5113. A preda mnom čokot. Ovo označava intelektualni deo, što se vidi iz značenja čokota, naime, intelektualnog dela u duhovnoj crkvi, o kojoj docnije. Pošto peharnik označava čulni deo podvrgnut Intelektualnom, a pošto se govori o influksu intelektualnog u Čulno koje se potčinjeno ovome, stoga se u snu pojavio čokot s lozama, cvatom, grozdovima, i zrnima grožđa, čime je opisan influks i novo rođenje ovog čulnog dela. Što se tiče intelektualnog dela duhovne crkve, neka se zna da gde god se u Reči opisuje ova crkva, tu se govori o njenom intelektualnom delu, jer se intelektualni deo, koji je u članu ove crkve, sada preporađa i postaje crkva.
2. Jer uglavnom postoje dve crkve, nebeska i duhovna. Nebeska crkva je u čoveku koji može da se preporodi ili da postane crkva u pogledu voljng dela; dok je duhovna crkva u čoveku koji, kao što je rečeno, može da se preporodi u pogledu intelektualnog dela; Pradrevna Crkva, koja je postojal re potopa, bila je nebeska, jer u onima koji su bili s njom povovezani, bilo je nešto zdravo u voljnom delu; ali Drevna Crkva, koja je postojala posle potopa, bila je duhovna, jer u onima koji su s njom bili povezani, nije bilo ništa zdravo u voljnom delu, nego samo u intelektualnom delu. Iz ovoga razloga gde se govori o duhovnoj crkvi u Reči, to se odnosi na njen intelektualni deo (br. 640, 641, 785, 863, 875, 863, 875, 895, 927, 928, 1023, 1043, 1044, 1555, 2124, 2256, 2669, 4328, 4493).
Kod onih koji pripadaju duhovnoj crkvi, kod njih se preporađa intelektualni deo, što se može videti iz toga što članovi ove crkve nemaju opažanja istine od dobra, kao što ga imaju oni koji pripadaju nebeskoj crkvi; taj mora prvo da nauči istine vere, da usvoji ono što je intelektualno, i da tako od istine nauči šta je dobro; i kada je to tako naučio, on je u stanju da to misli, a tada i da to hoće, i na kraju da to i čini; a tada se u njemu oblikuje nova volja, koju Gospod stvara u intelektualnom delu. Preko ove nove volje Gospod ga uzdiže u nebo, dok zlo i dalje ostaje u njegovome voljnom delu. Tada će ovo na čudesan način da bude otstranjeno, i to od više moći, pomoću koje se odvaja od zla i drži u dobru.
3. Ali član nebeske crkve se preporađa u pogledu voljnog dela, tako što je u detinjstvu usvajao dobro ljubavi ka bližnjemu, a kada je bio u stanju da to i opaža, bio je vođen da opaža ljiubav ka Gospodu, a preko ove i sve istine vere koje mu se pokazuju u intelektualnom delu kao u ogledalu. Razum i voljea u njemu sačinjavali su jednu stvar; jer se onim što je u razumu opažalo ono što je bilo u volji. U ovome se sastojalo zdravlje toga prvoga čoveka kojim je označena nebeska crkva.
4. Da je čokot intelektualni deo duhovne crkve, vidi se iz mnogih odlomaka u Reči; kao kod Jeremije: A sada šta će ti put Egipatski da piješ vode Sorske? šta li će ti put Asirski da piješ vode iz rijeke? Ja te posadih lozu izabranu sjeme istinito; pa kako mi se prometnu i izmetnu se odvoda od tuđe loze? Jeremija 2:18, 21). ovo se odnosi na Izrailj kojim je označena duhovna crkva (br. 3654, 4286). Egiptom i vodama Sorskim označena su spoljašnja znanja (reči-znanja) koja izokreću (br. 1164, 1165, 1185, 1462); Asirija i vode rijeke označavaju mudrovanja od znanja protivu dobra života i istine vere (br. 119, 1184); a loza plemenita označava člana duhovne crkve, koji se naziva čokotom zbog intelektualnog dela; izmetnuti čokot označava izokrenutu crkvu. 5.
