih, i spasoh, i napred kazah, i nikoji tuđ bog među vama, i vi ste mi svedoci, veli Gospod, i ja sam bog.

¹³ Ja sam od pre nego dan posta, i niko ne može izbaviti iz moje ruke; kad radim, ko će smesti?

¹⁴ Ovako govori Gospod Izbavitelj vaš, Svetac Izrailjev: Vas radi poslaću u Vavilon i pobacaću sve prevornice, i Haldejce s lađama, kojima se hvale.

¹⁵ Ja sam Gospod Svetac vaš, Stvoritelj Izrailjev, car vaš.

¹⁶ Ovako govori Gospod koji je načinio po moru put i po silnim vodama stazu,

¹⁷ Koji izvodi kola i konje, vojsku i silu, da svi popadaju i ne mogu ustati, da se ugase kao što se gasi sveštilo:

¹⁸ Ne pominjite šta je pre bilo i ne mislite o starim stvarima.

¹⁹ Evo, ja ću učiniti novo, odmah će nastati; nećete li ga poznati? Još ću načiniti u pustinji put, reke u suvoj zemlji.

²⁰ Slaviće me zveri poljske, zmajevi i sove, što sam izveo u pustinju vode, reke u zemlji suvoj, da napojim narod svoj, izabranika svog.

²¹ Narod koji sazdah sebi, pripovedaće hvalu moju.

²² A ti, Jakove, ne priziva me, i bejah ti dosadan, Izrailju.

²³ Nisi mi prineo jagnjeta na žrtvu paljenicu, i žrtvama svojim nisi me počastio; nisam te nagonio da mi služiš prinosima, niti sam te trudio da mi kadiš.

²⁴ Nisi mi kupio za novce kada, niti si me pretilinom žrtava svojih nasitio, nego si me mučio svojim gresima, i dosadio si mi bezakonjem svojim.

²⁵ Ja, ja sam brišem tvoje prestupe sebe radi, i grehe tvoje ne pominjem.

²⁶ Opomeni me, da se sudimo, kazuj, da se opravdaš.

²⁷ Otac tvoj prvi sagreši, i učitelji tvoji skriviše mi.

²⁸ Zato ću izbaciti iz svetinje knezove, i daću Jakova u prokletstvo i Izrailja u sramotu.