1
Izrailj je prazna loza vinova, ostavlja rod za se; što više roda ima, to više umnožava oltare; što mu je bolja zemlja, to više kiti likove.
2
Srce im je razdeljeno, zato su krivi; On će oboriti oltare njihove, polomiće likove njihove.
3
Jer sada govore: Nemamo cara; ne bojimo se Gospoda; i šta bi nam učinio car?
4
Govore reči kunući se lažno kad ugovaraju veru, i sud kao otrov raste u brazdama na njivi mojoj.
5
Za junice vet-avenske uplašiće se stanovnici samarijski; jer će za njima žaliti narod njihov, i sveštenici njihovi, koji im se radovahu, jer će slava njihova otići od njih.
6
I on će sam biti odveden u Asirsku na dar caru braniču; Jefrema će popasti stid, i Izrailj će se osramotiti namerom svojom.
7
Cara će samarijskog nestati kao pene povrh vode.
8
I oboriće se visine avenske, greh Izrailjev; trnje će i čkalj rasti po oltarima njihovim, i govoriće gorama: Pokrijte nas, i humovima: Padnite na nas.
9
Od vremena gavajskog grešio si, Izrailju; onde ostaše, ne stiže ih u Gavaji rat na bezakonike.
10
Po svojoj ću ih volji pokarati, i narodi će se skupiti na njih da ih zarobe za dvojako bezakonje njihovo.
11
Jefrem je junica naučena, koja rado vrše; ali ću joj doći na lepi vrat; upregnuću Jefrema, Juda će orati, Jakov će povlačiti.
12
Sejte pravdu, žećete milost; orite krčevinu, jer je vreme da tražite Gospoda, da bi došao i podaždio vam pravdom.
13
Oraste bezbožnost, žeste bezakonje, jedoste plod od laži; jer si se pouzdao u svoj put, u mnoštvo svojih junaka.
14
Zato će se podignuti vreva među tvojim narodom, i svi će se gradovi tvoji raskopati kao što Salman raskopa Vet-Arvel kad beše rat, majka bi razmrskana sa sinovima.
15
Tako će vam učiniti Vetilj za veliku zloću vašu; zorom će poginuti car Izrailjev.