Kod Jezikilja: Sine čovječiji, zagoneni zagonetku i kaži priču o domu Izrailjevu. I reci mu; ovako veli Jehova Bog: orao velik, velikih krila, dugih pera, šaren, dođe na Liban i uze vrh od kedra. I uze sjeme iz one zemlje, i metnu ga n jivu, odnese ga gdje ima mnogo vode, i ostavi ga dobro. I izniče, i posta busat čokot, nizak, kojemu se loze pružahu k njemu a žile bijahu pod njim; posta čokot, izbi grane i izbi odvode. A bijaše drugi orao, velik, velikih krila, i gle, taj čokot pruži k njemu grane svoje i grane svoje pruži k njemu da bi ga zaljevao iz brazda svoga sada. Posađen bijaše u dobroj zemlji kod mnogo vode, da pusti grane i rađa rod u bude krasna loza (97:2, 3, 5-8).
Orao označava racionalno (br. 3901); sjeme zemaljsko označava istinu crkve (br. 1025, 1447, 1610, 1940, 2848, 3038, 3310, 3373); postati krasan čokot i busat čokot znači postati duhovna crkva, koja se naziva čokot zbog vina koje se od nega dobija, koje označava duhovno dobro ili dobro ljubavi ka bližnjemu od kojega dolazi istina vere, koja se usađuje u intelektualni deo.
Kod istoga: Dok bijaše miran, mati tvoja bijaše kao vinova loza, posađena kraj vode, rodna i granata bješe od mnoge vode. I bijahu na njoj jaki prutovi za palicu vladalačku, i rastom svojim uzvisi se iznad gustijeh grana, i bi naočita visinom svojom, mnoštvom grana svojh (IXX. (10, 11). I ovo se kaže za Izrailj kojim se označava duhovna crkva, koja se upoređuje sa vinovom lozom iz razloga koji je gore pomenut. U istom odlomku, opisuju se njeni ogranci sve do prirodnoga čoveka, naime, do spoljašnjih znanja od čula koja su označena, da je bila s gustim granama (br. 2831).
Kod Osije: Biću kao rosa Izrailju, procvjetaće kao ljiljan i pustiće žile svoje kao drveta Libanska. Rašitiće se grane njegove, i ljepota će mu biti kao u masline a miris kao Libanski. Oni će se vratiti i sjedjeti pod sjenom njegovijem, rađaće kao žito i cvjetaće kao vinova loza. Pomen će mu biti kao vino Libansko. O Efraime, šta će ti idoli? Osija 14:5-8. Izrailj je duhovna crkva, čije se cvetanje upoređuje s vinovom lozom, a koje potseća na vino Libansko, zbog dobra od istine usađene u duhovnu crkvu (br. 3996). 8.
Kod Zaharije: A sada ne ću biti kao prije ostatku toga narod, govori Jehova nad vojskama. Nego će usjev biti miran, vinova će loza nositi plod svoj, zemlja će rađati rod svoj, i nebo će davati rosu svoju, i sve ću to dati ostatku toga naroda Zaharija 8:11, 12). Ostatak toga naroda označava istine koje Gospod čuva u unutarnjem čoveku (br. 468, 530, 560, 561, 660, 798, 1050, 1738, 1906, 2284); miran usjev označava dobro (u duhovnoj cvrki), a loza, intelekualni deo. 9.
Kod Malahije: I zaprijetiću vas radi proždrljivca, te vam neće kvariti roda zemaljskoga, i vinova loza u polju neće vam biti nerodna, veli Jehova nad vojskama Malahija 3:11. Vinova loz značava intelektualni deo. Vinova loza neće niti nerodna kada intelktualni deo nije lišen istina i dobara vere; s druge strane, rod se neće kvariti kad dođu obmane i zla; kao kod Osije: Izrailj je prazna loaz vinova; ostavlja plod za se Osija 10:1. 10.
Kod Mojsija: Veže za čokot magare svoje, i za plemeniu lozu mlade od magarice svoje; u vinu pere ogrtač svoj u soku od grožđa 49:11).
Ovo je iz Jakovljevog proroštva, tada nazvanog Izrailjem, o njegovim dvanaest sinova, ovde o Judi, kojim je predstavljen Gospod (br. 3881). Loza ovde označava intelekualni deo duhovne crkve, a plemenita loza, intelektualni deo u nebeskoj crkv, 11.
