1
I Bog blagoslovi Noja i sinove njegove, i reče im; rađajte se i množite se i napunite zemlju;
2
I sve zveri zemaljske i sve ptice nebeske i sve što ide po zemlji i sve ribe morske neka vas se boje i straše; sve je predano u vaše ruke.
3
Šta se god miče i živi, neka vam bude za jelo, sve vam to dadoh kao zelenu travu.
4
Ali ne jedite mesa s dušom njegovom, a to mu je krv.
5
Jer ću i vašu krv, duše vaše, iskati; od svake ću je zveri iskati; iz ruke samog čoveka, iz ruke svakog brata njegovog iskaću dušu čovečiju.
6
Ko prolije krv čovečiju, njegovu će krv proliti čovek; jer je Bog po svom obličju stvorio čoveka.
7
Rađajte se dakle i množite se; narodite se veoma na zemlji i namnožite se na njoj.
8
I reče Bog Noju i sinovima njegovim s njim, govoreći:
9
A ja evo postavljam zavet svoj s vama i s vašim semenom nakon vas,
10
I sa svim životinjama, što su s vama od ptica, od stoke i od svih zveri zemaljskih što su s vama, sa svačim što je izašlo iz kovčega, i sa svim zverima zemaljskim.
11
Postavljam zavet svoj s vama, te odsele neće nijedno telo poginuti od potopa, niti će više biti potopa da zatre zemlju.
12
I reče Bog: Evo znak zaveta koji postavljam između sebe i vas i svake žive tvari, koja je s vama do veka:
13
Metnuo sam dugu svoju u oblake, da bude znak zaveta između mene i zemlje.
14
Pa kad oblake navučem na zemlju, videće se duga u oblacima,
15
I opomenuću se zaveta svog koji je između mene i vas i svake duše žive u svakom telu, i neće više biti od vode potopa da zatre svako telo.
16
Duga će biti u oblacima, pa ću je pogledati, i opomenuću se večnog zaveta između Boga i svake duše žive u svakom telu koje je na zemlji.
17
I reče Bog Noju: To je znak zaveta koji sam učinio između sebe i svakog tela na zemlji.
18
A behu sinovi Nojevi koji izađoše iz kovčega: Sim i Ham i Jafet; a Ham je otac Hanancima.
19
To su tri sina Nojeva, i od njih se naseli sva zemlja.
20
A Noje poče raditi zemlju, i posadi vinograd.
21
I napiv se vina opi se, i otkri se nasred šatora svog.
22
A Ham, otac Hanancima, vide golotinju oca svog, i kaza obojici braće svoje na polju.
23
A Sim i Jafet uzeše haljinu, i ogrnuše je obojica na ramena svoja, i idući natraške pokriše njom golotinju oca svog, licem natrag okrenuvši se da ne vide golotinje oca svog.
24
A kad se Noje probudi od vina, dozna šta mu je učinio mlađi sin,
25
I reče: Proklet da je Hanan, i da bude sluga slugama braće svoje!
26
I još reče: Blagosloven da je Gospod Bog Simov, i Hanan da mu bude sluga!
27
Bog da raširi Jafeta da živi u šatorima Simovim, a Hanan da im bude sluga!
28
I požive Noje posle potopa trista pedeset godina.
29
A svega požive Noje devet stotina pedeset godina; i umre.