Kod Davida: Jehova, iz Egipta si prenio čokot, izagnao narode, i posadio ga. Okrčio si za nj, i on pusti žile, i zauze svu zemlju. Gore se pokriše njegovim sjenom, i loze su mu kao kedri Božiji. Pustio si loze svoje do mora i ogranke do rijeke. Gorski vepar podgriza ga, i poljska zvijer jede ga (80:8-11, 13). Čokot iz Egipta u najvišem smislu označava Gospoda, i glorifikaciju Njegovog Ljudskog koje se opisuje lozom i njenim žilama. U unutranjem smislu čokot je ovde duhovna crkva, a tako isto i član te crkve, kada se obnovi ili regeneriše od Gospoda u pogledu intelektualnog dela. Vepar šumski je obmana, a zvijer poljska je zlo, koje razara crkvu u pogledu vere u Gospoda.
12. U Otkrovenju: I baci anđeo Božiji kosijer svoj na zemlju, i obra vinograd zemaljski, i metnu u kacu velikoga gnjeva Božijega. I otoči se kaca izvan grada, i iziđe krv iz kace tja do uzda konjma hiljadu i šest stotina potrkališta Otkrivenju 14:19, 20). Obra vinograd zemaljski znači razoriti intelektualni deo crkve; a pošto je i ovo označeno lozom, to se kaže da iziđe krv iz kace sve do uzda konjma; jer se konjima označavaju intelktualne stvari (br. 2761, 2762, 3217) Kod Isaije: I tada će svako mjesto gdje ima hiljdu čokota za tisuću srebrenika zarasti u čkalj i trnje (Isaija 7:23. I opet: Za to će prokletstvo proždrijeti zemlju, i zatrće se stanovnici njezini, i malo će ljudi ostati. Tužiće vino, uvenuće loza vinova, uzdisaće svi koji su vesela srca (Isaija 24:6, 7). I opet: Bijući se u prsa za lijepijem njivama, za rodnijem čokotima. Trnje i čkalj niknuće na zemlji naroda mojega, i po svijem kućama veselijem, u gradu veselom (Isaija 32:12, 13). U ovim odlomcima se govori o pustošenju duhovne crkve u pogledu dobra i istine vere, a to je u odnosu na intelektualni deo, jer kao što je rečeno, istina i dobro vere su u intelektualnom delu člana ove crkve. Svako može da vidi da čokot ovde ne znači čokot, niti zemlja zemlju; nego da to označava nešto što pripada crkvi.
13. U
istinskom smislu, čokot označava dobro intelektualnog dela; a smokvino drvo, dobro prirodnoga čoveka, ili što je isto, čokot označava dobro unutarnjeg čoveka, a smokvino drvo dobro spoljnog čoveka, pa se stoga smokvino drvo često pominje u Reči u isto vreme kada i čokot; kao u sledećim odlomcima: Sa svijem ću ih istrijebiti, govori Jehova, nema grozda na lozi (čokotu), ni smokve na drvetu, i lišće je opalo, i što sam im dao, uzeće se (Jeremija 8:13). I opet: I dovešću narod iz daleka, i poješće ljetinu tvoju i hljeb tvoj, što sinovi tvoji i kćeri šćahu jesti, poješće ovce tvoje, i goveda tvoja, poješće vinovu lozu tvoju i smokve tvoje, i mačem će zatrti gradove Jeremija 5:15, 17).
Kod Osije: Opustjeću njinu lozu i stablo smokvino Osija 2:12).
Kod Joila: Jer dođe na zenlju moju silan narod i nebrojen; zubi su mu kao u lava i kutnjaci kao u lavice. Potr vinovu lozu moju, i smokve moje pokida, sa svijem ih oguli i pobaca, te im se grane bijele. Loza posahnu i smokva uvenu, šipak i palma i jabuka i sva drveta poljska posahnuše, jer nesta radosti između sinova ljudskoh Joilo 1:6, 7. 12).
Opet: Ne bojte se, zvijeri poljske; jer će se zelenjeti pasišta u pustinji i drveta će nositi rod svoj, smokva će i vinova loza davati silu svoju Joilo 2:22).
Kod Davida: I pobi čokote njihove i smokva njihove, i potr drveta u krajevima njihovijem, (Psalam 105:33).
Kod Habakuka (Avakuma): Jer smokva neće cvasti, niti će biti roda na lozi vinovoj Avakuma 3:17. Jer će iz Siona izaći zakon i riječ Jehovina iz Jerusalima. Nego će sjedati svaki pod svojom vinovom lozom i pod smokvom i neće biti nikoga da ih plaši Mihej 4:2, 4).
Kod Zaharije: U taj dan, govori Jehova nad vojskama, zvaćete svaki bližnjega svojega pod vinovu lozu i pod smokvu Zaharija 3:10. U prvoj knjizi o Carevima: U vrijeme Solomonovo življahu Juda i Izrailj bez straha svaki pod svojom lozom i pod svojom smokvom, od Dana do Berzabeje 1. Kraljevima 4:24, 25).
Da je smokvino drvo dobro prirodnog ili spoljašnjeg čoveka, može se videti gore (brt. (217).
14. Da je vinova loza intelektualni deo koji se obnovio ili ponovo rodio preko dobra od istine i preko istine od dobra, vidi se iz Gospodovih reči učenicima, kada je ustanovio Svetu Večeru: Kažem vam pak da ne ću od sad piti od ovoga roda vinogradskoga do onoga dana kad ću piti s vama novoga u carstvu Oca Svojega (Mateja 26:29). Dobro od istine i istina od dobra, kroz koje se obnavlja intelektualni deo, ili čovek postaje duhovan, označeni su rodom vinogradskim, a usvajanje toga značeno je pijenjem (Da pijenje znači usvajanje, i da se odnosi na istinu, može se videti gore, br. 3168.
Da se ovo radi u potpunosti samo u drugom životu, označeno je rečima do onoga dana kad ću piti novoga u carstvu Oca
Svojega. Da rod vinogradski ne označava vino, nego nešto nebesko iz Gospodovog carstva, sasvim je jasno.
15. Pošto se intelektualni deo u duhovnom čoveku obnavlja i preporađa preko istine od samga Gospoda, stoga Gospod Sebe upoređuje s vinovom lozom (čokotom), a one koji su usađeni u istinu koja je od Njega, on upoređuje sa granama, a dobro njihovo s plodom, kao kod Jovana: Ja sam pravi čokot, a Otac Moj je vinogradar; Svaku lozu na meni koja ne rađa roda otseći će je; a svaku koja rađa rod, očistiće je da više roda rodi. Budite u Meni i ja u vama: kao što loza ne može roda roditi sama od sebe ako ne bude na čokotu, tako i vi ako na Meni ne budete. Ovo je zapovijest Moja, da imate ljubav među sobom, kao što ja imadoh ljubav ka vama Jovan 15:1, 2, 5, 12).
16. Pošto u najvišem smislu čokot označava Gospoda u pogledu Božanske istine, a otuda u unutrašćnjem smislu i člana duhovne crkve, stoga vinograd označava samu duhovnu crkvu (br. 1069, 3220).
17. Pošto je Nazirej predstavljao nebeskoga čoveka, koji se preporodio preko dobra ljubavi, a ne preko istine vere kao duhovni čovek, i koji se stoga nije preporođen u intelektualnom delu, nego u voljnom delu (kao što se gore može videti), stoga je Nazireju bilo zabranjeno da jede bilo šta što je dolazilo od čokota (od vinove loze), pa mu je bilo zabranjeno i da pije vino (Brojevi 6:3, 4; Sudije 13:14); i iz ovoga se vidi da vinova loza označava intelektualni deo duhovnog čoveka, kao što je već pokazano. (da je Nazirej predstavljao nebeskog čoveka, može se videti gore, br. 3301. Ovo pokazuje i to da se inače ne može znati zašto je Nazireju bilo zabranjeno ono što dolazi od vinove loze (da ne pominjemo mnoge druge stvari o njemu), ako se ne zna šta vinova loza označava u njenom posebnom značenju, i ako se ne zna da postoji i nebeska crkva i duhovna crkva, i da se član nebeske crkve preporađa na način koji se razlikuje od onoga na koji se preporađa član duhovne crkve ; prvi pomoću semena posejanog u voljni deo, a drugi pomoću semena posejanog u intelektualni deo. Takve su misterije koje su pohranjene u unutrašnjem smislu Reči.
